(уместо критике)

"Ономе чему се не зна почетак, не зна се ни крај; а без краја, сваки је почетак лишен смисла.

Приповест о времену власти нема стварни почетак. Нико не зна тачно када и с ким је започело време власти. Можда кажњавањем човека који је пробао плод са забрањеног дрвета познања Добра и Зла; можда човековим правом да господари "над рибама у мору, над птицама небеским и над свим животињама које се по земљи мичу"; можда са вером у бога, а можда са одрицањем од бога. Ако је отац, по снази и праву, први човек власти онда је то и мати, са моћима која једино она има. Не зна се има првог човека који је имао власт али је у Књизи постајања именован први убица. Ако је завист према брату била узрок човековог убиства, онда је завист према моћи господњој могла пробудити човекову жељу да господари људима. Потчињавање и потчињеност су појаве истог људског језгра, којима само услови одређују значење и смер. Сви људи могу владати и бити потчињени. Ако је потчињавање испољена агресивност, потчињеност је притајена агресивност која чека на освету. Између владалаца и поданика, на мржњи и страху, успоставља се заједница.

Власт није историјска појава; она је сушто опредмећење историје. Власт се подједнако и жели и трпи. Онај ко влада приправан је да потчињава; потчињени има само један нагон: да и он некога потчини. Зато деспотија и тиранија имају жешћу подршку људске већине од сваке друге владавине.

(sasvim licno)

Dan pre nego sto sam planirao sam iscrepeo to do listu. Ostalo je jos samo da ubacim u torbu stvari koje su mi bile neophodne ovih par dana ukljucujuci i ovaj komp, da cimnem Azeria (drugar iz Azebejdzana koji treba da mi pomogne sa stvarima do stanice) i da mu javim da se polazak pomera za sutra i to bi otprilike bilo to. Jedino jos sam da se naviknem na ideju posle dve godine i 25 dana definitivnog odlaska. I povratka.