edit

                                     Moje je stanovište: naoružana neutralnost (Kjerkegor/Kierkegaard)

Kažu da je jednog popularnog političara mlađe generacije (ne mislim, dakle, na D. Mićunovića) lično krstio - mitropolit Amfilohije.

Ne znam da li mu to pomaže.

S druge strane, sigurno znam da uvaženom blogokolegi K. (koji sa uživanjem ovih dana ubira jeftine poene sprdanjem s „navodnim popom" iz  mog prethodnog bloga i pružanjem utočišta onima koje mene blate i unižavaju), ne bi pomoglo ni da ga krsti lično - patrijarh Irinej, uz svesrdnu asistenciju glasovitih vladika Filareta i Pahomija. No go so.

Moguće je da neki blogeri na ovaj moj post olako reaguju: "Pih! Šta je bitno da li je čovek levak ili dešnjak. O tome danas retko ko razmišlja". Ja bih voleo da je u životu tako, da činjenica što je neko levak nema nikakvog značaja, ni za njega ni za njegovo okruženje.

Medjutim, od kako je veka i sveta, postoje

Razmišljam na isti način na koji devojka zadiže suknju (Žorž Bataj)

                                            U životu, prazna doza za cigarete može izazvati više neraspoloženja nego odsutnost ljubljene osobe; nikada u knjigama (Oldos  Haksli)

                                                                       Kad ne bih mogla da volim, ne bih mogla da patim. A pošto patim, to znači da volim i da postojim (George Sand)

Volite li Šopena?

1. FREDERIK  ŠOPEN (‘ANDJEO LEPOGA LIKA, KAO VISOKA TUŽNA ŽENA')

                                                                               Gde svi misle isto, tu se mnogo ne misli

Ovo nije kontrablog. A možda i jeste, ali je krajnje dobronameran.

Naime, ja se slažem sa većinom onoga što je iznela Gordanac u svom blogu „Ženska škola života". A, opet, ja ne bih bio ja kada bih se baš sa svim - bespogovorno slagao! Geni za kontriranje ili nadopunjavanje mi ne nedostaju.

Osetio sam potrebu da neke stvari „pojasnim", ili dam svoje viđenje

edit

                It's a new dawn/ It's a new day/ It's a new life/ For me/ And I'm feeling good

Dobro, bolje je da čovek ima koeficijent inteligencije (IQ) 170 nego 70, ali mnogi sve više otvoreno ukazuju da je za čoveka danas najvažnije da bude uspešan u onome što radi. A inteligencija ne mora baš biti neophodna za uspešnost. Čak ima puno inteligentnih ljudi oko nas koji su neuspešni; drugim rečima, inteligentnost i uspešnost često  ne idu zajedno.

Naime, neka novija istraživanja pokazuju da izuzetno uspešnim osobama nije inteligencija pomogla da budu to što jesu, već nešto drugo. Otkrivati to „nešto drugo" je izazov.

Odmah ću reći ono što dobri blogeri, verovatno, kažu na kraju: Aleksandar Hemon je vrlo zanimljiv čovek. Vanserijski, što bi rekli gimnazijalci. O njemu ćemo još slušati i čitati.

Da počnem od običnih stvari - od njegovog imena i prezimena. Ja volim ime Aleksandar, ma koliko ono bilo staromodno, jer u meni uvek izaziva interesantne asocijacije. S druge strane, prezime Hemon mi je prilično prosto, i ne kaže mi ništa, premda ja volim kratka prezimena, od dva sloga.

I think it's a good policy to hold off a bit with negativity

To me podseti na Ćosićevo Vreme zmija, na koje sam, sasvim slučajno, naleteo na Vikipediji,  na srpskom jeziku (Пишчеви записи 1999-2000: Време змија).

A Dobrica Ćosić može biti, pomislih, dobar gost autor. Znam da je bilo dosta negativnih komentara u prvom delu ovog bloga (Pro et contra), kada sam nastojao da se usredsredim na Ćosićevo književno stvaralaštvo. Za neke je to bila prilika, ne mareći za njegove knjige koliko ni za lanjski sneg (les neiges d'antan),  da iskažu svoju gorčinu prema Ćosićevom (ma koliko kratkom) političkom angažmanu u Srbiji krajem prošlog veka.