Sretao sam često, i danas srećem, te neke, devojke, žene, device na ovo ili na ono, ili na sve. Sretao sam ih i pametne, bistre, kao nešto znaju, nešto rade, predaju po školama, fakultetima, čini ti se, mogu biti i bistrije. I sretao sam likove koji poštuju žene. Drže se nekako podalje, zna se šta se, i kako se, pred njima priča. Sa svakom provode bar mesece, ako ne i godine, i na posletku se, jelte, nekom od njih ožene. Zaista jedan život uzoran kome se nema šta zameriti, mada lično mislim da se tu pre radi, o prezrenju, žena. Takvim likovima je prva, i peta, i deseta, erekcija,

Iza sedam mora i sedam gora, kod ušća dveju reka, živeo je Zmaj. Nije imao Internet. Često ni ribu nije imao, niti mu je ko prinosio deve na žrtvu. Okolna sela, pa i ono najveće od svih, nije terorisao. Jednoga dana u svoju pećinu uvede Internet. Strašan urlik se već u prvo predvečerje proneo preko sela i šuma i sela najvećeg od svih:

Jebote! Gde ja živim?!

Zahvaljujući tom urliku, strašnom, ubrzo je u pećinu stiglo par deva i ponešto od onih resto. To nije bilo to. Morao bi otići daleko, daleko, od ušća, od planine,

kratak vodič kroz savremenu istoriju pornografije, osećanja i medija uopšte, sa povremenim ličnim i lokalnim osvrtima

Od nastanka Televizije, pa sve do 90-ih godina XX veka, običan čovek, glasač takoreći, svoje lice na Televiziji mogao je ugledati jedino slučajno, ako se zatekao na nišanu brišuće kamere u nekoj gomili ili ako se našao u nekom od kvizova, ili ako je mrtav (mada mu tad već to nije mnogo značilo). Televizija se prilično oholo držala decenijama: ne možeš u program neobrijan, musav, krezav, neuredno podšišan, nelep, glup, nepismen... Naravno, od

Pozorište ne volim. Ne volim teatralnost, ne želim da čujem svaku reč i vidim hiljadu lica, hoću da ih znam, da su mi poznata. Hoću da glumci govore tekst koji bih ja rekao, tonom kojim bih ga ja izgovorio, mimikom koju bih ja upotrebio, ili neki ljudi koje znam. To se, u pozorištu, dešava retko. To znači da je neko, u pozorištu, glup

U istoj nedelji dve studentkinje su mi se obratile za pomoć. Prvoj je bio potreban dodatak radu o egoizmu, sa primerima iz života koje bi dodala osnovnom prikazu iz literature. Drugoj je trebalo nekoliko saveta i komentara u vezi sa završnim radom - TV prilogom, na privatnoj školi novinarstva... Postavljam ove dve jednosatne intervencije bez želje da od njih napravim viđenije blogove...

Egoizam danas

Egoizam i njegov antipod altruizam svakako da su prisutni i danas kao pojmovi koji označavaju karakterne osobine, ili tek crte, ljudi sa kraja

Svi mi ovde u Srbiji, a bogami i naši po dijaspori, znamo opšte poznatu činjenicu da bismo onih godina sankcija bili prvaci Evrope u fudbalu, prvaci svega u košarci, vaterpolu, streljaštvu, i još ponekom sportu. Kad su nestale sankcije to je postalo jasno i čitavom svetu, a naš fudbal čini izuzetak koji samo potvrđuje zaključak (a on ionako nije jasan ni sam sebi, a pred neiskusnim okom stranaca koji ga igraju doveden je i do neprepoznatljivosti). Elem, možda se neko u skupštini (da, sa malim s) od ovih i dosetio da primeti: dok je Sloba vladao – pobeđivali

 

 

Build magazin je od prvog broja veliku pažnju posvećivao temama koje su na direktan ili indirektan način povezane sa oblastima graditeljstva objedinjenim pod pojmom zelene gradnje. Pored tekstova iz oblasti energetske efikasnosti, skretali smo pažnju domaće stručne javnosti (projektanata, izvođača

Blic 4.10.2008. Tema dana

Članovi novog zemunskog klana, čije su vođe sinovi nekadašnjih čuvenih pripadnika prestoničkog podzemlja Gorana Bojovića Amonijaka i Jovana Guzijana Cunera, uhapšeni su u akciji beogradske policije koja ih sumnjiči za organizovanu prodaju droge, ali i brojne pucnjave u obračunu s konkurentskom kriminalnom grupom.

Na čelu novog podmlađenog zemunskog klana nalazi se Nemanja Bojović (24), zvani Hemija. Njegov otac Goran Bojović Amonijak, pripadnik stare garde koji je svojevremeno s Darkom Ašaninom, Đorđem Božovićem Giškom,

Cele nedelje pisao sam ovaj blog, koliko sam stizao. Ma kakav i odakle dolazio kući, sat vremena pred san pisao sam, čak i tražio prateće fotografije po internetu. Juče sam prespavao dan, do sedam, i pisao celu noć pa je blog prerastao pristojne dimenzije, za jedan blog... Ovo je njegov jedan isečak. Blog je postao još jedna priča u online zbirci priča Verde Morbis. 

... Među svim onim knjigama bila je i jedna Povijest arhetipskih ratova i bitaka, u podnaslovu: taktika, oružja i opreme

Kampanja je u toku. Još jedna kampanja koju plaćamo svi. I ovu plaćaju oni koji puše. Plaćaju je i oni koji ne puše. S početka mi jedino nije bilo žao što je plaćaju i oni koji puše pasivno. O pasivnom pušenju, na koje sam mislio da je uperena kampanja, dosta sam saznao iz bloga