Jednom, davno, živeo je kralj Mida, koji je sve što dotakne pretvarao u zlato i zbog toga je bio vrlo nesrećan. Mnogo godina kasnije, totalitaristi meke i tvrde opcije su mnoge stvari kojih se dotaknu pretvarali u sranje i to ih činilo osobito srećnim i uspešnim. Lenjin je tako proglašavanjem filma za najvažniju umetnost (OK, to je Ejzenštajnu dalo šansu da napravi remek dela) razbuktao agit-prop produkciju šodera u umetničkoj njivi koja je dzikljala pod kišobranom države, alave da i preko umetnosti mazne još neki poen za sebe.

Dođe mi da se uzverem na planinu i vičem iz sveg glasa!

Ako niste znali ili ste zaboravili, u drevnoj Evropi postojao je veliki broj proročišta. U jednom od najstarijih i najčuvenijih, u Dodoni, virtuelni Zevs je šuštanjem lišća svetog hrasta oglašavao ljudima svoje namere, a postojali su i sveštenici koji su običnim ljudima te šumove tumačili. Po sličnom principu funkcionišu i moderne IT kompanije. U to

Molim, obratite pažnju kako isprobava, pa na jednoj nozi, pa na dve...:)

Dobila sam poziv da se pridruzim na fejsbuku grupi za podrsku IS Petnica, jer je Ministarstvo prosvete prestalo da finansira IS Petnica. Vest o prestanku finasiranja Stanice objavio je B92, a poziv na Fejsbuku ima naziv Cudesna suma i sledeci tekst:
"U šumarku skrivenom medveda je malih dom oni čak i lete pogledajte. Neki
ljudi okrutni opasni ko zmaj slistili bi taj pravi mali raj! Al neće, neće
bogme moć jer mali medvedi će doć ko jedan boriće se svi i šumu spasiti!"

E pa medvedići red je da se deluje, svako koliko može...
Ako ista respektujem i volim

ili kako su i volonteri Crvenog krsta proglašeni ilegalcima u nacrtu Zakona o volontiranju...

Volontiranje, ili kako se kod nas pre govorilo - dobrovoljni rad - jedan je od kamena temeljaca civilnog društva, pa regulisanje ovakvog delovanja i posebnim zakonom ima puno smisla. Ono što nema smisla, vidi se čitanjem Nacrta zakona o volontiranju.

Radna verzija ima 35 članova, a čak sedam se odnosi na osnivanje i funkcionisanje buduće vladine Agencije o volontiranju. Stiče se utisak da je Vladi ključno da formira još jedno birokratsko gnezdo finansirano iz budžeta,

Prorokovićeva pretnja ratom me je prestravila i bacila u 91. godinu, s tom razlikom sto sam onda verovala da rata ne moze da bude. Te godine, krajem jula meseca, bila sam kod Goce Suše koja se upravo vratila iz Sarajeva. Dala mi je veliku najlon kesu punu telegrama u kojima su ljudi vapili za mirom. Goca je bila heroj. Nije se obazirala na manijake koji su, dok se vraćala sa palilulske

(ovaj blog posvećuem Jelici Greganović zbog metlice u hlebu, slučaja koji je opisala u blogu Nema leba bez seksa) 

Ako posedujete gomilu maštovitih sprava od kojih vas hvata frka & jeza - ne krivite sebe! Padanje u procep koji nameću sprave sindrom je novog doba - i to nije vaša krivica. Jer, dobrih vila kada su mašine u pitanju nema. Sprave sluđuju čak i  posvećene

Dečačič na fotografiji ima dve godine i vezan je lancima za banderu. Vezao ga je otac koji radi kao vozač rikše i jedan je od mnogobrojnih dođoša u Peking koji nema pravo da mu dete bude zbrinuto dok se on bori da nešto zaradi za svoju porodicu. Da li je ovo zlostavljanje? I da i ne. Formalno, valjda "da", ali iza slike se ne krije roditeljska okrutnost, već

Uopste nisam savrsena. Imam obicaj da ostajem u nekoj prici iako sve vristi da je vreme da stavim torbu na rame i iz nje izadjem. Pa tako i s ovim blogomestom. Doslo vreme da se s vama, dragi drugari, oprostim.  

Puno ljudi koji ovde dolaze ili su nekad dolazili znam u realnom zivotu, pa mi tako rastanak i ne pada tesko. One koje nisam imala cast da upoznam, a kapiramo se, verovatno cu sresti

Juče me onih 25 litara kiše po kvadratnom metru što se sručilo na Beograd strefilo u Resavskoj, pa mokra ko ispod tuša uletim u zgradu NUNSa, gde mi Boža Andrejić umesto peškirića dade upravo izašlu knjigu Džil Foden - Poslednji kralj Škotske, o diktatoru uboge Ugande Idi Aminu, gospodaru svih zveri