Ova godina mi je bila poprilicno supesna.

1. Dobila sam bolji posao

2. Uspela sam da udjem u gradsku Skupstinu kao odbornica i tamo se borim za ljudska prava

3. Putovala sam u London

4. Bijem bitku sa JAT-om i ustaljenim sistemima razmisljanja i vrednovanja

5. Uspesno razbijam predrasude (tudje i svoje)

6. Izlazila sam sa prijateljima kao nikada do sada i ludo se provodila

7. Prvi put iznajmila stan

8. Ustedela sam manju svoticu

9. Sklopila neka nova prijateljstva i poznanstva

10. Dobila autorsku opcijau na blogu

Iako je kuvanje svakodnevna obaveza, ja ga dozivljavam i kao hobi. Ono me opusta i ispunjava. Dok kuvam, misli su mi potpuno slobodne, i jedino o cemu razmisljam je kako da sto bolje i ukusnije napravim to sto sam pocela "muckati". Onda sam, gledajuci neke emisije i kanale o kuvanju, i o ljudima koji se amaterski ali sa strascu bave kuvanjem, dosla na ideju da na stranicama Facebooka napravim Klub ljubitelja kuvanja za sve one koji kuvanje ne dozivljavaju kao dosadnu obavezu, vec kao hobi, i koji to rade sa ljubavlju.

Verovatno se svi secate kampanje sa nazivom "Ja se zovem Andjela" a koja se ticala brige o deci u domu u Kulinama. Pre par godina pricala mi je drugarica koja radi u domu u Zvecanskoj da je vodila neku decu koja su ometena u razvoju u taj dom u Kulinama i da su uslovi ocajni. Elem, Andjelu je, kako su vecina medija juce javili, po uzimanju iz doma silovao i maltretirao rodjeni otac.

Porodica koja zivi od skupljanja sekundarnih sirovina, verovatno

Mislim da dobar deo vas zna da se tog datuma obelezama medjunarodni dan osoba sa hendikepom/invaliditetom, koji se obelezava od 1982. godine, kada je Generalna skupstina UN usvojila Svetski akcioni program koji se odnosi na osobe sa invaliditetom. Tada je komitet UN za ljudska prava pozvao zemlje clanice da obelezavaju ovaj dan sa ciljem postizanja punog ijednakog uzivanja ljudskih prava i ucesca osoba sa invaliditetom u drustvenom zivotu. Smatra se

Da li po nekad imate osecaj da vas proslost ceka iza sledeceg coska? Da zivot nekako ide u krug, i ma koliko mislili da st neke stvari ostavili iza sebe, one se nenadano pojavljuju kad ih najmanje ocekujete.

Ovih dana se meni upravo tako nesto desilo. Iako ce mozda neko reci da je sve slucajnost, ja mislim da u zivotu nista nije slucajno u da sve ima svoj uzrok i posledicu. Posebno kad je u pitanju emotivni zivot. Neke stvari se dese, i one vam obeleze neki period, i ma koliko se trudili ne mozete pobeci, po najvise od samih sebe.

Elem

Ljudi, nemojte zaboraviti da budete srecni. Nemojte dopustiti da zaturite osmeh u nekom zapecku i da zaboravite kako on izgleda...