Dok sve igra i peva,

Vino se razno toči - belo,rumeno i crno,

U mojoj praznoj časi,razigralo se jedno zrno.

Igra i zveči,bez reči,

A onda,na samu ivicu skoči,

Pomislim - pravo će u oči!

Ko si,i šta si,

Čemu taj silni nemir u tebi?

Vreme je slavlja,sve se zaboravlja.

Zrno je crno,kao gar,

Prvi zrak sumnje,pretvara ga u žar.

Žari i gori,zalud kad se voli.

I čemu da pijem,

I čemu da se veselim,

Kada je

Probudice se opet Istok i Zapad,kad milioni gladnih krenu u napad,Na one bez skrupula,morala i stida,Setice se svi trase starog betonskog Berlinskog zida.

Prokljucace opet Sever i Jug,ugnjeteni,jadni i gladni zbice se u kolonu,drug po drug,Krenuce slozno i smelo,da naplate stari dug.

Ima nas mnogo,previse na celoj Planeti,Vise od sest milijardi,a mesta i hrane nema za sve.Nema posla i plate,razvijeni sistemi u modernom svetu,ne daju zeljene rezultate.

U ovom trenutku ljudske Evolucije,na gvozdena vrata bedema kapitalizma kucaju nove Revolucije.Radnicki

Na Gardošu,kod same Kule Sibinjanin Janka,kraj Oaze mira,

U taverni 'Ona,a ne neka druga',Nemanja po žicama prebira.

Sneg veje,krupan i vlažan,pokriva kupole i puste krošnje,

Ceo predeo odeva u neke lepe varoške zemunske nošnje.

Uz živu vatru,i Maestro je živa vatra,pa prsti samo lete,

Lepo je i gledati ga tako,kao da zlatno povesmo plete.

Gitara svira,za dušu punu radosti,il' češće,nemira i tuge,

Uz široki Dunav,u starom gradu,tavne noći znaju da budu duge.

Po

Na pescanoj plazi Bele stene i nije bilo tako mnogo sveta.Nesto decurlije koja se zalece u vodu,njihovi roditelji,dva-tri camca.Par kucova - avlijanera.Njih desetak,izletnika,ne prave veliku buku.Uzivaju u letnjem suncu,pomalo omamljeni visokom temperaturom.Mora da ima bar 35 stepeni u hladu.Na suncu,ko zna?!

Povadili smo skoro sve iz camca,ulazimo i mi u vodu.Jedno kupanje,drugo.Cole vec priprema rostilj,devojke vade meso iz prirucnog frizidera.Milan pali sibicu,grancice zacvrce,ugalj se sprema da zazari....

Na plazi nema hlada.Tek tamo,dvadesetak

Iz drvenog sanduka na tavanu.

12.o6.1977.

KRISKA NADE,KOMAD NEBA 

Svakom nekad tako dodje,Jedva cekam dan da prodje.

Kud god misao da mi  krene,Ona ode mimo mene.

Da koraknem bas ne mogu,Imam neku muku strogu.

Sve sto hocu,vise necu,Sve sto necu,vise hocu.

Zaronio sam u samocu,Dugo padam i ponirem,u dubine.

Nema niceg da me vine,U visine,u visine...

Svakom nekad tako dodje,Da ustane,pa da sidje.

U tamnicu samog sebe,Zlatni grumen da pronadje.

Da

Ide Nova Godina,a mi nikako da se oslobodimo tereta stare godine i mnogih problema koje na svojim plecima nosimo vec nekoliko decenija.

Budzet za 2009-tu usvojen je u minut do dvanaest,sindikati najavljuju kolektivne strajkove zbog izneveravanja kolektivnih ugovora,ljudi se medjusobno ubijaju,podmecu jedni drugima klipove i bombe...Ekonomska kriza ne kuca - ona u Srbiju ulazi na otvorena vrata.Vlada je slaba,slabija od svih poslednjih posle petog oktobra,ali u dogledno vreme i ne moze da bude bolje vlade.

Radnici se otpustaju,poslodavci

Posvećeno Milošu Crnjanskom

U pretpraznično veče,

Beograd čeka i strepi...

Odnekud,iz Vasione,na Kalemegdan,

Na ispruženi dlan okamenjenog junaka,

Sleće suza Miloša Crnjanskog.

Vreme je za pesmu i igru,

Radosti svakojake,ali toga u gradu nema.

Nad ušćecem reka,Save i Dunava,tamo od Zemuna,

Neki novi olujni oblak,opet se sprema.

Zatuži Miloš,neutesno,iz sveg glasa,

Ona mutna voda silno se ustalasa.

Sve pesnike,i njihove pesme,na

*koalicioni poklic cvrste koalicije"Toranj u Pizi"

Jebote,opet su nas zajebali,sad smo baš sjebani!Kakvi pederi!Pederčine!Kurtoni!Oni su ti ,kao,neki nasi koalicioni partneri?!Stozer Koalicije.Nabijem ih na kolac!

I njih,i onog njihovog Manekenja!

*Iz 'rubrike' MEDJU NAMA u danasnjoj POLITICI,kbsz.

Zene

Zenama nije dovoljno

Da ih muskarci samo vole,

Srecne su jedino,

Ako ih one dovedu do ocajanja!

A zasto?

Pa, valjda,bas zato!

Muskarci

Muskarci su svi isti,

I svi,kao,zele samo jedno.

Tako da je zenama lako,

Kad imaju jednog,imaju ih sve.

A drugima mogu da ispunjavaju zelje!

Neke stvari 

Neke stvari,

Muskarci nikako ne mogu da shvate,

Ili zene to nikako

Ne umeju da objasne

Iz drvenog sanduka na tavanu.

Godina 1974.

Ako hoces da me ranis,nemoj vise da me branis,

Ni od sebe,ni od drugih,u zivu mi diraj ranu.

Udri jako,grebi jace,svi tragovi da ostanu,

Ako hoces da me lomis,ako zelis da me slomis.

Stegni zube i pesnicu,ruku levu i desnicu,

Zamah nek ti bude snazan,danas sebi nisam vazan.

Ali sutra,sutra stani,kad osvane,zagrli me,

Zagrli me,poljubi me,zavoli me, il' nestani!