Na raznim mestima u raznim trenucima sam vec pisala o 4 osnovna eticka principa koja lekari primenjuju u praksi. Krugolina kaze da nikad nije previse, pa evo, jos jednom cu.

1 AUTONOMIJA je pravo svakog coveka da donosi odluke o svom zivotu, ako ima kapacitet da odlucuje. Kapacitet podrazumeva da je sposoban da primi, razume, zadrzi i obradi informaciju, da na osnovu nje donese odluku koju moze da saopsti. U praksi se cesto desava da covek izgubi kapacitet za donosenje odluka (npr., zbog bolova, lekova, zbog nepoznate sredine i straha, etc). U takvim slucajevima ova odluka

Blizi se 10. decembar. Politickih blogova sve vise, ne znam sta vise imam da kazem na temu, a da nije vec receno. Ispitujem novi teren - cudesni svet mog bivseg komsije Milanceta Milana Strongmana ranije poznatijeg kao Zivotinja. Zabavne paralele se gomilaju: on u krvi do kolena - ja u krvi do kolena, ja o farsi politicke korektnosti – on o farsi politicke korektnosti, on o djubretarenju – a ja… o jednom sasvim obicnom radnom danu.

Mnogi smatraju da je posao lekara glamurozan. Zbog kontrasta tipicnoj nezainteresovanosti Engleskinja za oblacenje (ili namernom izbegavanju da bi

Bila sam na skijanju. Bilo je potrebno da provedem 3 dana baveci se ekstremnim zimskim sportovima u Zemlji Kobasica da bih postigla licni rekord u spavanju od citavih sest ipo sati i uverila se da svet nece da propadne u mom odsustvu. Nikada nisam bila spavalica. Jos u obdanistu, dok su sva deca isla na obavezno posleruckovno spavanje, ja sam se, zahvaljujuci mojoj babi koja me je u cetvrtoj godini zivota naucila da pletem, izborila da, umesto uobicajene decje dremke, imam privatnu sekciju

Dok sam jos citala Guardian jedna od omiljenih rubrika mi je bila "Bad Science" sa prigodnom ilustracijom Frankensteina umesto slike autora - Ben Goldacrea. On jednom nedeljno daje prikaz objavljenih naucnih studija koje nemaju veze s mozgom. (digresija: secam se jedne gde je

Nije lose. Dvadeset minuta voznje B road-om kroz kukuruze. Do pre neki dan mi je trebalo toliko samo da dodjem od parkinga na 7om spratu do odeljenja. Na putu puno biciklista. Sef mi stize biciklom za 15 minuta u svojoj 67oj godini. Na oprezu sam da ga negde ne oborim. U bolnici cist, fin i tih svet. Nema jaja, curki i ostalih domacih proizvoda, ali, hej! Ne moze se imati sve.

Ipak, najfascinantnije od svega je fukcionisanje male

Ne znam koji je nadahnuti mozak NHSa izmislio ovu titulu, al’ svaka mu cast!

Ona je deo programa zvanog “Hospital at Night” i podrazumeva redukovanje broja skupocenih kadrova, a uvodjenje veceg broja usko specijalizovanjih prakticara, sve u cilju stednje i stabilizacije.  

Sa novim programom razvoja, sve je veca uloga medicinske sestre. Za nekog ko dolazi iz Srbije (brale) tesko je zamisljivo da sestra moze da ima svoju ambulantu, da daje fibrinoliticku terapiju

Verovali ili ne, umem da cutim kad zatreba. I u privatnom i u javnom zivotu. Medjutim, cutnja ne znaci nepristrasnost. Ne mislim da je u redu svoj autoritet i kredibilitet stedeti za posebne situacije. To bi bila pristrasnost.

Cesto sam u situaciji da pomazem ljudima koji su mi na licnom planu odbojni zbog svog ponasanja, navika, mirisa... Onda se trudim da se koncentrisem na nesto lepo u njima, npr oci, decu, zanimljivo medicinsko ili eticko pitanje koji namecu... Do skoro sam radila u bolnici u kojoj su vecina pacijenata bili iz neprivilegovanih drustvenih slojeva, svaki drugi sa

Evo zgodnog naslova posle onog o kulturi komunikacije. To su kljucne reci teksta koji cu preneti, da ne bude zabune. Vec duze vreme razmisljam o toj fascinaciji cinjenicom da neko radi u inostranstvu, za koju ljudi misle:

a) da je dokaz kvalieta

b) da je onaj o kom se radi prodao dusu i identitet za pare 

Na stranu privatne fascinacije, ali pitam se da li institucionalizovane senzacije nastaju kao :

a) rezultat potrebe za senzacionalizmom

b) nipotizma i korupcije?

I dok se ja tako pitam, moj drug Boban pise o tome. Evo, procitajte i sami: