Parodija na pesmu evrovizije uspela. Šareno, skakutavo, sve pršti od "originalnosti" i multimedijalnog, "izvornog folklora" zemalja čiji predstavnici nastupiše. Kao da se gleda u kaleidoskop u kome male električne bube glume ljude koji pevaju. 

Ovi momci su uslikani dok su čekali da budu ofarbani, išarani, istetovirani listićima...

Da li vam se čini prepoznatljivim makar nešto u ovom pismu mladog hrvatskog preduzetnika, koji je otprhnuo da živi i radi u inostranstvu, pisma koje je poslao redakciji hrvatskog portala Index.hr i koje je za nekoliko dana postalo hit na društvenim mrežama..? Ko nije video, sada ima priliku. Može se povući jasna paralela između "tamo kod njih" i "ovde kod nas". Ta paralela, kako mi se čini, pokreće jednu opservaciju koja je mnogo bremenitija i komplikovanija od uobičajenih, svakodnevnih konstatacija o birokratizovanom aparatu, parazitizmu i latentnoj destrukciji. Cela stvar je još potresnija nego što se inače čini.

"Pišem vam iz jedne velike europske zemlje u koju sam se sklonio od neučinkovite i tragično loše Domovine Hrvatske. Želio sam nekome prikazati stvarne probleme zbog kojih mladi bježe iz Hrvatske i koji su doista problemi zašto oni koji mogu biti uspješni biraju alternativu.

I ne videše ljudi da je stiglo. Zaneli se. Ne mogaše da se zaustave, barem na časak, i da pogledaju kako veliki događaj se zbiva. Prvi prolećni dan stigao je nežno, bez pompe. Samo se stopio sa smirenim popodnevnim plavetnilom. I obavio sve oko nas. To je početak puberteta koji svaka godina po jednom doživi...   

 PROLEĆNI  DAN  https://www.youtube.com/watch?v=0SlFlcOEjvM

Deca loših muzičara

Šta bismo bez našeg RTS dnevnika? E, to se zove javni servis. Pa, zaista. Jer, stvarnost nikad bolja. Posebno juče i danas, tokom predizborne tišine.

Ko bi rekao da je prošlo već ovoliko godina! A kao da se juče desilo... 

Otimanje o Zorana Đinđića ne jenjava. Tokom predizborne kampanje na momente biva još prisutnije. I, po pravilu, ima dnevnopolitički karakter. Jedna od stvari po kojima je prvi demokratski premijer zaista značajan ostaje nekako uvek po strani, a to je njegova doslednost u istinskoj i nesebičnoj borbi za modernu, evropsku Srbiju, ne samo na rečima, i ne kroz nekakvu na brzinu razbuđenu ideologiju.   

Uočljivi su pokušaji poređenja s njim, naravno, uglavnom indirektno, da bude jasno da to jeste poređenje, a da istovremeno niko ne može da kaže da se to baš doslovce desilo. 

Sistem društvene samozaštite i samokontrole je delovao tako što vam niko direktno ne naredi da nešto uradite ili da ne uradite, ali vi nekako ipak znate kako je "najbolje" postupiti. Ovo se odnosilo i na službena lica, i na neslužbena lica, i na organizacije... I, važilo je u svim oblastima.

Jasno je da to što je uvežbavano decenijama nije moglo da se izgubi u ovo nešto malčice godina traljave demokratije.

Osvanula u Politici vest da je otkazana izložba karikatura Jovana Prokopljevića, koja je bila spremna i otvaranje je trebalo da bude održano danas (sreda, 26.februar). Prokopljević, koji je dugogodišnji karikaturista i nagrađivan je širom sveta, izjavio je da mu je u kratkom telefonskom razgovoru rečeno da je razlog ovog naprasnog otkazivanja to što je ipak u pitanju «politička karikatura».

Uskoro će kardinal Stepinac biti proglašen za sveca – zvanično je najavio Vatikan. 

Sa nekim drugačijim tokom stvari, moglo se možda reći da je bestijalni pokolj srpskog stanovništva koji su počinili hrvatski klero-fašisti tokom II sv. rata bio stvar jednog posebnog istorijskog trenutka, koji se tako udesio i tako nahrupio da se zlo nije moglo izbeći, međutim...

Na društvenim mrežama su “oni”. A svi “oni” gaje tako silnu mržnju. I onda tu svoju silnu mržnju usmeravaju na prvog potpredsednika, omalovažavajući njegov ljudski gest. – Otprilike tako je shvaćena, barem sudeći po konferencijama za štampu, reakcija dela javnosti na već svima znano potpredsednikovo angažovanje u snegu, pred tv kamerama. Slučaj se odnosi na priličan broj karikatura, fotomontaža i video-montaža koje su napravili različiti pojedinci i objavili ih putem interneta, da bi zatim mnogi korisnici opet putem interneta većinu tih šaljivih komentara prosledili prijateljima, okačili ih po svojim fejsbuk stranicama… Naravno, i ovde, na blogu, znatan deo tog materijala je prikazan. 

U momentu postavljanja ovog bloga, samo je još oko sat vremena bilo ostalo do početka zakazanog dvoboja.... Situacija napeta: suparničke strane se merkaju – svako je još uvek u svojoj busiji...  Ne čuje se ništa osim povremenog zveckanja mamuza ...