-Gde god nađeš zgodno mesto tu voćku posadi, citirao bi moj pokojni deda staru dobru pesmicu kad god bismo počeli raspravu u cilju da ga ubedim da je lepše i praktičnije u dvorištu imati travnjak na kome može da se igra fudbal , nego da  s jeseni skupljam lišće  i opale, natrule jabuke ili kruške.

-E Milane, Milane, slepce ćeš ti da vodiš, govorio bi svoju omiljenu koja je trebala da bude nešto između kritike i molbe da se napokon opametim. Ja sam se smejao i najiskrenije verovao da je njega pregazilo vreme, da je izlapeo i da ja falabogu nikad neću biti kao on.

- Kako ti se svidelo ono venčanje u Londonu?, pitam ga jer znam da ne znam koga bih upućenijeg pitao.

- Super je bilo. Pa ti bar znaš da sam se oduševljavao  još  pre trideset godina kada sam gledao venčanje njegovog oca i njegove majke za koju sam tek kasnije saznao da je poreklom iz svrgnute škotske dinastije Stjuart.

- Auu ala si ti mator, smeškam se šeretski. Koliko bre ti ono imaš godina, zaboravio sam.

- Pa omega brate moj, slično kao ti... previše da bih se pržio samo na matorke , ali i premalo da me pale samo klinke..., namignu mi mangupski prihvatajući se čašice.

-'ajde da mi pokažeš rupe za klikere

-Ali mi ne igramo klikere

-Kako ne igrate klikere? Pa klikeri se igraju od kada je sveta i veka!

-Mi ne igramo , to je stara i prevaziđena  igra

’’Montevideo, Bog te video’’ je dobar film.

Šta da Vam kažem?

Možda nebo zna

Pre nekoliko dana naletim na jedan od svojih prvih literarnih pokušaja.

Tada nije bilo blogova

Ne znam koliko je  uputno sada objavljivati nešto što sam pisao pre toliko godina

Možda je ipak interesantno uporediti:

...pa da politička stranka mora da pređe sa oca na ćerku!