АСОВИ

Аца дуги
и Перица мали
победу извојевали
данас клубу своме.

По три гола
противнику дали
и другови
њима обећали
почасне дипломе.

Дипломе?
Дабоме.

Испуниће другови
обећања ова
чим секретар клуба
научи сва слова.

* * * (белешка) * * *

Пророчанство је преузето, дословце, из збирке

 

У мом селу овде постоји обичај да људи, ту негде око краја године, шаљу писамца пријатељима и рођацима у којима пожеле једни другима све најлепше и сумирају шта им се догађало током те године. Практична ствар, само изабереш најлепше ствари које су ти се догодиле, додаш онда још мало, и пошаљеш исто писмо свима -- није то телефон па да ти постављају незгодна потпитања. И тако сви људи, чак и они с којима никако другачије и не комуницираш већ само преко тих малих годишњих извештаја, дознају све о твојим успесима у протеклој години. Оно мајушно додавање је неопходно, јер ако ти није још боље и лепше него претходне године пријатељи и родбина се одмах забрину.

Ево, да пробам и ја тај леп обичај и да сумирам некако моју 2015. годину. Ја, додуше, још увек нисам добро увежбао то око филовања, али следеће године ће, а како иначе, све бити још боље, што и вама желим.

20151221_195247small.jpg

 

Тог четвртог маја се моја зграда затресла од сирене на крову, обележавајући прву годишњицу смрти нашег Друга. Скочио сам и стао мирно пред сликом на зиду. Чаше су поскакивале по сточићу у дневној соби. Нису хтеле да стоје мирно. И то не неке стране чаше, не, већ наше, обичне, домаће издајице од два деци. Био сам бесан на њих и заклињао се у себи да их нећу више брисати сувом крпом после прања, па нек им остану флеке од сушења.

zgrada-mala.jpg

 

 

- Zar ne mislish da je mesto ovakvim glupim eksperimentima u poeziji?

- Zashto u poeziji?

- Pa bar je krace.

- Poezija je mrtva. Juche su javili na radiju. Bilo je i u novinama, bio oglas od ozhaloshcene porodice.

- A ti sad probash da ubijesh i prozu?

- Proza nece umreti.

- Bar dok si ti zhiv?

- Ja. I Cervantes.

- O, samo da znash, sva je odgovornost na tebe spala, Cervantes je umro.

- Snacicu se.

- Znash, malo preterjete svi vi shto se bavite bilo kakvom umetnoshcu.

 

 


 

 

 

 

 

 

 









Put


Glava mi je u tvom krilu
Prsti ti počivaju u mojoj kosi
Spavaš li
Svetlo i senke prelaze preko tvog lica
Volim te
Neka nema kraja
Neka nema kraja


Susret

 

Знаш, она комшика, са петог спрата,
она до лифта, бре, што су јој врата,
с кером је прошла ту, пре пола сата,
-- хеј, сине, цигаре! моли те тата --
јој, тебе, изгледа, кречана хвата,
што има код пумпе снајку и брата,
ма знаш је сигурно, још од пре рата,
одсвир'о си сад -- шах! -- потез до мата!

 

Један бивши и један садашњи гувернер су однедавно и бивши председнички кандидати.

Рик Пери, бивши гувернер Тексаса, ослањао се на стратегију да четвртастим наочарима маскира своје неславно издање "ух, заборавио сам који сам оно владин сектор планирао да елиминишем првог дана чим постанем Председник, чекајте, чекајте, ма на вр' језика ми је ... хммм ... УУУПС!" од пре четири године, али је изгледа ипак био препознат.

Скот Вокер, садашњи гувернер Висконсина, представио је свој крах, од једног од водећих кандидата до подршке од око пола процента, као лидерску вештину којом отвара пут конзервативцима. Нисам сигуран како ово функционише, али вероватно боље од његовог плана како изаћи на крај с ИСИС-ом. Наиме, кад је на питање "шта с ИСИС-ом?" одговорио да су га "жестоке борбе око синдиката и пензија учитељица у Висконсину одлично припремиле за све међународне изазове", постало је јасно да би најважнији део његовог пакленог плана био да парламент Висконсина изгласа ИСИС-ово укидање. Мада, ваљда би мало помогао и зид који је планирао да изгради према Канади.

 

 У полицама иза мог радног стола стоји књига

Петар Гудељ, На звезданим друмовима, читанка за VIII разред основне школе, седмо допуњено издање, Научна књига 1972 (прво издање одобрено 1966).

Занимљиве су ми овакве књиге, јер су нефилтрирани, објективни прозори у времена којих се не сећам (или једва мало, а и то често наопако).

Овде можете видети садржај (pdf).

Stari kralj
Stari kralj

 
2016-09-17 05:41:16
Muzika

Muzika iz šminkerskih kafića

marco_de.manccini RSS / 17.09.2016. u 06:41

Почетна идеја ми је била да сакупим по 20 песама из 20 година, од 1977. до 1996. Не постоји ништа посебно значајно у избору година, то је лични временски прозор, тамо негде од шестог-седмог разреда до одласка у САД, ту негде док сам ишао у кафиће или око њих. Што се тиче избора музике, ситуације је управо обрнута -- ту је мало тога личног. У принципу, неке песме и ауторе (Фил Колинс, Бон Џови, Болтон, ...) нисам уврстио јер не могу да их смислим, али идеја ипак није била да поставим само оно што ми се допада, искључиво кул песме које сам слушао у мом искључиво кул (и празном) кафићу са мојим искључиво кул друштвом и девојкама, већ песме које су се слушале у пуним кафићима и које су сви знали, хтели не хтели. Сходно томе, крајњи избор је неравномеран у квалитету, има и добрих песама, а има и летњих хитића, песама које сам поново чуо после 25 година и довољно ми је за следећих 25, ...




 

После 7, углавном рутинских, сати и два лета, мој је трећи лет, од Беча до Скопља, био отказан од стране авиокомпаније, Аустриан Ерлајнс. Онда сам чекао 3 сата у реду, а агент за карте се, док је делио ваучере за хотел, горко јадао "да је он требао да буде кући с породицом ЈОШ ПРЕ ДВА САТА".

Драги запослени у Аустриан Ерлајнс, извињавам се у име свих заглављених путника.




 

marco_de.manccini

marco_de.manccini
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  15.08.2008 VIP izbora:  142 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana