2009-07-08 12:31:55
Društvo

Varljivo leto 2009.

Vojislav Stojković RSS / 08.07.2009. u 13:31

Dok su u Srbiji, onomad, rušili socijalizam ljudi su znali da kapitalizam nije društvo jednakih, ali verovali su da svi imaju bar jednake šanse. Iz iskustva su znali da ni socijalizam nije bilo  društvo jednakih.  I u socijalizmu su oni na vlasti bili malo više jednaki od svih ostalih građana. Sigurno je, ipak, da nisu znali da će se tako mali broj Srba baš toliko mnogo obogatiti, a toliko velik broj Srba baš toliko mnogo osiromašiti. Jer, da jesu znali, možda bi 5.oktobra ostali u svojim kućama.

 

U predvečerje jugoslovenske katastrofe za beogradski nedeljnik Inervju napisao sam nevelik prilog pod naslovom Zločinci ante portas. U zaključku sam istakao, da neraščišćeni odnosi iz skorije prošlosti i socijalna klima devedesetih, daju dosta osnove za pretpostavku da građanski rat u SFRJ, ukoliko do njega dođe, ni ovoga puta neće proći bez ratnih zločina, te da će taj rat, pored drugih specifičnosti, obeležiti zastrašujuća svirepost jednog broja njegovoh učesnika. Nažalost, ove i slične pretpostavke su se obistinile.  Pogrešio sam samo u jednom: nisam mogao ni predpostaviti da  pred našim vratima čeka baš toliki broj svirepih zločinaca. Kasnije sam pokušao da pronađem odgovore, da razumem, ne da opravdavam ili osudim. 

Već u toku rata bilo je jasno da su granice međunarodnog humanitarnog prava probijene. Statut Međunarodnog vojnog suda u Nirbnergu, koji je verifikovala generalna skupština OUN Rezolucijom od 11.12.1946.g. kao ratni zločin kvalifikuje: ubistva, zlostavljanje ili deportaciju civilnog stanovništva, ubistva ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, ubijanje talaca, pljačkanje javne i privatne imovine, namerno razaranje gradova i sela, ili pustošenja koja nisu opravdana vojnim potrebama. Bilo je, također, jasno da ratne zločine čine sve sukobljene strane. Međutim, na primeru ratova u bivšoj Jugoslaviji  starom, nepisanom pravilu po kome se  poraženima sudi kao ratnim zločincima, a na pobedničkoj strani pojedinci se za ista dela proglašavaju herojima, najmoćnija sila u istoriji sveta dodala je još nekoliko redova – o tome ko je ratni zločinac, a ko heroj mi odlučujemo, preko međunarodnih sudova i na sve druge načine.

 

Nema sumnje vođa Al Kaide Osama bin Laden je mrtav.  To je Amerikancima i svetu saopštio predsednik SAD Barak Husein Obama.

 
2010-12-20 13:55:45
Istorija| Ljubav| Sex

Kratka istorija ljubavi

Vojislav Stojković RSS / 20.12.2010. u 14:55

Jedne noći stigao je u neuobičajeno uzbuđenom stanju. Doneo je neki mali kasetofon i odmah pustio traku, Šubertov kvintet za gudače. Ne bih to nazvala seksi muzikom, a nisam ni bila u takvom raspoloženju, ali on je želeo da vodimo ljubav, tražio je, tačnije rečeno – izvinite što sam ovako eksplicitna – da usaglašavamo kretnje s muzikom, sa sporim stavom.

 
2013-06-12 10:45:04
Društvo| Film| Politika

Grün gaslighting

Vojislav Stojković RSS / 12.06.2013. u 11:45

Nekada, a pogotovo u vremenu u kome mi živimo, izgleda normalnije i logičnije da čovek poveruje da je on sam lud, nego da su stvari zaista takve kakve jesu.

 

Da će Sonja Biserko svedočiti pred Međunarodnim sudom pravde kao svedok Hrvatske u tužbi protiv Srbije za genocid, svojevremeno je izazvalo, pored velike medijske pažnje i veliku nevericu. Jer, nije uobičajeno, naprotiv, veoma je malo primera, da pred međunarodnim sudovima građani svedoče protiv svoje, a u korist duge države, pogotovo u tako krupnim i nadasve osetljivim slučajevima kakav je genocid. Ipak, to se nedavno desilo jednoj državi, a kojoj bi drugoj, nego Srbiji. Gospođa Biserko svedočila je pred MSP 04. marta 2014.g, a danas je prestao embargo na sadržaje njenog svedočenja i unakrsnog ispitivanja od strane zastupnika Srbije. Šta je to posvedočila Sonja Biserko, jedan od 12 svedoka, koje je predložila Hrvatska da bi dokazala svoju tužbu za genocid, od kojih je samo 6 ispitano iza zatvorenih vrata MSP?

 
2014-02-10 19:26:58
Planeta| Politika

Dokle više?

Vojislav Stojković RSS / 10.02.2014. u 20:26

U Kosovskoj Mitrovici uhapsilo Olivera Ivanovića za navodne ratne zločine od pre 15 godina. Glavni tužitelj Haškog tribunala Serž Bramerc traži reviziju oslobađajuće  pravosnažne presude generalu Momčilu Perišiću, bivšem načelnika GŠ VJ. Haški tribunal je osudio gotovo kompletan politički i vojni  vrh Republike Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine iz devedesetih. Hrvatsko tužilaštvo je ovih dana podiglo tajnu optužnicu i Interpolovu poternicu protiv generala VRS Manojla Milovanovića. Hrvatskoj ne pada na pamet da povuče optužnicu za genocid protiv Srbije, iako je sa svoje teritorije u "Bljesku" i "Oluji" proterala 300.000 svojih građana Srba. Socijalnie nemire, zbog gladi i bede  u Tuzli, Sarajevu, Zenici, Mostaru ... usmeravaju protiv Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske. U Ukrajini policija bije svakog ko govori srpski. Gavrila Principa naknadno proglašavaju teroristom, a Srbiju odgovornom za početak Velikog rata. Nema  tog  filma iz holivudske produkcije u kome se, makar i u sporednoj ulozi,  pojavljuje kakav terorista i negativac, a da on nije ili pripadnik Al Kaide ili Srbin.

 

Brend za šljivovicu su nam oteli Nemci i Česi,  kiseli kupus  Šveđani, ojkanje Hrvati, a za naš ajvar  trenutno se bore Makedonci i Bugari.  Znači, malo nam je toga vrednog, a specifično srpskog,  ostalo.  Kako nismo naročito radan, a ni organizovan narod,  teško  da možemo u dogledno vreme proizvesti bilo šta novo što bi svet prepoznao i vrednovao kao poseban srpski brend.  Na izvikanu i u pesmama opevanu  obdarenost i potentnost  srpskih muškaraca ne vredi  trošiti reči, dovoljno je o tome pitati Srpkinje ili pogledati statističke podatke o natalitetu u poslednjih par decenija. Treba li onda odustati od borbe za srpske brendove?  Nikako.  Tu  je još uvek naša vekovna tradicija -  neiscrpno vrelo mogućnosti za brendiranje. Zato, ne budimo spori i lenji i na vreme  zaštitimo naše najveće tradicionalne vrednosti, dok nam i njih neko ne preotme.

 

Čitaoca nikada ne treba suočiti sa sopstvenom glupošću, razljućeno je govorio osnivač kompleksne psihologije i rodonačelnik kolektivnog nesvesnog,  Karl Jung  čitajući Džojsa. “Uliks”  je to, međutim, postigao, grmi dalje Karl Gustav. Da, osećao sam se glupo i ljutito. Knjiga uopšte nije htela da mi izađe u susret, ništa nije činilo ni najmanji pokušaj da se preporuči , a to prouzrokuje osećanje razdraženosti i niže vrednosti kod čitaoca.  Da, zaista, ima knjiga  koje kao da i nisu pisane za čitaoce, već za književne teoretičare i kritičare.* Ne znam da li je Jung  čitao  Muzilovog “Čoveka bez osobina”.  Ja jesam.  Bolje reći pokušao sam još 2006. g. kada je Muzilovo epohalno delo prevedeno na srpski jezik  … i još uvek pokušavam.

 

Ovih dana baš nešto razmišljam kako mi je ovaj naš blog nasušni, blog b92,  postao dosadan.  Nit šta čovek  interesantno, a da ne pominjem provokativno, ima da pročita, niti da komentariše. Svaka čast, naravno, najaktivnijim VIP i prostim  blogerima, a još više upornim komentatorima, moderaciji, logistici i urednici. Ipak,  ne znam šta da kažem. Ne bih da nekoga uvredim, a moram biti iskren. Nekako mi se čini da je sve to, u poslednje vreme,  postalo dosadno. Bio  sam ubeđen da je to zbog ove blogovske  beline, a onda su mi naučnici, a ko bi drugi, otvorili oči.

 

Vojislav Stojković

Vojislav Stojković
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  25.10.2006 VIP izbora:  130 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana