(дневникоми листајући….)
неки дан прочитасмо у гневној штампи о ......изузетно доброј идеји Министарства одбране да ће све жене у Србији млађе од 50 г морати да прођу обавезну обуку ...... маштовитим није много требало и ево већ интернетом кружи писмо адекватно могућој породичној ситуацији ...... у таквом случају.
( Јадран ,острво Првић ....јулски присет)
ево ме прозва мој перипетички састав насловљен оничем од пре једне деценије којим се огласих на страницама блога Б92 у својству вип -а, први пут. баш лети време....
(парадокс нашег времена је да имамо више сазнања, а мање расуђивања)
старе гробнице са патином као украсом, бремените неухватљивим догодовштинама оних који под њима трају,јер све може да се дешавало тако како смо о покојницима чули ,а може и друкчије,често ме намаме на узвишицу изнад Села где у ладовини крошњи шаролике флоре волим да уживам како у миру и спокоју окружења тако и у погледу на меандер дунава и контуре Града у даљини назирућег.
(чачкати по теоријама разним је као опипавати мрак.човек никад не зна шта ће из тог мрака искрснути.)
ту скоро, из њима знаних разлога, ево у Србији, је покренута Петиција од стране групе наших високоишколованих стручњака различитих научних профила о реформисању учења о постанку света у домаћем школству упућена научним установама па стигавши и до САНУ усталасала нам је јавност ,а богме и Цркву, јер реч је ,тврде потписници исте , да нема доказа о томе како је настао живот на Земљи, док заговорници теорије еволуције заправо својим спекулацијама тврде да то знају.Црква такође.
....ако пожелимо да схватимо садашњицу не смемо следити традицију која је дели на примарну и секундарну.
мало ли је ,ако у овом, по свему судећи слуђеном времену, у којем живимо успемо да контролом и овладавањем тела досегнемо и овладаност мислима те тако постигнемо социјалну хармонију са окружењем неговајући на тај начин (не)подељен ризик нових могућности.
(присетом* Апостола Луке у Делима Апостолским, глава 27)
(из циклуса ..... Присети на првојебе)
све више постајем свестан ,сад, када је моје прошло, и када тамни лавиринт психе,где илузије и недореци лако бивају замењени за истину, свакодневно се преплићући, чине да посумњам да нашем свету сатканом од речи да би се разумео сем вида ,слуха, укуса, мириса и додира недостаје још понеко чуло ..... како би се самоспознали.
( дневнички запис)
ужижен, испред станишта ми гмилановачког пратим гомилање тумбаса над Рудником натронтане кишом а ,ко зна можда и снегом . јер,времемује.ранијих година ту на превоју ибарске магистрале код Бућиног гроба пут за Тополу пред Рудником бивао је у сметовима ,указује ми ево преко ограде комшија Достан огрнут саргијом па се жали да му је пар оваца штукнуло неки дан јер му се откачио синџир од забрана ал су обележене па се не брине, неће далеко,вели. сем ако их неко на путу ние покупио па им ражањ негине. дешавало се ито.а и Празници се гомилају па нек нечуди онда.