(ovo sam pokupila od mog frienda sa Facebook-a) :D

Kako iznervirati svog suseda u avionu:

1. izvadite svoj kompjuter iz torbe
2. otvorite ga polako i smireno
3. uključite ga
4. uverite se da kreten kraj vas gleda u vaš ekran
5. zatim se konektujte na internet
6. zatvorite oči i dignite glavu prema nebu
7. vrlo duboko udahnite i kliknite na ovaj link

http://www.thecleverest.com/countdown.swf

8. pomno pratite

Volim da krajem godine napravim sopstvenu rekapitulaciju dogadjaja izdvojim one posebne, i napravim spisak zeja za sledecu godinu.

 Ovu godinu cu pamtiti po zanimljivim putovanjima, obnavljanju nekih prijateljstava ali i sticanju novih, licnoj nadgradnji i nekoj vrsti profesionalnog napretka. Posebno bi istakla i doprinos drustveno-korisnim akcijama, ali uz zelju da to bude jos jace i jos bolje.

Za sledecu godinu zelim sebi da nadjem nacina da se stambeno sredim, da malo pustim emocijama na volju, vreme je da ih vratim iz drugog plana i da se prepustim nekim lepim

... nemam vremena za detalje, a i nisam za sad upoznata sa njima, pa samo da vas obavestim...

Potvrdjena je presuda protiv EX JAT-a u moju korist i utvrdjeno je da je doslo do diskriminacije! :)

Evo da nazdravimo, pa kad budem imala vise vremena i informacija, obavestavam vas :D

Svakog septembra podsetim se dana kada sam bila školarac. Svaki početak školske godine donosio je radost i tugu. Radost jer sam nakon letnje pauze ponovo bila u društvu svojih drugara, a tugu, jer je to značilo odlazak od porodice sa kojom sam se viđala ponovo tek o praznicima ili za poneki vikend. Ipak, drugari u internatu su bili jedna nova porodica i svi smo se čvrsto držali jedni za druge, kao da ćemo potonuti ako nismo zajedno. Nije to bilo ni čudo, jer smo svi delili istu koricu hleba i istu sudbinu daleko od svojih roditelja. Završetak školovanja, bar osnovne škole,

I ove godine je kao i predhodnih Novih Godina, po ko zna koji put, na domacim kanalima prikazivana "Zikina dinastija 1, 2, 3,...". Neko kaze "Dokle vise reprize" neko ih ignorise, a nekome se, kao meni, uvek dopadne. Skoro sam citala da su glumci koji su glumili Bobu i Mariju sada u nekim potpuno drugim poslovima i zivotima daleko od glumackog glamura.

Moram da priznam da svaki put sa istim odusevljenjem gledam decije nadmudrivanje dva matorca koji glume da se ne vole, ali su u svojoj biti suvise slicni da bi bilo tako. Svaki put iznova navijam za Bobu i Mariju i svaki put cekam kad ce Dara da zadene kukavicu u sesir.

Verovatno se svi secate kampanje sa nazivom "Ja se zovem Andjela" a koja se ticala brige o deci u domu u Kulinama. Pre par godina pricala mi je drugarica koja radi u domu u Zvecanskoj da je vodila neku decu koja su ometena u razvoju u taj dom u Kulinama i da su uslovi ocajni. Elem, Andjelu je, kako su vecina medija juce javili, po uzimanju iz doma silovao i maltretirao rodjeni otac.

Porodica koja zivi od skupljanja sekundarnih sirovina, verovatno