Snimak na kome episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ima seksualni odnos sa mladićima, pušten je na sednici Sinoda, tako da su i članovi crkvene vlade mogli da ocene kvalitet filma.

Kako stoji u zvaničnoj kritici Sinoda, film je vrhunskog kvaliteta, što umetničkog što tehničkog i Sinod mu daje 8 kandila od mogućih10. "U filmu se vidi da episkopu Kačavendi ne fali iskustva, kako ispred tako i iza kamere, jer pored glavne uloge episkop se potpisuje i kao režiser i kao scenarista ovog izvanrednog dela srpske kinematografije". Jedinu zamerku koju je Sinod izneo na film jeste da u pojedinim delovima filma ima repeticije, ali da ona ne narušava umetnički izraz ovog filma.

Nakon govora predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića na debati u Ujedinjenim nacijama koju je organizovao Vuk Jeremić, ispred Haškog tribunala postavljena je Fontana želja. 

Nakon Šetnje za Zorana, imam samo jedno pitanje. Da li vas je sramota? To pitanje postavljam osobama u prvom redu ove modne revije.

Kad hoćete nekoga da slažete, pre svega razmišljate o profilu te osobe i njenoj inteligenciji. Zavisno o tome kakva je vaša procena i mišljenje o toj osobe smišljate laž. Za malu decu smišljate laži o Deda Mrazu, Zubić Vili, babarogama i dečica će u to poverovati. Kad malo porastu počinjete da im servirate bolje laži, jer priče o vilama, čudovištima i vampirima više ne prolaze. Ako bi ipak pokušali da im ponudite takve naivne laži, bili bi pre svega provaljeni, ali bi time pokazali da o njima nemate neko posebno visoko mišljenje. A možda ste glupi i ne umete da smislite bolju laž.

To naši političari non stop rade. Poslednji u nizu vređanja inteligencije sopstvenih građana bio je i ministar Goran Knežević koji je smilio naivnu laž, da je dovoljno da on popije čašu mleka i da svi padnu na dupe i pomisle kako je mleko u Srbiji super. Žao mi je, ali mene, kao i mnoge druge, je taj potez uvredio! Nismo naivna deca i nije dovoljno da ministar kao neki cirkuzant popije čašu mleka pred kamerama! Ovo je ozbiljna stvar i zahteva ozbiljan odnos države i ministra! Ako niste sposobni za to, onda sikter!

Pojedini gej aktivisti vole mnogo da kukaju. Takve ih je bog stvorio. Kukaju, leleču i nariču. Istina da situacija nije ni malo ružičasta, ali lično nisam u fazonu da postanem narikača i otimam 'leb od usta Ženama u crnom. Još davno sam odlučio da želim da imam drugačiji, optimističniji stav i da tražim pozitivne i lepe stvari koje se dešavaju oko nas i da ih slavim i osnažujem.

Tako je nastala i ideja za Optimist zidni kalendar za 2013. godinu koji nosi naslov Budućnost:

„Sve je crno oko mene" je stav prosečne LGBT osobe u Srbiji i taj stav je uzrokovan homofobijom u društvu, čestim govorom mržnje u medijima i na internetu, zabranama Parade ponosa, nasiljem nad LGBT osobama, diskriminacijom, ponižavanjem, vređanjem, omalovažavanjem, nereagovanjem i ne uzimanjem u zaštitu... i razumljivo je da je takav stav prisutan, ali praktično gledano da li je to produktivno? Da li to uljuljkivanje u ulogu žrtve, melanholiju i depresiju pomaže da se problem reši ili ga samo još više produbljuje. Šta god da kažemo negativno o odnosu Srbije prema LGBT pitanju u određenom procentu bićemo u pravu, ali bez obzira na sve to, u Srbiji se dešavaju jako pozitivne i lepe stvari, a koje su vezane za LGBT egzistenciju i zajednicu. Ovaj kalendar ima za cilj da vas upozna ili podseti na važne događaje koji su doprineli toleranciji, osnaživanju i većoj vidljivosti LGBT populacije, i da s njima na umu krenemo u optimističnu budućnost i još bolju 2013. godinu.

Nakon golišavih fotografija iz Južne Amerike, Čedomir Jovanović je dobio ponudu od Vivid Entertainmenta da glumi u porno filmu za 10 miliona dolara.

Zgodnom opozicionaru ponuđena je pozamašna suma da se skroz skine pred kamerama, navodi sajt TMZ koji je imao uvid u pismo Stiva Hirša, čelnika Vivid Entertainmenta.

U pismu Hirš razrađuje ideju o filmu „On the top with Cheda" koji opisuje kao „seksi visokobudžetni film za odrasle za primesama politike" koji bi Čedomira učinio „najšmekerskijim opozicionarem svih vremena".

Nas strane plaćenike nalogodavci iz inostranstva na kraju svakog projekta teraju da uradimo evaluaciju. Da im crno na belo pokažemo kako smo potrošili silne milione koje su nam dali, da im dokažemo da nismo trošili na trang & frange, već na ozbiljnu destrukciju srpske države i nacije. Moramo da analiziramo do u detalje uspešnost naših akcija. Ali, to je izgleda samo obaveza nas evro-atlantskih stranih plaćenika, dok ovi rusko-pravoslavni strani plaćenici nemaju problema sa birokratijom i papirologijom.

Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apsolutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Jelena Karleuša je jedna od retkih javnih ličnosti koja je svakog dana tema teksta, vesti ili priloga u nekom mediju, bilo da je u pitanju dnevna novina, nedeljnik, mesečnik, website ili televizija. Količina informacija o njenom bazenu, cipelama, haljini, znoju, svađama, nastupima, skandalima je neverovatna. Naravno, ne želim da ulazim u trivijalnost tih informacija, niti želim da seciram naše društvo zašto ima potrebu za tim informacijama. Tema ovog teksta je nešto sasvim drugo.

Često kliknem na neku vest o Jeleni, preskočim je i odem na komentare. Možda treba da nas zabrinjava količina trivijalnosti i šupljoglavlja u domaćim medijima, ali mržnja u komentarima svakako da. U Srbiji se jedva zapatila politička korektnost tako da se otvorena mržnja u komentarima prema manjinama cenzuriše, naravno, nešto „promakne" budnom oku moderatora. Mržnja postoji, ona se gomila i treba negde da se odlije. Tu su mediji svesno ili nesvesno napravili kanal za tu mržnju i ona se mahom sliva na žene sa estrade, pre svega na Jelenu Karleušu. Ogromna većina komentara sadrži vređanje, omalovažavanje i otvorenu mržnju. Koren karleušofobije i homofobije su isti.

Danas sam jako ponosan što je moja fotomontaža Vladimira Putina iz kolekcije Šminkeri koja je nastala u junu 2009. godine postala simbol protesta protiv njega i simbol podrške članicama grupe Pussy Riot!

Izuzetno ponosan!

Predrag  Azdejković

www.azdejkovic.com

Ovo je rečenica koja se obavezno nađe u komentarima na vesti koje kritikuju državu Srbiju. Ako gejevi traže svoja prava i kritikuju Srbiju zbor homofobije, nađe se neko da im kaže: „Ako vam se ne sviđa, a vi idite!". Ako Muslimani neće da pevaju himnu „Bože pravde", nađe se neko da im kaže: „Ako vam se ne sviđa, a vi idite!". Ako ateisti kritikuju Srbiju zbog povlašćenog položaja SPC, nađe se neko da im kaže: „Ako vam se ne sviđa, a vi idite!".

Često većina nastupi sa te pozicije, koja je vrlo slična roditeljskoj „dok si pod mojim krovom, ima da radiš šta ti ja kažem, a ako ti se ne sviđa, vrata su tamo". Interesantno je da taj koji bezobrazno dozvoli sebi da nekog tera iz zemlje smatra da je on svoj na svome, da je zemlja njegova kuća i da može da istera svakog ko ne igra po njegovim pravilima. Možda to pravo vuku iz Ustava Srbije koji kaže da je Srbija država srpskog naroda i svih ostalih dođoša, ali bez obzira na sve, svi su građani ravnopravni pred zakonom osim ako su popovi, političari na vlasti, bogataši...