Iako je kuvanje svakodnevna obaveza, ja ga dozivljavam i kao hobi. Ono me opusta i ispunjava. Dok kuvam, misli su mi potpuno slobodne, i jedino o cemu razmisljam je kako da sto bolje i ukusnije napravim to sto sam pocela "muckati". Onda sam, gledajuci neke emisije i kanale o kuvanju, i o ljudima koji se amaterski ali sa strascu bave kuvanjem, dosla na ideju da na stranicama Facebooka napravim Klub ljubitelja kuvanja za sve one koji kuvanje ne dozivljavaju kao dosadnu obavezu, vec kao hobi, i koji to rade sa ljubavlju.

Rodjena sam u porodici koja je puno polagala na toplinu doma i zajednistvo porodice. Imam stariju sestru i mladjeg brata. Posto je sestra bila starija od nas, uvek nam je vise bila kao tutor nego kao drugar za igru. Medjutim nas dvoje smo bili tu za sve nestasluke, svadje, pomirenja, decije ideje i izazivanje smeha. Oduvek smo bili kompanjoni, i kako moja mama i dan danas kaze, nit ima neko ko se vise voli, niti ko se vise svadja. Nekako smo oduvek razvijali i takmicarski duh jedno kod drugog namecuci svako svoju jaku volju. Oboje smo neko ko misli da je bolji i pametniji. Ipak nikada to nije

Verovatno se svi secate kampanje sa nazivom "Ja se zovem Andjela" a koja se ticala brige o deci u domu u Kulinama. Pre par godina pricala mi je drugarica koja radi u domu u Zvecanskoj da je vodila neku decu koja su ometena u razvoju u taj dom u Kulinama i da su uslovi ocajni. Elem, Andjelu je, kako su vecina medija juce javili, po uzimanju iz doma silovao i maltretirao rodjeni otac.

Porodica koja zivi od skupljanja sekundarnih sirovina, verovatno

Mislim da dobar deo vas zna da se tog datuma obelezama medjunarodni dan osoba sa hendikepom/invaliditetom, koji se obelezava od 1982. godine, kada je Generalna skupstina UN usvojila Svetski akcioni program koji se odnosi na osobe sa invaliditetom. Tada je komitet UN za ljudska prava pozvao zemlje clanice da obelezavaju ovaj dan sa ciljem postizanja punog ijednakog uzivanja ljudskih prava i ucesca osoba sa invaliditetom u drustvenom zivotu. Smatra se

Da li po nekad imate osecaj da vas proslost ceka iza sledeceg coska? Da zivot nekako ide u krug, i ma koliko mislili da st neke stvari ostavili iza sebe, one se nenadano pojavljuju kad ih najmanje ocekujete.

Ovih dana se meni upravo tako nesto desilo. Iako ce mozda neko reci da je sve slucajnost, ja mislim da u zivotu nista nije slucajno u da sve ima svoj uzrok i posledicu. Posebno kad je u pitanju emotivni zivot. Neke stvari se dese, i one vam obeleze neki period, i ma koliko se trudili ne mozete pobeci, po najvise od samih sebe.

Elem