Krajem oktobra 2010. godine stigne u Kabinet gradonačelnika Beograda prijava protiv javne ustanove, s veoma ozbiljnim optužbama za finansijske malverzacije, i sa sve fotokopijama dokaza za tvrdnje iznete u prijavi. (Delovodni broj 6705 od 22.10.2010, copy in hand.)

Pet dana kasnije, Kabinet gradonačelnika prosledi prijavu Gradskoj inspekciji, sa zahtevom da ga izvesti šta je uradila. (Delovodni broj 6705/2010-G od 27.10.2010, copy in hand.)

Gradska inspekcija ondak otpiše Kabinetu gradonačelnika da nije za to nadležna i obavesti ga da je prijavu prosledila nadležnoj Budžetskoj inspekciji. (Delovodni broj 614-248-2/2010 od 10.11.2010, copy in hand.)

Dve nedelje kasnije Budžetska inspekcija otpisuje Gradskoj inspekciji da ona nema ni vremena ni inspektora koji bi izvršili nadzor. (Delovodni broj 401-00-1622/2010-09 od 22.11.2010, copy in hand.)

Naravoučenije: u budžetu nema para zato što budžetska inspekcija nema dovoljno inspektora koji bi ga nabudžili.

Čiča-miča i gotova priča.

Gradska uprava Grada Beograda
Sekretarijat za obrazovanje
Sektor za inspekcijski nadzor
Kraljice Marije br. 1
11000 Beograd

Novi Beograd, 12. februar 2011.

Predmet:         Javnost rada Školskog odbora

Poštovani,

Član 82 Statuta Osnovne škole "Mladost" (Novi Beograd, Gandijeva 99) garantuje javnost rada Školskog odbora. Međutim, prilikom pokušaja da steknem uvid u rad Školskog odbora, naišla sam na probleme koje bez vaše pomoći nisam u stanju da rešim.

Ne pamtim kad sam bila u većem bedaku nego ovih dana. Možda onog proleća kad je na ulicama Beograda osvanuo grafit "Srbija me ubija". Tačno se ovih dana osećam kako me opet ubija. Vidim, nisam jedina. U razgovoru s ljudima, u blogovima blogera, u komentarima komentatora na vesti, svuda provejava jedno te isto: očaj.

Četiri dana ima otkada je u javnost izašla činjenica da je jedan ministar ove vlade Očistio Srbiju na veoma kreativan način. Dva dana ima otkada je emitovan Insajder o sličnom čišćenju Kolubare. A danas se opet vraćamo na Čišćenje Srbije, ovaj put na teniskom terenu.

I?

I ništa.

Nikom ništa.

Ne razumem ovu vlast nikako. Trudim se da je razumem, hoću da je razumem, upreh se da je razumem, ali mi ne uspeva.

U danu u kome imamo vest da je izrada vebsajta Očistimo Srbiju, koja realno košta između 1.000 i 2.000 eura (a čovek bi se nadao da javne nabavke i tenderi postoje upravo da bi se postigla ova niža cena od 1.000 eura), plaćena 25.000 eura, tj. 2.500% puta više, imamo i vest u kome premijer države tvrdi da "prosvetari ruše državu" pošto traže povećanje zarada od 24%.

Da li su zahtevi prosvetara stvarno nemogući, opasni, nerazumni i nerealni, kako to ekonomski savetnici premijera objašnjavaju? Da li su prosvetari, koji bi po difoltu trebalo da su pametni i razumni, pošto im je posao da nam decu uče da budu ista takva, totalno odlepili i izgubili kompas, ili je po sredi nešto drugo?

Po sredi je nešto drugo, rekla bih.

I tako se prof. dr Tomica Milosavljević još jednom pokakao po nama...

Ne samo što nam nakon operacije u Nemačkoj nije ponudio izvinjenje, već je podnoseći ostavku smatrao da je sasvim u redu uskratiti nam objašnjenje.

Javnost Srbije?

Ta ajte, molim vas, koji državni funkcioner nju uopšte zarezuje?

Kada javnost zahteva ostavku, on neće da je da, zaklanjajući se iza izgovora da ne želi da beži od problema, već da ih rešava.

Pa ondak sačeka prvu kraću pauzu između dve afere u zdravstvu, pa u sred nje reši da ostavku da, "iz duboko ličnih razloga".

Kojih, majku mu?

Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja ovih dana učim značenje jednog potpuno novog termina koji je počeo da se provlači kroz medije: defanzivna medicina.

Prvi put na taj termin natrčah 9. januara, slušajući intervju novinarke Aleksandre Gazivode sa direktorkom Lekarske komore Srbije, prim. dr Tatjanom Radosavljević. Evo transkripta tog dela razgovora:

Gazivoda: Tatjana, evo počelo je suđenje lekarima, počele su i licence da se oduzimaju, koliko bi zapravo srpskom zdravstvu značilo uvođenje protokola, kada je u pitanju pre svega sigurnost pacijenta, a samim tim i sigurnost lekara? Ovaj nedostatak protokola koji postoji u srpskom zdravstvu, vodi li on na neki način lekare ka jednoj defanzivnoj medicini, a to znači da mi se sutra ne bi sudilo, ako je u pitanju rizičan slučaj, ja ću odustati?

Radosavljević: Ja ću početi od kraja vašeg pitanja. Apsolutno se nalazimo u situaciji da jedan broj kolega ulazi u priču o defanzivnoj medicini, ne zato što oni to žele ili smatraju da je to dobro, nego sudeći po onoj narodnoj: "Ko ne radi, taj ne može ni da pogreši".

autor: Nik Kolerstrom

Galilej je, poput Keplera, bio mathematicus, što je termin s trojakim značenjem, pošto se odnosi na matematiku, astrologiju i astronomiju. Favaro je u svom eseju Galileo Astrologo iz 1881 godine zaključio:

Deluje mi nemoguće imati i najmanju sumnju u to da se Galilej bavio astrologijom, štaviše, da je bio čuven po svom velikom umeću u toj umetnosti, te da su ga istaknuti ljudi konsultovali s punim poverenjem, često trazeći horoskope i predikcije.(1)

Pisma koja je Galilej slao svojim astrološkim kolegama su izgubljena i imamo samo odgovore na njih, baš kao što su izgubljeni i najčuveniji horoskopi koje je napravio.(2) Međutim, preživelo je oko dvadeset i pet astroloških karti koje je nacrtao, kao i nekoliko primera njegove analize tih karti. Knjiga iz koje je mogao naučiti astrologiju dok je bio u Pizi možda je Porfirijeva Introductio in Ptolemaei opus de effectibus astrorum..., pošto je u Firenci sačuvana jedna kopija s Galilejevim beleškama na marginama.(3)

Danas operisanom predsedniku Borisu Tadiću želim što brži oporavak i ponovno stajanje na noge. Istovremeno se nadam da će tokom (prekratkog?) perioda post-operativnog oporavka pronaći vremena da meditira na sledeće teme:

1) Ako se ministar zdravlja operiše u Nemačkoj, a predsednik države za šefa operacionog tima bira stranog stručnjaka, kakva se poruka time šalje građanstvu Srbije? Da li reputaciju i stručnost naših lekara

U poslednje četiri godine, koliko život delim s čovekom danskog porekla (koga iz milošte zovem: moja emotivna skandinavska devojčica), više puta sam bila na ivici da doživim infarkt, a sve zbog kulturoloških razlika.

Još na samom početku naše veze, poklonio mi je knjigu "Xenophobe's Guide to the Danes". Nešto poput bleferskih vodiča: kratak šaljivi prikaz danske kulture na 50-tak stranica. Sećam se da me hladan znoj oblivao dok sam čitala. Sve što se u Srbiji smatra potpuno normalnim, u Danskoj je ekstra nenormalno. I obrnuto. Iznad svega, tamo se smatra potpuno nepristojnim bilo kakvo isticanje pojedinca, grupe, institucije, preduzeća, bilo čega, kao najboljeg. Dok se kod nas lokalno pivo reklamira kao "svetsko, a naše", u centru Kopenhagena stoji velika reklama za njihov Carlsberg koja glasi: "Probably the best beer in town". Na svetskom tržištu, isto pivo se reklamira kao "Probably the best beer in the world". Ali ne u Danskoj. U Danskoj bi to bilo nepristojno. Kao što bi bilo nepristojno i reklamirati se bez ograde "probably".

Pisala sam sredinom novembra Ministarstvu prosvete, sa zahtevom da mi dostave:

"1) Informaciju o tome da li je državnim osnovnim i srednjim školama dozvoljeno da prilikom nabavke udžbenika i pretplate na časopise rabat (tj. popust) koji dobijaju od izdavača prilikom nabavke, zadržavaju za potrebe škole, tj. zarađuju, ili su pak dužni da roditeljima nabavljene udžbenike i časopise naplate po ceni koja je umanjena za rabat koji su dobili od izdavača?

2) Informaciju o tome kojim je zakonskim ili podzakonskim aktom regulisano pravilo za postupanje u situacijama opisanim u tački 1 ovog zahteva, kao i kopiju tog zakonskog/podzakonskog akta."

Danas dobijem odgovor koji glasi: