Svakog septembra podsetim se dana kada sam bila školarac. Svaki početak školske godine donosio je radost i tugu. Radost jer sam nakon letnje pauze ponovo bila u društvu svojih drugara, a tugu, jer je to značilo odlazak od porodice sa kojom sam se viđala ponovo tek o praznicima ili za poneki vikend. Ipak, drugari u internatu su bili jedna nova porodica i svi smo se čvrsto držali jedni za druge, kao da ćemo potonuti ako nismo zajedno. Nije to bilo ni čudo, jer smo svi delili istu koricu hleba i istu sudbinu daleko od svojih roditelja. Završetak školovanja, bar osnovne škole,

ili mozda jos bolje reci, i bez njega, stigoh ja juce u Holandiju! Nakon svih prepreka i posle presedanjau Minhenu (u povratku ce to biti Frankfurt) dosla sam tamo gde sam zelela i znam, sada cvrsto verujem, da ni jedn boba nije uzalud.

Slikam sve okolo, pa cete opsirniji izvestj sa outovanja i slike dobiti kad se vratim :)

Kraljevski sud je dvorac u sred grada, u kome se stvarno osecate kraljevski! Velelepna gradjevina koja odise vekovima u kojima su razne sudije setale hodnicima i donosile vazne presude. Hodnici po kojima advokati nemilosrdno bacaju najteze izraze i pokusavaju da svojim klijentima ali i sebi prigrabe sto vise para.

Ono sto je mene odusevilo kod ove gradjevine je njen spoljnji i unutrasnji izgled. Spolja gravure od betona i stakla a unutra atmosfera u kojoj

Vratih se pre desetak dana iz Dalmacije, i sta da vam kazem... Bese divno kako to samo tamo i moze biti. Bila sam u Kninu kod kuce, ali smo skoro svaki dan isli kolima na more i to svaki dan neka nova plaza. Prvi put sam letovala tako, i mogu vam reci da mi se dopalo. uvec dodjemo lepo svojoj kuci, na svoje krevete, i milina. Doslo nas je i jeftinije plcati samo gorivo nego smestaj u nekom apartmanu. Ipak, necu da vas davim utiscima i opisima krajolika i bojom mora, samo cu reci da je bilo toliko cisto i kristalno prozirno, da nisam mogla da se nauzivam. Kad bi mogla jos koju

Plakala sam od smeha dok sam citala ovo!

Na žalost nisam oženjen, doduše bio sam vjeren, ali do svadbe nije došlo...
Evo zašto:
Za Novu godinu htio sam vjerenici da poklonim rukavice,koje bih joj poslao zajedno s pismom. Medjutim, u prodavnici sam sreo koleginicu s faksa koja je kupovala gacice. Nespretna prodavacica je zamijenila pakete, tako da je koleginica uzela rukavice, a ja sam vjerenici poslao gacice.
SAD ZAMISLITE MOJU VJERENICU POD NOVOGODISNJOM JELKOM KAKO OTVARA POKLON I CITA PISMO!
EVO SADRZAJA PISMA:
 
Dugo sam razmišljao

Dok mesec polako skriva svoje lice, ja otkrivam suze, koje bez moje dozvole polako traze svoj put niz moje obraze, i kapaju u moje srce. Moja bol i mesec kao da su urotu napravili, a ja, nemocna da im se oduprem reci cu ti, bas kao i onu noc kad si me zaprosio "Jos sutra bicu tu, a za dalje ... samo nebo nam je granica".

Izlazim iz kancelarije i bacam jos jedan pogled kroz venecijanere negde u daljinu. Celom duzinom zida je velika staklena povrsina i pogled mi puca siroko i daleko. Vidim nebo kako polako menja svoje boje i iz zute se pretapa u crvenu a crvena u plavu. Ispod se svetlucaju prve lampe na drugoj strani reke koja mirno tece i deli grad na ovu i onu stranu. Lepo je.