причица иживота на тему:  . . . . .кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе

прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат
- уопште незнам шта ме везуе устебе
- па Он , ваљда , одвалих прво на уму

краћи састав на тему . . . . волишлиме

шапат неки, шта ли, слутим усеби, након толико времена  како је св Трифун  био повод да сам почео знаке посебне телесне пажње указивати Милосији,тада колегиници на грађевинском ф. беше то давне 1963 средином фебруара

састав на тему . . . наслецства

удоконости својој кад незнам штаћу сасобом базам валетом .посматрам мештане . извели их њиови кућни љубимци у шетњу те док  други уочивши познате разговарају они први, њуше ,те запишавају ћошкове, остављајући само њима  знани траг себе неком  четвороножном намернику. Неки опет са мобилним науху ,велим у себи, генерација навођених , гестикулирајући ко опичени , дијаложе се са тамо неким козна где .

живост општа . . .

мамга О гроомног, скоје год стране да га мерите исто. аи подебоје. сећам се увојски каце купамо и капетан мирко је пар пута навратио да га види дога сапунам. шта капетан и мајор кирета. присећам се наиме једног летњег дана доксам се настражи сунчо ( неко истурено стражарско, до мојега  важно, место наивици шуме) а он се пришуњо у обиласку да ми је честитао и похвалиоме кад га разбезекнут спазијо. и дао ми, подуши добар, два прекореда изаласка уград.војска ме онда прозвала сурлаш а ја се чудијо баш имам нос невелик, само сам тек тек клопав, па ваљда збогтог на слоневе поцећам.

в.активно пратим збивања окомене .тако у локалној штанпи уочих позив пучанству малте да се прикључе акцији којој је слоган " колективним оргазмом против политике несвршавања" који ме кад су теме секса у питању намах намами.но потом кад текст разгрнух уочих уствари да је то провокација опозиционих лабуриста владајућим националистима.

састав на тему . . . . иманас разни

протеклу ноћ преживесмо.

не да је откидала олујчина имао сам утисак да ће нас поветарац одувати низ медитерана ако нас пре тога громчине несравне сводом.малта ко атлантида.

штали згрешисмо само,тјст коме?

кад одјутрос лепота, ко да је октобар наново и ето нас на fery -у

док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан

- за разговоре удвоје најпогодније је ћутање, 

препис исдневничкихми белешки названих . . . . време осипањанас

Атанасије , уствари Онаније звани , небашђак, клупа магарећа, сићурав ал дрчан , ау глави луфтикаст, често нам је приказивао умеће свое десанке шакић у запишаном клозету новосадске техничке  школе тамо с'краја педесетих века унеповрат очлог.На одмору, међу часовима, тамо нам је било омиљено окупљалиште , док мотиви одласка уто царство блуда, различити.Једни да уче гледајући, други да подучавају радећи, очију уситњених, док трећи да дуване крџу.

- само се добро олакшајте, дркаџије обичне

имао је обичај да нас изненади дежурни професор, математичар Станоје, србијанац,

- ћуВас видим на мојему часу, вазда су вам углави Сисуље.