Kada mi je kćerka Marijana javila da će njen pozorišni komad "Amsterdam" biti na repertoaru u Düsseldorfer Schauspielhaus, veoma uglednom nemačkom teatru sa velikim ansamblom, u kome se igraju Šekspir, Tomas Man, Ibzen, bila sam presrećna:)

Premijera njenog dramskog komada u Diseldorfskom pozorištu

moj odnos prema poeziji sve do jedne godine bio slican mom odnosu prema padobranstvu. dakle, posmatracki, ok, s adrenalinskim uzivanjem voajera koji prati let i prizemljenje. a onda sam se te jedne godine otvorila i ispisala 40 komada, kao cetrdeset razbojnika s alibabom i pecinom pride. slabo sam ih pokazivala, jos manje objavljivala, valjda jednu drugarica pustila kao predgovor svojoj knjizi.

Dve stvari su me zapanjile u poslednje vreme. Prva je anegdotska i prica o tome kako je moj pas, o kome sam dosta pisala na ovom blogu, dok si reko keks, postao pseci gradjanin EU.

Dobila sam zadatak da napišem redakcijski komentar o povlačenju Zakona o diskriminaciji i evo šta sam napisala i šta je objavljeno u današnjoj Borbi. 

Zakon protiv diskriminacije povučen je iz procedure u Skupštini Srbije na zahtev srpske pravoslavne crkve, zakon čiji je model urađen još pre osam godina, dakle dovoljno davno da je mogao i da se rodi i da prohoda

Daleko smo odmakle s pripremama od kako je prvi blogopoziv za Arty-Party na brodu Krivi Stojko objavljen pre sedam dana i završio se pitanjem "da li će stati toliko ljudi na krivog stojka a da se isti ne nakrivi?" Moj odgovor je bio " da 'oce". Jer, kapacitet je 300 ljudi ili više, a i "veliki je stojko, da ne petljam sad tomu akvinskog i metafizicko pitanje koliko

Sest minuta deli me od predizborne cutnje, pa da napisem, dok ne iscuri vreme: glasacu za Borisa Tadica, jer mislim da put integracije Srbije u EU nije izbor, vec opstanak. Ne mogu da resetujem secanje na horor devedesetih, ali mogu da zamislim podgrejanu reprizu i od toga se uzasavam.

Dakle: glas za Tadica!

Jel se to meni čini, ili je i Google zaboravio da je na jučerašnji dan, 8. januara 1935. godine rođen kralj rokenrola? Nači, Elvis Prisli imao bi danas 77 godina...

Knjige Ante Tomića prvi put sam pažljivije čitala u kampu Slapić, na reci Mrežnici, gde smo se zaustavili na putu za Istru, dva psa, moja drugarica Vesna Bernardić i ja. Kako je bilo na tom putvanju napisala sam u blogu Istra 4ever: Gugi, Lola, dve Vesne

 Džek Tramijel*: "Radimo za mase, a ne za klase!"

Kada je godine 1937, ozbiljni i uvaženi profesor Oksfordskog univerziteta Džon Ronald Rejel Tolkin objavio, posle više priloga iz filozofije, neobičan roman o patuljcima, džinovima, čarobnjacima, zmajevima i naravno, hobitima - "Hobit" ili "Tamo i natrag" - nije mogao ni da sanja da će vilinski svet osvojiti mašine budućnosti.

Koliko puta ste čuli da neko tvrdi da je nešto istina jer je to "video na televiziji", "pročitao u novinama»? Ovakve izjave dokaz su postojanja fetišizma činjenica, koji je najgori kada je medijski podržan, jer gradi lažnu sliku stvarnosti, lažne slike prošlosti i lažnu projekciju budućnosti.

Postoje različite teorije o uzrocima fetišizma u društvu, a jedna od najpoznatijih