kratak vodič kroz savremenu istoriju pornografije, osećanja i medija uopšte, sa povremenim ličnim i lokalnim osvrtima

Od nastanka Televizije, pa sve do 90-ih godina XX veka, običan čovek, glasač takoreći, svoje lice na Televiziji mogao je ugledati jedino slučajno, ako se zatekao na nišanu brišuće kamere u nekoj gomili ili ako se našao u nekom od kvizova, ili ako je mrtav (mada mu tad već to nije mnogo značilo). Televizija se prilično oholo držala decenijama: ne možeš u program neobrijan, musav, krezav, neuredno podšišan, nelep, glup, nepismen... Naravno, od

Ljudi ima baš puno na ovom svetu. To je veoma važno shvatiti. Iako se svi gađaju milijardama i svi to kao znaju, u njihovom ponašanju ili rečima ne vidi se da je tako. Izbor jednog partnera, u logičko-formalnom smislu, to pokazuje. Izborom jednog partnera na neki način odričemo se svih drugih, a to nije lepo

Ljudsko oko prima svetlosne nadražaje iz vidnog polja koje obuhvata ugao od preko 90°. To znači da je oko zapravo vrh kupe čije se najudaljenije izvodnice na prečniku vidnog kruga u oku sklapaju pod uglom većim od 90°.

Međutim, mi nismo u stanju da precizno sagledamo svet u ovako širokom polju i zapravo u ovom vidnom krugu možemo uočiti samo pokret, promenu svetlosti i sl. Ali, postoje još dva nivoa sagledavanja: jedan je u vidnom polju sa uglom od oko 20° u kom možemo da sagledamo relativno jasno cele predmete, a drugi nivo je vidno polje kojim

Putujem večeras. Idem na istu plažu kao i prošle godine. Prošlog leta sam bio sa drugaricom. Sad idem sam. Prošlog leta sam sam bio na plaži ili u kafani kad god je ona htela da se pridružimo nekome. Pridruživala se sama. Nije kao da nisam prvo veče pokušao da pričam sa tim ljudima. Sutradan mi se nisu javili jer sam sedeo na plaži sa njom: izvini, nije bilo zbog tebe, nego u nekoj priči sam bio sinoć s njom pa... Ma ne zanima me, meni se nisi javio, ne obraćaj mi se više.

M, ti sad stojiš na mestu
gde je trebalo da stojim ja...

Da li ću ići? Sumnjam. Mada pretpostavljam da bi trebalo, da bi bio red, jer, uzdam se u te zakone što dolaze pa da moj pritajeni(?) seksizam dobije i otvorenu, pravnu formu. Prošlog leta, na Igi Popu, srećem K, posle dva meseca leta, prijatelja, kuma, brata, pet kapija od mene, kaže:

- Svratio sam do tebe malopre, pita me Sava kad ćemo da se ženimo, ja kažem čim odobre ove brakove... Al nešto se bio smračio.. Šta mu je?

Krećem da se

Ne zaboravi nikad da ceo život mi smo proveli s tobom
i našu vernost prema tebi dokazivali iz dana u dan
znaj da na ovome svetu ne postoji niko ko će da spreči
da sa juga se ori Partizane
volim te ja..

Doduše ne u punom sastavu... Od cele LGTB populacije samo su se gej orijentisani dečaci sakupili večeras da uz romanična svetla reflektora iskažu sve ono što im je država pre samo koji dan zabranila. Ponuda okupljanja na Ušću ispostavila se kao taktički potez koji bi trebalo da odvuče pažnju na drugu

Znate li taj citat? Ja se od njega naježim. Tihom objašnjavaju da bi neko ionako spasio most da to nije pokušao on. Jeseni 1998. godine bilo mi je žao mene, kao načitanog, mladog, pametnog, talentovanog i to, da poginem, a još više mojih papira, dokaza, blaga, u sobi i na tavanu, kao, kad bi nešto palo na njih, pa izgoreli. Do prve bombe koja je zaista pala na Srbiju više mi ničega nije bilo žao. Do tad sam već bio nepopravljivi optimista kakav sam ostao i do danas.

A u međuvremenu sam čitao još.