нередак је случај да се у малим срединама  касно, а често и никад, не сазна о личностима које су потекле из њих, рано се отисле у свет и стекле примерену славу.и димитровград (цариброд ) наравно није имун од тога што указује пример Дудов Златана који се у свету филмске уметности убраја у сто најзначајнијих стваралаца у тој области, док је за свој родни цариброд  остао  тајна.

има 1, радимо скупа, Пиле га зовемо,овдашњи, који нас причањем на локалном шопском баш уме да слуди у неразумевањуга, но казивање му мамљиво звучи па га уснимих, те преписах, можда понеко . . . понешто . . . и скопча

(дневничкими запис)

жубор речице Гинске притешњене брдима изнад Димитровграда слутим ухом све глувљим док тек расањени поглед,тај луталица, шара пошумљеним Бучуметом на чијим падинама су нашли вечни мир упокојени димитровграђани-нке, а на који гледају тераса и прозори спаваће ми собе. Одскора ту,

склон жеена бруцомрсу неки Вићентић,носат, збрковима плавим и јаче смешан при изговору струјно зубних сугласника, пропали студент филозофског, а ишколовани учитељ, приде цревно апстинентан па стога,олајавали га, неконтролисано прдећи сокаком, 

док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан

- за разговоре удвоје најпогодније је ћутање, 

ко'што једни умеју уживати нуз тањир макош теста, други сакупљајући значке или пак трећи слушајући исландску музику, Б. је себе препознала курчетином се бавећи онако дојаја.
јооојми,кад сећање,та варљивост намами . . .