Kako to, otkud to, za čiji račun - da nam se svakoga dana kroz pisane medije negde iz drugog plana (ali sistematski) servira po jedna tobože usputna vest iz života оstrvske kraljevske porodice - ko je s kim danas porazgovarao za ručkom, šta je na nekom od kretanja kroz javnost obukla ta i ta gospođica s periferije kraljevske familije, kojom stazom su kroz šemšir šetali pod ruku neka od princeza i njen partner, šta je od tračeva o narečenoj porodici istinito a šta možda ne ...?! 

Ovi momci su uslikani dok su čekali da budu ofarbani, išarani, istetovirani listićima...

Školarine su ionako za ogromnu većinu srpske populacije previsoke. Na tu činjenicu se sada pridodaje i vest da nekolicina fakulteta na Beogradskom univerzitetu zahteva povećanje školarina, neki više, neki još više. Ova vest se nekako neprimetno provlači kroz gungulu predizborne vike, idiličnih spotova iz kojih cure med i mleko... I te kako je vredi apostrofirati ! Jer ona niti je u duhu vremena obeleženog velikom ekonomskom krizom, niti je u duhu onih tako čestih izjava da treba povećati procenat visokoobrazovanih građana.

Možda je, tada, moralo,

kako neki kažu.

Ali, danas, ne mora !

 Crvena Zvezda, košarkaška ekipa... Evo, ja sam zvezdaš i skoro da se i ne sećam kada su osvojili poslednju titulu prvaka. Ovih dana se ranije najavljivana pa neostvarena fuzija sa KK Železnik ipak ostvaruje. Što znači, dogorelo do krajnjih granica sportskog dostojanstva jednog velikog kluba, o čijoj tradiciji valjda ne treba ni govoriti. Tj, pojavio se u ulozi svojevrsnog spasioca istog tog kluba i iste te tradicije čovek iz naslova posta.

Već dvadeset četvrta izjava da ćemo Srbe na Metohiji i Kosovu braniti ako zatreba. Te izjave duboko potresu zapadni svet, samim tim i albanske, tj. prištinske policajce koji nastave još-dan dva da tuku Srbe, a onda uplašeni zbog upozorenja poslatih sa bezbedno udaljene govornice u Srbiji odustanu, po planu. I tada mi shvatimo da je pobedio mir.

Novak Đoković ponovo sa šampionskim peharom u rukama. Puno srce nacije ovog nedeljnog podneva. Melburn: finale 3:0.  Verovatno je malo onih koji nisu pomno pratili njegov finalni meč na Australian open-u, tako da je izlišno ovde bilo šta prepričavati. Ostaje mesta samo za izraz oduševljenja i za pokušaj da ta izvanredna, pozitivna energija bude što vidljivija, obznanjenija. Zato ovaj post.

Ali, ima još nešto. Ne tako lepo.

Beograd - Priština: 95. runda pregovora. Sa tehničkih se prelazi na suštinska pitanja. Dakle, slede pitanja iz domena kulinarstva. Očekuje se puno, na obe tri strane. Curi voda na usta. 

Da, onaj 5. oktobar mora da sačeka neki drugi oktobar, koji neće tako skoro doći, kako bi bio proučen i postavljen na neko svoje mesto u galeriji za nas važnih zbivanja. 

Svratih na blog tek da malo protumaram, jer odavno nisam bio, a što se 5. oktobra tiče, sve sam mislio da je već nakačen neki tekst, tako da mi namera i nije bila pisanje, već, eventualno, samo čitanje. No, kad je već tako, hajde da natuknemo makar nešto, ukratko. 

Naročito u nekoliko poslednjih godina - 5. oktobar je, kao i mnogo šta u našoj bližoj i daljoj istoriji, podvrgnut onoj vrsti obrade koja ne spada u istraživanje o onome što se zaista desilo i u kakvom kontekstu se desilo, već spada u parcijalna iživljavanja nad samim događajem, odnosno predstavlja njegovo stavljanje u funkciju momentalnih potreba "obrađivača". 

Srbija klacka prema EU. Mnogo čega je na tom putešestviju bilo, i biće. Najnovije izjave iz nemačkih političkih krugova prenose se ovde, u Srbiji, iz dana u dan. One najsvežije su bile tako sročene, da se pred domaćom javnošću formira utisak kako je Nemačka od koje, kao što se zna, ove "evropske stvari" najviše zavise konačno raspoložena da za Srbiju uključi zeleno svetlo za Uniju, odnosno pregovore. Poslata je i pozitivna preporuka nemačke vlade Bundestagu... Ipak, čini se da ovo „pogađanje“ oko ispunjenosti uslova (ili ispunjavanja uslova) nije baš do te mere uznapredovalo.