Dok cekam rasplet slucaja JA(D)T, a kako vec pomenuh i GSP, izgleda da su mi ostale samo Zeleznice Srbije (o ostalim lukama: jok ja ;) ) hocu da vam pisem o jednom jako cestom fenomenu u Srbiji, posebno u nekim cenjenim ustanovama, a to je "Planinarenje, pentranje i ostale discipline po WC soljama"... Naime, primetila sam da se kod nas taj sport veoma ceni i postuje. Nema sanse da udjete u neki javni toalet koji koristi vise od 2 osobe a da ne primetite koliko ljudi vole da treniraju.

Ovaj

"Predrasude su vrsta stavova koji se ne zasnivaju na validnom iskustvu niti na racionalnim argumentima. Predrasude su tendenciozne generalizacije, afektivno opterećene i veoma otporne na promenu."- iz Vikipedije

Postoji puno predrasuda medju ljudima. Sto se pojedine grupe ljudi vise razlikuju nekom svojom osobinom od vecine, i sto je ta razlika vdljivija, predrasude su vece. Mislim da su iz tog razloga predrasude prema osobama sa hendikepom (OSH) jedne od najrasprostranjenijih.

Medjutim i tu postoji "vise vrsta" predrasuda: Predrasude

Verovatno se vecina vas seca mog pisanja o mukama sa pokusajem da putujem nasim ponosom i dikom. Verovatno se secate, bar kroz maglu, kako je to bilo davno, pre ravno 5 godina. Ipak, cela prica dobija smisao, a moje strpljenje i upornost ce verovatno biti nagradjeni. Jos nije kraj, jos uvek grickamo nokte i cekamo da prodje zalbeni rok, ali ipak se nazire kraj ovom ruznom i dugom putesestviju.

Za one koji se ne secaju, da napisem ukratko. Naime, u oktobru 2008. godine sam pokusala u vise navrata da kupim aviokartu do Amsterdama sa nasim avioprevoznikom, u to doba zvanim JAT.