Ako bi se prvi dan leta i Svetski dan muzike spajali u jedno, onda ne vidim podesniju, lepšu formu od „Summertime“, u izvođenju ovo dvoje neponovljivih velikana.

Magija ...  

Srbija, uspavana, sumorna, osiromašena ... – stoji i čeka. Čeka formiranje vlade. Ništa neobično da se među različitim akterima političke scene, koji su tokom predizborne kampanje imali različite, čak i potpuno suprotstavljene programe sada dugo i teško pregovara oko sastavljanja vlade, u kojoj bi, ako se napravi, svi trebalo da budu pobornici jedne politike. Ima i ona teza da tako ozbiljan sklop, kakav je vlada, ne može da se pravi za par dana, a da bude efikasan i stabilan. I to donekle stoji. Međutim, Srbija je toliko vremena potrošila, i toliko nade, jednom rečju, svih mogućih resursa, da je sada svaki dan odlaganja preskup - i sve skuplji. Nakon 20 godina teškog posrtanja, jedvitog pridizanja... - novo stajanje. Koliko to opasno tavorenje košta?! Sklon sam da pomislim da u zatečenom stanju jedan ili dva meseca zastoja troši još čitavu jednu narednu generaciju u Srbiji. Možda to zvuči panično, pesimistički, ali baš tako mi se čini.

Ovo je tekst koji je objavljen 17. decembra u blog prostoru kod AlexDunje, na čemu joj još jedanput zahvaljujem. Evo linka za one koji žele da vide i TEKST, i KOMENTARE , budući da ovde nisu preneti i komentari. 

SRPSKA ANTITEZA 

Sretoh danas Lazara. Šeta, zamišljen... Bez oklopa. Deluje gotovo krhko. Šest vekova provlačenja po epskim pesmama nekako... kao da ga je zasitilo. Gleda nizbrdo reku u daljini, obalu, obrise zgrada koje se prostiru kroz izmaglicu...

Danima se na relaciji klubovi, fudbalski savez, policija, javnost... - vrši jedno već sramotno nagađanje, hoće li se održati najveći derbi u našem fudbalu i jedan od najvećih uopšte. 

Već sama ova dilema, da li derbi treba da se održi, poražava one koji su najdirektnije odgovorni za njegovu organizaciju. Jer, nikakve dileme ne bi smelo da bude. Derbi bi trebalo da usledi bez bilo kakve priče te vrste. No, sve to nije samo poniženje za naša dva najveća kluba, savez i policiju.

Vest koja se nekako i naslućivala poslednjih nekoliko sedmica, koliko traje ona najočiglednija faza predizborne kampanje. Predsednik Srbije, Boris Tadić, odlučio je da ipak skrati svoj mandat i da samim tim, nekoliko meseci pre vremena, zajedno sa parlamentarnim i lokalnim izborima, budu održani i predsednički izbori.

Ko bi rekao da je prošlo već sedamnaest godina! Prestao rat, počeo mir. Da li bi to zaista bila primerena definicija?

Povod za ovaj post je sledeća vest:  

"Sudija odbio da venča belkinju i crnca

Mirovni sudija iz Luizijane Kejt Bardvel odbila je da venča belkinju i crnca, uz obrazloženje da to čini zbog njihove buduće dece, jer na osnovu iskustva zna da većina mešovitih brakova...  " (B92) - A evo i celog izveštaja...

Šta na ovo reći? Svako svoju muku ima. Kod nas benigno-maligne neofašističke strukture, a kod Amera ... E, sad, ne znam da li je u pomenutom slučaju sudija

Tako je: Srbija traži ostanak taksi, a da Priština za uzvrat ukine samoproglašenu nezavisnost i odrekne se tesnih veza sa Amerikom. U najkraćem, to je plan Srbije. A i narod to tako vidi, i tako priča, uz kafu, uz pivo ispred prodavnice ... Šta su takse u odnosu na značajno parče teritorije, i to teritorije sa neizmernim istorijskim i kulturnim nasleđem? Ako baš mora da se bira između taksi i dela teritorije, nema sumnje da se treba opredeliti da takse ostanu, a da se ne daje teritorija, i to takva. Svaki patriota bi tako odlučio. A tu našu štetu od taksi nadoknadićemo u poslovanju sa Kinezima. 

Pravda za Urosha

Pravda za Acu Tomića

Pravda za Ulemeka

Pravda za Ražnatovićku

Stidljivo, bojažljivo, znatiželjno gledanje preko paleži, nakon Apokalipse. Svet je dosegao svoj doseg. Opštavilo ima ciklus: u jednom času više i nema potrebe da se po svaku cenu održava trajanje.