Uspeh se teško prašta. Priznati sugrađaninu da je uspeo je ponekad toliko teško da vam se čini da time automatski priznajete da vi za tako nešto niste sposobni. A zašto bi on bio bolji od vas. Strašno je teško tako nešto i prevaliti preko usana, a pri tom to i stvarno misliti.
Utoliko sam, blago rečeno,

UPUTSTVO ZA BOLJE RAZUMEVANJE TEKSTA: Pročitati autorov blog: "Plavuša, RRA i Crni Bombarder" od 3.10. 2008.

Početko devedesetih i ekspanzijom nezavisnih medija bilo je lako izvesti građane na ulice u zaštitu medijskih sloboda i opstanak istih. Naravno, preduslov je bio postojanje informativnog

Moj dolazak na svet poklopio se sa dolaskom prvih televizora u SFRJ. Ogromna fabrička sala bila je mesto mog prvog susreta sa TV. Suviše sitna slika prvih prenosa utakmica u restoranu društvene ishrane „Topličanke" u Prokuplju gde je radio i vodio me otac, rodila je potajnu nadu

Današnji dan tačno pre 10 godina, tj. dan prestanka NATO bombardovanja je jedan od najtužnijih dana u sećanju moje dece Andreja i Lane.
Na današnji dan te daleke 1999. godine prestali su da kontinuirano dobijaju na poklon „MILKA" čokolade. One od 100 grama nekako su i mogli da prebole, ali one

Ovih dana je u Beogradu održana regionalna ministarska

Posle 17 godina prisustvovao sam ponovo režiji Andraša Urbana jednog Šekspirovog komada. Niško pozorište je 11. marta proslavilo 122 godine postojanja premijerom Šekspirove „Bure". Avangardni pristup režiji Andraša Urbana danima je onespokojavao niške glumce i glumice: Da li će morati da se skidaju goli i samozadovoljavaju pred sugrađanima i porodicom. Ali, hipnoza

Ovih dana je u Davosu završen tadicionalni skup bogatih. Protekao je bez uobičajene pompe, čak i bez estradnih zvezda - sve u znaku nadolazeće svetske ekonomske krize. Kao glavni krivci označeni su Međunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka.
„Poslednji pozdrav iz Davosa" je prva replika bogatog Jevrejina, glavnog negativca u tekstu „Đubre, Grad i Smrt" Rajnera

Srpska Nova Godina nikako nije bila na popisu mojih kulturoloških nasrtaja stvaranja brenda u konkurenciji Nišvila, pozorišnih i rok festivala, festivala klasike, umetničke kolonije otpadnog materijala, niti više stotina pojedinačnih dešavanja koje sam organizovao devedesetih godina - ničim opravdanim entuzijazmom.

Sve svoje letnje raspuste detinjstva proveo sam na selu igrajući se sa romskom decom. Kuća mog ujaka, to jest, rodna kuća moje majke je poslednja u selu i iza nje se pruža fascinantan primer arhitekture romskog naselja. U istom nizu nalazi se i kuća seoske učiteljice Milje, majke Ivana Ivanovića, književnika