Stizemo kolima pred nasu staru kucu u Banatu.Moj otac i ja.Njemu je 81-va godina.Kuca je duplo starija od njega.Stara,nemacka,ogromna...Pisao sam ovde,na blogu,vec o toj mojoj kuci.Nisam se bas rodio u njoj,rodio sam se u obliznjem porodilistu,ali tu su me doneli po rodjenju.Da sam postao neko,na toj kuci mogla bi da stoji tabla koja bi prolaznicima govorila da sam se rodio u toj kuci.Ali,to sa tablom,i nije vazno.

Vazno je da je pala odluka - kuca mora da se proda,pa da se srusi.U njoj vec odavno nema nikoga.Nema zivota.A kuca bez ljudi brzo propada,puca,krivi se,i preti prolaznicima.Ne,moja

Na usnama mi danas ceo dan treperi jedna pesma Jovana Ducica.

ZAMOR

Oci su ti danas pune tople tajne,

Po poljubac ima u pogledu svakom.

I ima u glasu tuznom,nejednakom,

Obecanje srece nove i beskrajne.

Dosta,jadna zeno,sve je zalud!Dosta!

Mi smo jedno drugom davno sve vec dali.

Pogasimo lampe pira!Kao vali...

Sve je vec proteklo,I niceg ne osta...

Jos jedan dan samo hteli bi svom snagom!

Jedan,samo jedan!...Vaj,dok se sve brze,

Kroz

Pesma iz starog sanduka na tavanu.

Posvecena velikom ruskom pesniku Sergeju Jesenjinu.

Oktobar,1979.

Prelazim dlanom preko tvoga lica,

I suze mnoge neznim pokretima brisem,

Po bridu glatkom one samo kliznu,

Ja,sta cu,cutim,cutim, I gotovo ne disem,

Tek jedna kaplja topla dlan mi zagolica,

I  cudna ptica neka u raskosnoj krosnji zviznu. 

Suma iza nas je pusta,I od kise teska,vlazna,

O,devo,svuda,i ovde sada,meni samo ti si vazna.

Ucini mi se nacas

Pokrenuta je (ponovo) inicijativa da se nadje nacin da Potpalublje malo ispliva na povrsinu.Unfuckable je dao niz predloga na tu temu.Ali,bojim se da nece biti pravog (ocekivanog) odgovora od Velikog Administratora.

Zato predlazem da se svi blogeri organizuju,ili bar oni u Potpalublju,i osnuju svoje udruzenje.Buduci da je ovima iz B 92 bliza Hrvatska no Srbija,neka se ovaj nas sindikat zove BLOGOUDRUGA!

Tako ce nas glas biti jaci,a Veliki Administrator bi bar morao javno da odgovori.

Pa,dza ili bu!

Buuuuuuu!

Prema poslednjim procenama,bogatstvo Miroslava Miskovica vredi 2,8 milijardi dolara!Sa privatnim poslom poceo je pocetkom poslednje decenije 2o.veka.

Miskovic je pametan covek,dobar privrednik,uspesan biznismen - znaju oni koji su mu bliski.Ali,cesto cujemo,i sirov,surov i nezajazljiv.

Danas ima DELTA IMPERIJU.Vlasnik je mnogo toga u Srbiji.Na njegov mig u marketinske kampanje Holdinga uklucuju se bez pogovora srpski premijeri,ministri i drugi zvanicnici....Tako je Mirko Cvetkovic morao na otvaranje Delta sitija u Crnoj Gori.Veoma servilni bili su i Predrag Bubalo,Bozidar Djelic,Slobodan

Zene

Zenama nije dovoljno

Da ih muskarci samo vole,

Srecne su jedino,

Ako ih one dovedu do ocajanja!

A zasto?

Pa, valjda,bas zato!

Muskarci

Muskarci su svi isti,

I svi,kao,zele samo jedno.

Tako da je zenama lako,

Kad imaju jednog,imaju ih sve.

A drugima mogu da ispunjavaju zelje!

Neke stvari 

Neke stvari,

Muskarci nikako ne mogu da shvate,

Ili zene to nikako

Ne umeju da objasne

Mijaooooooooo!Vuf,vuf!

To je prvo sto cujem ujutro,cim otvorim oci.Svakog bogovetnog dana.Gladni su.Moj macak Mika i pas,zlatni ritriver Pasa.Pas je jos uvek na "rekreativnoj nastavi" u Ralji,nadomak Beograda.I niti pise,nit se javlja.Mima,nasa prijateljica,koja nam pomaze u kuci vec 27 godina i koja zivi u Ralji,u svojoj porodicnoj kuci sa velikim dvoristem,kaze da mu je tamo super,i da je jos rano da ga vraca.Tako da mi je ovih mesec i nesto dana lakse kada ujutro ustanem iz kreveta i krenem do ormara po hranu za zivotinje.

Medjutim,ima tu jos mnogo gladnih

Leze i reze.

Na kraju moje ulice.Na krivini.Gde vetar i automobili nanose pesak.

Ljudi ih se plase.Love ih sinteri i zaludni lovci.

Potroseni su silni novci...

No,oni su neunistivi!

Moji Kopakabanci!

Reze na mog psa.Zlatnog retrivera.

On,onako blentav,zarezi na njih!Misli,valjda ,da cu ja da ga branim.

Od njih!

Od njih,ej,bre!

Ima ih desetak.Svi k'o telici!Raznobojni.Crno-beli,zagasitio smedji.Zuti.

Razbojnici....

Ali ipak,nekako mili!

Kupim im,opet po' kile salame.Zidarske.sto tuce po belom

Iz drvenog sanduka na tavanu.

Godina 1975.

Kuda lutaš,s čim se boriš,probaj samo da me voliš,

Tvoje oko to duboko,al' odaje mi tajne sve.

Jer dobro znamo šta je - da,i jos bolje znamo šta je - ne.

Kad odsanjamo svoje sne,čuvaće nas uspomene.

Kuda lutaš,s čim se boriš,ni reč nećes da prozboriš,

Mesec zeli da ti pridje,čeka prozor da otvoriš.

Uvek sanjam isti san,na belom konju jezdim sam,

U daljini vatra besni,ja tuzan u tuznoj pesmi.

Silne

Probudice se opet Istok i Zapad,kad milioni gladnih krenu u napad,Na one bez skrupula,morala i stida,Setice se svi trase starog betonskog Berlinskog zida.

Prokljucace opet Sever i Jug,ugnjeteni,jadni i gladni zbice se u kolonu,drug po drug,Krenuce slozno i smelo,da naplate stari dug.

Ima nas mnogo,previse na celoj Planeti,Vise od sest milijardi,a mesta i hrane nema za sve.Nema posla i plate,razvijeni sistemi u modernom svetu,ne daju zeljene rezultate.

U ovom trenutku ljudske Evolucije,na gvozdena vrata bedema kapitalizma kucaju nove Revolucije.Radnicki