Polako razmicem trepavice, tiho, da mi kapci ne zaskripe, da je ne probudim.

Trepnem da oteram pesak iz ociju, njen jastuk, kao lenjirom iscrtan, vraca me u stvarnost.

Zbilja je otisla.

"Avionu, poljubim ti krila..."

Sta cu sad, sa ovolikom slobodom?

Ili, sta cu pre?

Cerka je otisla na svoju stranu jos pre deset dana pa nema dramskog dijaloga kroz vrata kupatila:

"Je l` ima vode"?

"Tople vise nema a hladne je, valjda, nesto i ostalo"!

Od juce, ni Gospodja mi nije zainteresovana za stanje u bojleru, ima za sebe ceo istocni

Bio mi u gostima, sinoć, moj stari drugar Gagan.  On je sipao viski, ja sam mu dodavao led, njemu ruka nije zadrhtala cele noći, meni prsti još smrznuti, jedva kucam...

Znamo se više od pola veka ali su nam se putevi  još odavno razdvojili - imali smo zajednički VIS (vokalno-instrumentalni sastav, tako se to onda zvalo), prvo je to bio trio (trećina tria sinoć nije mogao da dođe, peva u jednom značajnom horu) pa je trio postao kvartet, pa je to raslo i menjalo se, ja izabrao školu, on izabrao klavijature i... prođe pola veka, ja otišao u penziju a sad se i

Znam da je ovih dana u modi da se salju nekakva otvorena pisma ali, ovo je nesto drugo…

Vracam se juce sa pijace..ne, ne vucem pune cegere, ja sam penzioner..a I vracam se po treci put, jer sam zaboravan..i, kroz kapima kise ovlazene naocari, ugledam na plocniku nesto sto odavno nisam video…pismo.  Bela koverta, malo izgazena I umrljana, da je zgaze jos dve blatnjave patike,  gotova je.

Sagnem  se ( radoznalost je , cesto, jaca od lumbaga) I pogledam;  nema adrese posiljaoca, okrenem, adresa primaoca  razmazana pa se ne vidi, jedino  sto se vidi je , rukom  (!!!)

Ja sam SMS indolentan tip pa mi je promakla poruka od pre tri dana: "Dpita dlda tera ono???"

Zbun.

Pogledam broj i razbistri mi se.  I. i D. se naduvali, da razbiju kreativnu blokadu, al` prsti i dalje pomalo blokirani...Da nisu, poruka bi trebalo da glasi: "D. pita da li da tera ono"?

Sta ono? Sta da tera? I setim se...

Pre nedelju dana, dosli da se pozdrave, pred odlazak na more, I..., rodjak moje zene, slikar(40) i D..., , dramaturg(2x20)...Idu na more da se malo opuste od ovog vratolomnog beogradskog zivota i  da napune baterije koje su istrosili

Kad se osvrnem u proslost, sto mi se cesto desava kad mi, kao sada, iz zvucnika cure rok-balade iz "sedamdesetih",  shvatam da, cesto, naginjem egzoticnim nacinima za resavanje problema.

Evo nekoliko primera, da vas pripremim za temu, ali ukratko...

U prvoj polovini "sezdesetih", kad sam bio u uzrastu u kome se sve zna, zalagao sam se za uvodjenje kapitalistickih metoda u socijalistickim uslovima, dozvoljavanje privatne inicijative, ukidanje zemljisnog maksimuma, svodjenje drzavnog uticaja u privredi samo na strogu poresku politiku i plemenito socijalno staranje.

Pocetkom 

Godišnji odmor bio je gotov, po malo na silu. Pravila iz Servisne knjižice bila su jasna, obavezni servisni pregled za novog Fiću, kupljenog pred letovanje, nalagala su dovoženje limenog čeda na prepovijanje pre nego što se na cajgeru pojavi cifra 2000. Letovanje nam je, obično, počinjalo prvog julskog vikenda, da se spoje Dan borca i 7. juli a završavalo se poslednjeg vikenda u avgustu. Medjutim, to leto je bilo potpuno pomereno.

Prvo su se majska gibanja prelila u Beograd. Nije da sam znao šta se tačno dešava, ko će da pazi na još neka gibanja kad se haotično kreće izmedju Histologije, preferansa i romantike. Ipak, pod uticajem sredine, proširio sam, na račun nauke koja nije zec pa da pobegne, svoje interesovanje i na okupljanja na Filozofskom i ispred njega, sve dok nisam čuo nekog govornika koji se popeo na trolejbus i, sa savijenim kačketom u ruci, uz frenetično odobravanje mase, a ruke su već bile, i bez aj`mo, gore, sa stisnutim pesnicama.

Poštovani g. Vučiću,

u ovoj zemlji ima toliko ljudi sa lepljivim prstima da lepka nije ostalo ni koliko da se zalepi pismo.

Zato i ovo mora da bude otvoreno.

Prvo, koristim priliku da Vam čestitam na srećnom objedinjavanju funkcija , da ne nabrajam.

Drugo, ovo prvo  Vam daje mogućnost da još danas, na sednici kojoj ćete predsedavati, date nalog  da Vam se dostavi dokumentacija o ubistvu gardista u Košutnjaku.

Pacijent doveden u konfuznom stanju, odaje utisak teškog bolesnika.  Kontakt se teško uspostavlja, ne zna ko je I odakle je.  Dezorijentisan u vremenu I prostoru. Heteroanamnestički ( izvor: komšije) se dobija podatak da se zove Srpko Trpković ( nadimak Tripković, jer je stalno u nekom tripu).  Navodno je često pod dejstvom alkohola a sumnja se I na canabis I tamjan.  Odmah početi sa infuzijom polivitaminskog rastvora.

Konsultovan internista:  Opservacijom- pravilnog kostura, muskulatura  slabo razvijena, slabo uhranjen.

Higijenski

Kolumbo je pronasao Ameriku trazeci nesto drugo.

Ja nisam Kolumbo al` moram da vam kazem da sam pronasao nesto sto nije Amerika ali bi, u trenutnoj situaciji, moglo da nam, za neke teme na blogu, bude "obecana zemlja".

Popela mi se na glavu ova HANA ( ja virus A H1N1 zovem, u sebi, HANA, navikao na nick-names na blogu) i mislim kako da je malo obuzdamo dok ne stigne napredna i skupa tehnologija koja je kao konjica u vesternima, na kraju stize, ali spasava samo glavne glumce a statisti se dotle temeljno potrose, i shvatim da ja odavno znam za dezinfekciono sredstvo koje niko ne

Stigao je medju prvima, oni iz okolnih sela stizali su malo po malo, neki praćeni rodbinom, neki sami ili u grupi , uglavnom obavijeni plemenitim mirisom borbenog duha od dvaest gradi. Do uveče su  stigli svi sa spiska, osim jednog za koga su rekli da ima groznicu i pokazali neki papir. “Baš zgodno, danas groznica a sinoć u kafani zdrav k`o dren. Valjda će da ozdravi do sutra, kad mi odemo”, procedio je narednik a oni koji su ga čuli počeli su da gužvaju lica u podsmešljive grimase. Tomi je bilo milo što je onako pažljivo hodao po kaldrmi, da je uganuo nogu…, ma, ne sme ni da pomisli. Večna sramota.