Četiri moja bliska prijatelja imaju velikih problema sa alkoholom - kaže mi.
Neki su izgubili posao , a neki su se već i razveli od žena...ili su pred razvodom.
U svakom slučaju uništili su porodicu.
Od toga većeg greha nema
Dobro, je l' si i ti alkoholičar ili nisi? - pitam.
Ma nisam...Mislim, jesam... kako se uzme
Čekaj, bre, jesi li ili nisi, to je bar lako?
Ma nisam lečen, ako na to misliš – smeje se.
Davne 1955. godine neko je, u onoj zemlji, objavio priručnik za
žene. Svaki pošteni, moderni, srpski domaćin potpisao bi ga, kao deklaraciju o neotudjivosti Kosova i dan danas.
Ali šta bi bilo kad bi bilo pa ovaj priručnik poceo da važi za savremene, besposlene, srpske domaćine koji većinu dana, kad nisu na nekoj pruzi, provode ispred televizora.
или oсвета је најслађа кад се сервира хладна!
Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.
Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета.
У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс
Dok budem gledao Nemce u polufinalu ili kako njihov kapiten prima pehar, vraćaće mi se scena koju mi je ispričao moj Bata a koja se odigravala posle utakmice sa gore pomenutima.
Dok je napuštao kafić , gde je gledao utakmicu, pitao je glasno drugare zbog čega se toliko frenetično slavi kad još ništa nije gotovo.Na to se okrenuo neki stariji čovek i uvređeno rekao da se slavi siguran prolaz dalje jer , naravno, pobeđujemo kengure.
Да, рекао ми је покојни деда тих осамдесетих година, увек се праве спољне степенице за горњи спрат.Никад не знаш ко ће са ким да се посвађа, браћа су браћа док се не ожене, увек се оставља резервна варијанта...
А ја сам баш хтео да то буде пентхаус, мој мали свет у који ћу да се пењем степеницама из родитењске дневне собе док се
У сусрет 35 година матуре које обележавамо следеће суботе, ево приче коју сам написао поводом 25 година исте
-Udaj se za mene, rekao je.
-Ti si lud.Imaš devojku.
-Da, ali udaj se za mene.
-Čoveče ovo je avantura.JA IMAM MOMKA
Rusija treba ozbiljno da se pripremi za to da će svi ti oslobođeni Sloveni sa zanosom pojuriti u Evropu, zaraziće se do gubljenja svoje ličnosti evropskim formama
...Треба истаћи да се 4.500 година до заједничког претка Аријеваца у Анатолији добро слаже са временом појаве Хетита у Малој Азији у последњој четвртини III хиљадулећа пре н.е., пошто има података да су Хетити подигли устанак против Нарамсина (2.236–2.200 г. пре н.е., то јест пре 4.244–4.208година).
Е сад мало о тим Хетитима:
Двоглави хетитски орао: детаљ на леђима сфинге у Алаџа Хијаку, 2. век пре нове ере