Svim starima čestitam prvi oktobar, Međunarodni dan starih, uz lepe želje za dugovečnost, zdravu i srećnu starost.

PS: Čestitka se odnosi i na sve koji se starima osećaju.:)

               Generacije rođene u Srbiji od početka tridesetih do kraja pedesetih godina XX veka su deca pobednika – Srbija je u II svetskom ratu, kao što znamo, bila na pobedničkoj strani.

               Krajem istog veka, sinovi pobednika postali su poraženi očevi. Srbija je, kao što smo videli, poražena u svim ratovima - kako u onima koje jeste vodila, tako i u onima u kojima nije učestvovala. I ne samo u ratovima - katastrofalne poraze doživeli smo u privrednoj, političkoj i gotovo svim bitnim sferama života.

                Poslednjih godina kod nas se opširno govori i piše o nasilju nad ženama, decom i životinjama, o nasilju među mladima, o nasilju uopšte. S pravom, jer nasilja je mnogo, mnogo je i nevinih žrtava.                 

                Međutim, retki su napisi i retko se ko bavi  nasiljem nad starima i nemoćnima, posebno  dece nad roditeljima. 

                 A ima ga. Nasilja dece nad roditeljima ima daleko više nego što o njemu

Moj prijatelj Majkl, rođen je i živi u SAD, predaje istoriju evropske književnosti na uglednom Univerzitetu Viskonsin. On nikad nije bio u Srbiji, otadžbini svojih predaka, ne govori srpski jezik, ali psuje isključivo na srpskom. Majkl srpske psovke, vešto i na pravom mestu, ubacuje u čist književni engleski, kojim se isključivo izražava čak i u svakodnevnoj konverzaciji. Njegovi prijatelji naučili su sve srpske psovke, čak i one koje nemaju svoj pandam u engleskom jeziku, kao naprimer: «Jebem ti oca kroz oca».

Kad sam ga jednom

Njegova svetost patrijarh Pavle je, tokom prolećnog zasedanja Sabora, iz svoje bolesničke sobe isterao trojicu vladika, koji su ga posetili na VMA kako bi dobili njegov blagoslov za izbor novog patrijarha.

- Neće biti sa mnom kao sa Germanom, kažu da im je viknuo na rastanku. Naime, Pavle je za patrijarha SPC izabran dok je stari patrijarh German ležao na VMA i također se protivio smeni.

Bliži se jesenji Sabor.

Pozvan da održi predavanje na čuvenom Prinstonu, jedan matematičar, inače profesor književnosti na Univerzitetu u Kejptaunu, umesto očekivanog eseja, ponudio je novelu o životima životinja. U središtu priče je drevno pitanje: Imaju li životinje dušu? Traganje za odgovorom u igru uvodi filozofiju, književnost, religiju, biologiju, psihologiju i talasa najdublja ljudska uverenja.

Tako to radi Džon Maksfel Kuci, majstor iz Kejptauna, jedini dvostruki dobitnik Bukerove

Bor je, kao što znamo, grad koji srpska vlada zajedno sa borskim bazenom, bezuspešno prodaje već nekoliko godina. Ne bih ovog puta o tome, već o nečem drugom. Lepšem.

 Boranin Branislav Bane Dimitrijević, muzičar koji je kao pisac opisao kako je pevao sa ovcama (Imprime, Niš,2008), već dve godine u Boru proizvodi književnost na struju.

Bane, to radi uz pomoć kišobrana.

Književnost na struju Bane i njegovi prijatelji proizvode:

zbog onih koji vole književnost,

zbog onih koji pišu, ali ne znaju da li je to dobro,

zbog

Godinama gledam kako se narod zlopati sa svojim političarima. Kako koju vlast izabere, ona mu okrene leđa i radi po svome, ne za narod već za sebe. Narod vidi zajebao se, izabere drugu vlast, misli ova će biti bolja. Kad ono Q. Nova vlast zauzme kabinete, fotelje, rezidencije, audije, stanove i čitav bogovetni mandat tera po svome. Isto kao prethodna.

Zbog takve vlasti kogod je mogao odcepio se od nas. Već sam skoro i zaboravio ko sve odcepio. Više se od nas odcepilo, nego što nas je ostalo. Čini mi se da je poslednje bilo Kosovo, ukoliko

Nagrade su neodvojive od čina književnog stvaralaštva, a time i života pisca. Mišljenje da treba pisati za čitaoce, a nagrade će doći same po sebi, u novijoj književnoj praksi je odbačeno kao netačno i zastarelo. Iako o tome nerado govre javno, većina savremenih domaćih pisaca smatra da treba pisati za književne nagrade, a ne za čitaoce. Jer, kad pisac dobije književnu nagradu, biće na televiziji, a čitaoci će onda doći sami po sebi.To je lepo pokazao jedan pisac izdaleka, mislim da je čak iz Čačka, i sve detaljno opisao u svojoj nagrađenoj

"Koga zmija ujede i guštera se boji", stara je poslovica koju svi znaju.

A ja proveravam da li mi autorska opcija "radi", tj. da li mi je post "vidljiv".

Ako jeste, ponovo ću pasti u kreativnu blokadu.

Ako nije, onda ništa.

Dakle, da vidimo!