Šta je obeležilo prošlu godinu u gradu koji se prostire između obronaka Rudnika i Gledićkih planina i koji polaže istorijsko pravo da se smatra Prestonicom Srbije?

Osim toga što je dotična godina proglašena za godinu Fijata ( naravno godinom Fijata je proglašena i ova , a sva je prilika da će i 2011 da bude godina Fijata ) i što je odbojkaški klub postao prvak Države, dogodio nam se  Muta.

Generacije i generacije Kragujevčana i ljudi iz okolnih mesta  nisu imali priliku da gledaju vrhunsku košarku. Najzad smo mogli da gledamo legendarni košarkaški

Cinici su nekada , davno, govorili:

''Lepa jela , 

na vr' moga sela''

          Večeras neka vatre se pale

          večeras neka dođu svi

          mi igramo super-finale

          zato mila dođi i ti...

...odzvanjalo je u glavi desetogodišnjeg dečaka, tek pristiglog u Glavni grad u svrhu ekskurzije, dok je gledao po prvi put reku ljudi sa zastavama  obožavanog kluba.To je bilo to.Njegova simpatija je sedela iza njega, njegov tim je igrao prvo finale kupa UEFA.Ništa mu više nije trebalo u životu.Da je mogao, zamenio bi svoj tek započeti život za postignuti gol te večeri i za poljubac svoje prve ljubavi.

Dok budem gledao Nemce u polufinalu ili kako njihov kapiten prima pehar, vraćaće mi se scena koju mi je ispričao moj Bata a koja se odigravala posle utakmice sa gore pomenutima.

Dok je napuštao kafić , gde je gledao utakmicu, pitao je glasno drugare zbog čega se toliko frenetično slavi kad još ništa nije gotovo.Na to se okrenuo neki stariji čovek i uvređeno rekao da se slavi siguran prolaz dalje jer , naravno, pobeđujemo kengure.

A nije Budimac

             Stvarno se gnušam te sorte, šovinističke. Ja sam više u fazonu ono, umereni nacionalista – volim svoje ne mrzim tuđe. Ponekad samo kafanski ohrabren, pa ljudi smo cenjeni sude, prepričavam kako sam   definitivno prelomio da će mi biti supruga:

-Komšija,  imaš li nekoga u tom delu Kolonije da mi se raspita od kojih je i je l naša?

-Imam kolegu.sa posla.

Ubrzo je kolega kolegi  objasnio da ’’mladoženja nema šta da brine , da je mladica iz dobre kuće, vaspitana u patrijarhalnom  duhu  i

 Važno je da krevet nije hladan

Vidim da je ovih dana glavna tema, među belom kugom zatrovanom populacijom –   švaleracija.

Kada sam pre nekoliko godina čuo priču kako se primerna majka i uzorna supruga

šveleriše , mislio sam da sam čuo sve…

Elem, žena vodi muža danima u kupovinu i posle X neuspesnih rituala mužu dojadi i kaže kako će on ovog puta da sedne u ”Balkan”  i da je sačeka po obavljenom poslu.

Ženi je trebalo samo to odobrenje da bi zaista i obavila posao u

ili

vrati se, bre, beletristici!

Peter se jednog jutra probudio sa strašnjom glavoboljom koja mu je razdirala levi deo glave.U ovo doba godine to je postala sve češća pojava još od kada je načeo petu deceniju. Više od toga ga je razjedala misao koja mu se vrzmala po glavi već šest meseci.

Hana i Peter su zajedno od kad znaju za sabe. Odrasli u istoj ulici , logično je bilo da i školu uče zajedno.Iako se nisu prisno družili, bili su jedno drugom pred očima čitavu mladost.Posle nekoliko veza, koje su se uvek završavale na isti način – devojke su ga ostavljale, Peter je konačno pogledao Hanu kao ženu, a ona je bila zahvalna jer je oduvek bila zaljubljena u svog neodoljivog komšiju. Zavolela ga je još više pošto je shvatila da njegov problem sa potencijom ona može da prevaziđe i anulira svojom pažnjom  i strpljenjem . Peter se odužio Hani u sledećih dvadeset godina braka i ljubavi sa dvoje zlatne dece.

 Davne 1955. godine neko je, u onoj zemlji, objavio priručnik za
žene. Svaki pošteni, moderni, srpski domaćin potpisao bi ga, kao deklaraciju o neotudjivosti Kosova i dan danas.

Ali šta bi bilo kad bi bilo pa ovaj priručnik poceo da važi za savremene, besposlene, srpske domaćine koji većinu dana, kad nisu na nekoj pruzi, provode ispred televizora.

ŠAMPIONI

i još ponešto...