Verovali ili ne, "American Idol" najveći je i najbolji šou-program koji možete gledati na nekoj televiziji. Nastao je pre sedam godina kao američka verzija britanskog rialiti programa "Pop Idol".

Američkog idola pratim, gotovo religiozno, već pet godina. To je, u stvari, velika nacionalna potraga za mladim pevačkim talentima, gde na kraju pobednik takmičenja dobija milionski ugovor za snimanje albuma. Uz to, tokom emitovanja programa, dolazi i slava. Ne morate pobediti da bi bili popularni. Večeras šou ulazi u svoju završnu fazu: TOP 12.

Bogami, ovog vikenda svi imaju nekakve nagone i ne ustručavaju se da nam ih pokažu, nagone. Eto Koštunica, na primer, imao je nagon da sruši Vladu jer ne veruje više ministrima, ali mu nagon nije bio toliko veliki da sam to uradi, nego to očekuje od predsednika. Predsednikov nagon nešto je manji, i on očekuje da ipak kod premijera prevlada nagon pa sam podnese ostavku i time okonča ovu agoniju. Svi bi nekako da nagoni nekog drugog završe posao.

Zato je Petar iz Velikog brata uzeo stvar u svoje ruke i to bukvalno! Za one malo finije (neupućene), najlepše je to objasnio onaj Jelen-točilica: "Ne mogu da spavam. Petar ima nagon!" Svoj problem je poverio Skaj Vikleru koji je samo prokomentarisao: "Al' si ga sročio". To je bez problema mogao da kaže i premijeru. Nažalost, oni u kući nemaju više dodira s realnim svetom, kao ni naši političari. A bogami ni razni politikolozi, analitičari i svi oni koji se "bave" našom stvarnošću. Svi imaju nekakav nagon da nam nešto objasne i pokažu, neki dokažu a dosta njih i ubedi. Iz čistog nagona. Samo Petar uzima stvar u svoje ruke.

Napokon počelo je! Bar ćemo imati mesec dana da pričamo o nečemu a da nije prokleta politika. Sada će Voju, Tomu, Borisa, Velju, Čedu, Palmu, Vesnu. Lidiju, i ostale da zamene Borko, Mimi, Milić, Kaja Bićko, Slađa, Bad copy, Zorica, Petar, Maša, Era i očekujemo još i Minu.

Srbija je odlučila. Biće ovo gledan šou. Sam ulazak u kuću pratio je svaki treći gledalac u Srbiji. Malo li je. Posle ovog kolektivnog ludila, ovo mu dođe kao melem na ranu. Ludilo druge vrste. I ako moram da biram, lakše se nosim sa ovim TV ludilom. Ko ne voli ima dalinski, pa neka gleda klopke, zamke, utiske, dnevnike, sluša peščanike, čita kurire, politike...

Muka mi je od politike. Napravili smo od političara pop zvezde. Ne skidaju se sa TV-a i iz novina. Počeli su da se pojavljuju na modnim revijama i premijerama. Nametnuli su sebe kao "važne". Ova zemlja je u problemu kada su danas glas razuma Rada Trajković i gospodin Palma! Zato je tu "Veliki brat". Prihvatljiva vrsta eskapizma od "kolektivnog ludila".

Eto šta može jedan Vlastin post da uradi od čoveka! Posle čitanja istog, počeo sam da preturam po svojim starim pločama. Nisam morao da se trudim previše, već kod treće ploče emocije su počele da rade. I tako evo, već danima vrtim ovu pesmu:

Dekartove večne istine, stvorene i nestvorene
(iz knjige Samosvest i moć: Dekartov Bog kao causa sui, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Okean, Beograd, 2006)


Ne smatramo da je nakon izlaganja Dekartovog razumevanja suštine Boga kao beskonačne moći potrebno posebno dokazivati i pokazivati da jedan takav Bog jeste u stanju da stvori večne istine o suštinama stvorenih stvari, odnosno da postoji ekvivalencija između određenja Boga kao causa sui i doktrine o stvorenosti večnih istina. Pošto ova doktrina sama po sebi nije naša tema i pošto je u sekundarnoj literaturi detaljno obrađena, držimo da ne postoji ni nužan ni dovoljan razlog da se njome bavimo kao takvom, da dokazujemo da to jeste Dekartova doktrina, da razmatramo njen smisao i njene probleme. Umesto toga, naše istraživanje biće vođeno pokušajem razrešenja jednog pitanja ovog učenja na koje je celokupni do sada pređeni put na različite načine neprestano ukazivao i koji je sve vreme prisutan na horizontu svake interpretacije Dekartovog razumevanja Boga kao causa sui i kao beskonačne moći. Naravno, reč je o statusu principa neprotivrečnosti.

"Zdrav razum je nešto što je na svetu najbolje podeljeno, jer svak misli da ga ima sasvim dovoljno; tako da čak i oni koje u svemu drugom je vrlo teško zadovoljiti, nemaju običaj da ga žele imati više nego što ga imaju."

Rene Dekart (1596-1650)

Naomi Klajn ima novu knjigu:  'The Shock Doctrine: The Rise of Disaster Capitalism'. Ovog puta se bavi paralelom između "šok taktike" u ekonomiji i nasilja u društvu. Promotivni film za ovu knjigu je uradio Alfonso Kuaron, jedan od najboljih reditelja danas.

Roj Šajder 1932 - 2008

Džo Gidion mi je bio kao član porodice. Kada sam ga prvi put video na velikom platnu, bio sam potpuno zbunjen. Ništa nisam razumeo. Ko je taj neobični čovek i o čemu to on razgovara sa lepom tetom u belom? Sedeo sam u bioskopu "Balkan" i razmišljao o filmu "Sav taj džez". Film me je duboko dirnuo a da toga nisam bio ni svestan.

Moja drugarica Branka je specijalno za ovaj blog poslala izveštaj iz Berlina, sa svetske premijere filma "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića. Eto, mnoge moćnije kuće (što novine što televizije) nemaju svog dopisnika / dopisnicu sa festivala, ali mi smo u mogućnosti da iz prve ruke čujemo kako je to bilo sinoć.

Danas počinje moj omiljeni festival u mom omiljenom gradu. Berlinale u Berlinu.

Festival otvara dokumentarni film Martina Skorcezea "Shine a Light" o Roling Stonsima. Svoju premijeru, ali kao rediteljak imaće i Madona sa kratkim filmom "Filth and Wisdom". I što je najvažnije, Srbiju ove godine predstavlja najšarmantniji reditelj sa ovih prostora - Stefan Arsenijević sa svojim filmom "Ljubav i drugi zločini".

U glavnom programu biće prikazano 28 filmova iz 18 zemalja, od kojih 21 u glavnoj takmičarskoj selekciji.