-Tata, šta je to Jugoslavija?

Sedam i kusur godina se pripremam kako ću da odgovorim na neka pitanja koja će neminovno da uslede :koliko je to bezbroj,kako sam izašao iz stomaka, zašto Marko kaže da njegov tata ima dve piše...Sve sam mogao da predvidim , ali ovo nisam mogao ni da sanjam.

- Hm, ovaaaj... što ne pitaš mamu , vidiš da perem sudove. Ona ima vremena jer je baš završila zamenu svećica i produvavanje dizne.

- Ma ona

.... I ja bih voleo da moj blog pročita preko 4 000 000 ( četiri miliona ) ljudi;)

Dok budem gledao Nemce u polufinalu ili kako njihov kapiten prima pehar, vraćaće mi se scena koju mi je ispričao moj Bata a koja se odigravala posle utakmice sa gore pomenutima.

Dok je napuštao kafić , gde je gledao utakmicu, pitao je glasno drugare zbog čega se toliko frenetično slavi kad još ništa nije gotovo.Na to se okrenuo neki stariji čovek i uvređeno rekao da se slavi siguran prolaz dalje jer , naravno, pobeđujemo kengure.

Danima pokusavam da se setim ko me je yajebao da krenem na more sa dvoje male dece ( nije pleonazam ) i

da utvrdim da je lakse sacuvati dve buve pred parenje nego njih.

A lepo sam hteo da pišem o poljoprivredi...

 Važno je da krevet nije hladan

Vidim da je ovih dana glavna tema, među belom kugom zatrovanom populacijom –   švaleracija.

Kada sam pre nekoliko godina čuo priču kako se primerna majka i uzorna supruga

šveleriše , mislio sam da sam čuo sve…

Elem, žena vodi muža danima u kupovinu i posle X neuspesnih rituala mužu dojadi i kaže kako će on ovog puta da sedne u ”Balkan”  i da je sačeka po obavljenom poslu.

Ženi je trebalo samo to odobrenje da bi zaista i obavila posao u

Da nje nije bilo -  ne bi bilo ni ovog blogera.

 Dok sam čitao  tekst o tome kako se snalazi jedna žena u vrtlogu muškog biznisa,poželeo sam da moja , tih dana  očekivana, ćerka bude baš takva. Samo takva, nezavisna, borbena, bez dlake na jeziku. Ta misao me je hrabrila da se suočim sa realnošću u kojoj  ću morati da živim kao roditelj ženskog deteta sa svim posledicama koje ta činjenica nosi.

Priča mi drugarica kako su njen komšija i njegova supruga usvojili dečaka. Kaže da je čovek presrećan, viđa ga kako se šetaju isped zgrade i kako se ponosi sinom.

Ja gledam zbunjeno i ne mogu da pronađem pitanje koje mi lebdi. Ona, kao da mi čita misli, govori:

- Rekli su im da je iz Vojvodine.

Ja i dalje paralisan, hipnotisan, nemo zamišljam scene...

-Jesam ti pričala priču o Tamari?

-?

Odlučio sam da ugostim jednog interesantnog i egzotičnog blogera.

Njegovo ime , ovde,  je  ddsonik. 

U njegovo i svoje ime - hvala na pažnji