Једном давно, док су се издавачи и књижаре још увек бавили превођењем, издавањем и продајом књига, а ја имао жеље и времена да читам, пријатељица ми је позајмила мали драгуљ: збирку прича Марија Бенедетија "Смрт и друга изненађења" -- човек што смишља овакве наслове не може а да не пише одлично.

smrt-i-druga-iznenađenja

 
2008-12-05 17:01:57
Eksperimenti u blogovanju| Zabava

Blogodovshtine

marco_de.manccini RSS / 05.12.2008. u 18:01

 

Ponedeljak.
Sedimo u restoranu ja i Njanja. Svece, vino, tiha muzika. Njanja se raznezhila i ja pomislim da treba da kazhem neshto romantichno shto ce zaokruzhiti divno veche. I taman zaustim da kazhem "samnom svakiput dvaput, sdrugima nijednom" setim se da nisam siguran da se ijedna od ovih pet rechi pishe sastavljeno. Sreca pa sam se zaustavio, a umalo da lupim naglas.

Utorak.
Negde pred kraj radnog vremena navrati shef da vidi kako ide. Pita jel' sve u redu, kad sve  koleginice skochishe da se zhale na mene. Kazhu da ih vishe uopshte ne

 

(Beeeeep.)

It is me.

I know you don't want to hear me, but ... I call to say I'm sorry. I wanted to be nice, it is my bad English, I know why you left.

When I said you have beautiful teeths ... I meant teeth ... teeth.

 
2019-10-29 05:14:20
Ljudska prava| Muzika

Tri naprsline: MLADA

marco_de.manccini RSS / 29.10.2019. u 06:14

Док се све у Нинином животу дешавало преспоро и прекасно, код Џенис Лин Џоплин све је било управо обрнуто, без задршке, пребрзо и прерано.

Двадесет година по рођењу Џенис је напустила Порт Артур, на самом југоистоку Тексаса, уз границу са Луизијаном, место углављено између језера Субин и Мексичког залива, притиснуто нафтоводима и рафинеријама са копнене стране, нафтним платформама и танкерима са водене, сиромаштвом и сивилом одасвуд. Оставила је иза себе године вршњачке злобе уперене на своју килажу, бубуљице, интересе, и упутила се у Сан Франциско. Тај почетни период свог живота сажела је речима "била сам неуклопљена, читала сам, сликала, размишљала и нисам мрзела црнце".

 461px-Janis_Joplin_performing.jpg

 

О Тарковском.

Дуго ми је требало.

А нема никакве тајне. Сталкер је о пијанству. Бити у Зони је бити пијан. Очајно пијан.

Укратко, нашла се тројица у кафани, па су уз пиће мудровали, падали са столица, устајали, рецитовали, поново мудровали, ... на путу у средиште Зоне, где се и најдубље, најскривеније жеље, оне рођене из патње, откривају и остварују.

 

 
 (или како је пропала једна армија и њена више него праведна ствар)

Брзо је завршио, преко реда, тек је 8:30, о пумпи не мора још да брине, Белић је тамо, то је бар једна, и можда једина, поуздана ствар с њим -- изгуби се некуд тек после десет -- па је зато Дејан пумпаџија, засуканог рукава, држећи руку савијену у лакту да би у превоју задржао крвави комад вате, пошао ка кантини да нешто поједе пре него што му се потпуно смрачи пред очима. Сокић који је добио у стационару откако је дао крв је испио још тамо, чак му је и пријао, али двадесет-грамску мармеладу није ни погледао. Дај то оном сероњи што се бунио у реду, кажи му, десетару, рек'о ти онај да можеш да му полижеш, казао је војнику болничару кад је једном руком натукао капу и кренуо.

 
2019-09-13 19:36:10
Astronomija| Na današnji dan

Petak, 13.

marco_de.manccini RSS / 13.09.2019. u 20:36

У јесен 1582. папа Гргур XIII (запазите овај редни број, биће важан касније) украо је 10 дана живота свим католицима -- дан после четвртог октобра освануо им је петнаести. Као и обично, откако је способних вођа и напретка, свака крађа правда се неким општим добром и вишим циљевима, небеским, наравно. За ову прилику искоришћена је небеска чињеница да однос периода земљине ротације око сунца и око сопствене осе није цео број, односно, да сунчана година не исноси цео број дана, већ нешто мало више од 365. Колико мало? Око 6 сати, па се тако за 4 године накупи и цео један дан. Уколико би свака земаљска година имала 365 дана, Земља би сваке године помало каснила у својој ротацији око сунца и не би била на истом месту као и пре једне земаљске године, већ мало иза. Ништа страшно, само четврт дана годишње, али за 100 година то је 25 дана, за 400 то је 100, померање од једног годишњег доба, па би липе мирисале у августу, хајдуци би приспевали код јатака на Сретење уместо на Митровдан, а Божић би падао прерано, негде почетком јесени, пре сувих ораха и, важније, вина и чварака.


Freitag_der_13._im_Kalender.jpg

 

После 7, углавном рутинских, сати и два лета, мој је трећи лет, од Беча до Скопља, био отказан од стране авиокомпаније, Аустриан Ерлајнс. Онда сам чекао 3 сата у реду, а агент за карте се, док је делио ваучере за хотел, горко јадао "да је он требао да буде кући с породицом ЈОШ ПРЕ ДВА САТА".

Драги запослени у Аустриан Ерлајнс, извињавам се у име свих заглављених путника.




 

NK1_0801.jpgЈуче сам по четврти пут у последњих четири година на колицима унет у операциону салу. Сала је бела и веома хладна, релативно празна и безлична. За све то, кажу, постоји добар разлог. Ето, та хладноћа. Бактерије не воле хладноћу. А и доктори не воле да се зноје док раде. У стандардном болничком хаљетку и сивим болничким чарапама уклапам се у призор. У одсуство призора. Једини траг нечег личног, посебног, су моје име на ознаци на десној и име моје бољке на ознаци на левој руци. Али и за ову сведеност свега мог, кажу, постоји добар разлог.

 
2010-10-17 05:07:49
Eksperimenti u blogovanju| Gost autor

Gone for good

marco_de.manccini RSS / 17.10.2010. u 06:07

Zaboravi na sve što znaš, 
opusti se sad, ne traći svoje vrijeme


Pamćenje je ponavljanje. 

Ko ne pamti osuđen je da ponavlja? Ništa nije besmislenije. I ne samo zbog toga što je nemoguće ponoviti neupamćeno. 

Zaborav je klica svežine, trenutak stvaranja. Zaborav je temelj novom. 

A upravo je pamćenje ponavljanje. 

* * *

To
 

marco_de.manccini

marco_de.manccini
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  15.08.2008 VIP izbora:  142 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana