A Candid professor confesses

That half-secret of his success

Is not in his science, as such

Not in its marvellous so much

But in his bright and irresponsible guess

Od kad je Bojan poceo da radi na Human Genome Projectu, fantazirao je naglas: "Znas, jednog dana ce ljudi dolaziti kod tebe sa svojim genotipom i ti ces unapred znati verovatnocu da oni obole od bilo koje bolesti..." Nikada nisam verovala da masina moze da da odgovore na pitanje ljudskog zivota. Narocito kad su u pitanju karakterne osobine

Na raznim mestima u raznim trenucima sam vec pisala o 4 osnovna eticka principa koja lekari primenjuju u praksi. Krugolina kaze da nikad nije previse, pa evo, jos jednom cu.

1 AUTONOMIJA je pravo svakog coveka da donosi odluke o svom zivotu, ako ima kapacitet da odlucuje. Kapacitet podrazumeva da je sposoban da primi, razume, zadrzi i obradi informaciju, da na osnovu nje donese odluku koju moze da saopsti. U praksi se cesto desava da covek izgubi kapacitet za donosenje odluka (npr., zbog bolova, lekova, zbog nepoznate sredine i straha, etc). U takvim slucajevima ova odluka

Bilo je pet sati popodne. Nas petnaestak je sedelo u "Sklonistu za jelene" i gledalo u plafon. Sat vremena. Kao u kolektivnom transu. Spolja jos jedna obicna grade II listed zgrada, a unutra... James Turrell je iskoristio svoje poznavanje matematike, optike i psihologije i napravio jedan od svojih "nebeskih prostora", bez i jednog drugog materijala osim uglacanog

Ernest Hemingway je jednom izjavio da je njegovo najbolje delo prica koju je napisao u 6 reci:

For sale: baby shoes, never worn. 

Ima i ona od Blake Morrisona:

Womb. Bloom. Groom. Gloom. Rheum. Tomb.

Vremena je premalo, a zivota previse.

Treba biti ekonomican. Skratite, aman, ljudi!

Gost autor: Miroslav Simeunovic - Simeun, zvani Bob

JESTE

Prvo mu jedan reče: "Jeste!"

Dođe drugi pa mu reče: "Nije!"

Zatim dođoše druga dvojica pa mu rekoše: "Jeste!, ali onaj isti opet reče: "Nije!". Onda dođe desetina njih, pa stotina, i svi kao jedan rekoše: "Jeste!". A onaj ostade jedan jedini, pa opet reče: "E,nije!"

-Jeste!

-Nije!

-Jeste!

-Nije!

I, ubiše onog negatora.

Tako ostadoše sami: učenik u moru

Iz objektivnih razloga, ovih dana sam prinudjena na sajber supstituciju socijalnih interakcija. Vreme provodim na relaciji: skype-blog-email-telefon-televizor. Prednost dajem onim koji su dostupni iz lezeceg polozaja. U tom smislu, televizor mi je sve omiljeniji. Nema veze ni ako zadremam u toku opstenja. Neka visa sila pravi selekciju sta

Evo jos jedne politicki nevazne teme (mada je kao I svaka podlozna zlouptrebi od stane iste). SMRT. Iako su cak I oni filozofiji neskloni proucavali u nekom trenutku, sto teorijski, a sto prakticno, blisko povezanu pojavu EROS, TANATOS ostaje nedokuciva misterija. Mozda zato sto podrazumeva prestanak zivota koji uzivamo? Smrt je deo moje svakodnevice. Bez pretenzija da pokrenem filozofsku diskusiju na zadatu temu, htela bih da o njoj razmisljamo sa stanovista ljudskog prava.

O nastanku zivota ne odlucuje onaj koji se radja. Za njega tu odluku donesu roditelji, ili, ako ovi zive u blazenom

Volim da saram.

Mislim: red medicine, red slike, red muzike, red reci...

Citam Budimca i njegov dozivljaj dolaska/odlaska "kuci". Posto se i sama spremam na slicnu akciju koja me uvek uzdrma i stalno vezbam da je sto bolje savladam, primenjujem racionalizaciju. Racionalizacija je najjace oruzje u borbi protiv duhova. Secam se jedne ozbiljne pesmice iz kasne adolescencije:

Igram se.

Igra se zove definisanje.

Dajuci ime

oduzimam moc.

Tacka. 

Posveceno

Ne mislim samo na psiholoski aspekt odupiranja potrebi da se, posle visecasovnog profesionalnog pisanja, pismenim ventiliranjem pojedincima i institucijama promptno skrene paznja na odredjene pojave, vec i na fizicki bol u vratu i desnoj lopatici koji se spusta niz desnu ruku.

Redovno koketiram sa sportom, pravilnim drzanjem

…Sa dijamantskim prstenjem, a kvrgave, izborane, suve…  Dok je ona pregledala Pepija, ja sam ih gledala sa ljubavlju i neznoscu. Kao da su mi rod.

Posle smo malo, na brzaka, procaskale. Rekla sam joj da treba da promenim posao i da sam racunala na Dr Stephensa da se penzionise, ali izgleda da on namerava da radi zauvek. Htela sam da ga pitam, ali on je takav tip da bi se uvredio. Iako ima  63 I vestacki zalistak, dolazi na posao biciklom (9 km u jednom pravcu) za 27 min.  Dok smo radili zajedno, imali smo jednu od onih love/hate relationships.  Istovremeno