edit

Ko hoće da razume pesnika, taj mora stupiti u njegovu oblast (Gete)

Kažu da čovek može pisati blog iz čiste ljubavi prema pisanju, ali i iz želje da se oslobodi nekih svojih opsesija. A ako izabere da piše o Don Kihotu i Hamletu, onda je  verovatno ovo drugo u pitanju, jer ko bi se normalan danas, na početku XXI veka, bavio (jedan moj drugar koristi arhaičan izraz: akao) sa junacima iz ranog XVII veka?

Da li je baš tako? Hteli mi to ili ne, u svakome od nas i danas ima, ako ne stalno ono bar povremeno, po nešto od

U četvrtak, 6. oktobra, biće dodeljena Nobelova nagrada za književnost.

Da odmah kažem: srpskih pisaca, izgleda, nema među kandidatima. To je verovatno zato što u Srbiji stalno ljudi (uključujući državno rukovodstvo) imaju „neka preča posla“ nego što je akanje sa literaturom, ljudskim pravima manjina i slično.

No, ostavimo srpske pisce, njih je i Bog zaboravio,

edit

                                                                       If we value so highly the dignity of life, how can we not also value  the dignity of death? No death may be called futile (Mishima on Hagakure)

edit

Već četvrtu godinu za redom Veslački tim iz britanskog Vorvika (Warwick Rowing Team) nudi fotke svojih golih veslača, za kalendare u dobrotvorne svrhe. Ove godine su njihove fotke za Kalendar za sledeću, 2013. godinu navodno lepše nego ikad, pa su dočekane s nestrpljenjem i pohvalama.

A onda su se devojke-veslačice dosetile: ako to rade dečki, možemo i mi. Pa

                                                    Rekoh i spasih svoju dušu (Dixi et salvavi animam meam)

Kažu da je nekima  jedna pesma dovoljna. Da postoje pesnici koji ostaju upamćeni po jednoj jedinoj pesmi. Da zaslužuju poneti ime dobrog pesnika zbog te jedne pesme, kao da nisu napisali ništa drugo.

Takvi su bili Vladislav Petković Dis i dr Laza Kostić.

edit editedit?

edit

                                                                                      Fuck everything (Henry Miller)

edit