Jedino po čemu se čovek razlikuje od životinja je njegova spremnost da se bori i život posveti čuvanju i očuvanju deteta, koje bez te pomoći ne bi moglo da preživi. To je jedina stavka u kojoj je ljudska vrsta uspela da pobedi instiktivni nagon koji je Majka Priroda, u sve što je stvorila, upisala velikim štampanim slovima – opstanak. Čovek je jedino biće spremno da svoj opstanak rizikuje zbog truda da u životu održi život koji je inače osuđen na propast. Upravo to je jedino po čemu se čovek uopšte može smatrati vrstom višom od ostalih.

Jeste, ja sam ona što voli zimu i sneg. A sad je stegao mraz, jače od poreske obaveze. Ne pušta. Već danima škripe koraci i noću ledeni vazduh boli na obrazima. Sutra nam najavljuju novu količinu snega, sudeći prema vladajućem ledenišu, biće to onaj što zatrpava manirom prah šećera. Mada, što se mene tiče, može, bar će pocrkati one bakterije i virusi koji rastu na veličinu lubenica kada zima prolupa i organizuje višak temperature u plusu.

 

 

»Krive su majke«, bi ukratko bio zaključak medicinskog osoblja Pedijatrijskog odeljenja KBC Zemun, na čelu sa direktorom. Koga je, inače, najviše pogodilo toliko izveštavanje o tretmanu majki i malih pacijenata u njegovoj bolnici. Kaže da »nikada nije bio suočen sa tako senzacionalističkim izveštavanjem«. Verujem da nije, jer da jeste, ranije bi se osoblje ove bolnice dohvatilo metli i krpa, i dovelo u iole civilizovano stanje dečije odeljenje, baš tako kao što je to preko noći uradilo za potrebe pokazivanja novinarima.

 

Jutros je 70 rudara slovenačkog rudnika Trbovlje-Hrastnik sišlo u jamu sa namerom da iz nje izađe tek kada država ispuni njihove zahteve. Rudari štrajkuju i ne traže mnogo. Kao što nikada mnogo nisu tražili, niti su imali. Samo zahtevaju da im se isplati cela januarska plata i da 135 rudara koji su postali višak dobiju obećane otpremnine.

Razgovori sa resornim ministrom više nisu pomogli, rudari su odbili da odlažu svoj štrajk, traže ono što su zaradili i ono što im je obećavano. I dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, rudari će ostati u jami. Sa sobom su jutros poneli, kako kažu »prnje« i »nešto malo za jelo«. Mnogo više od malo i tako nemaju.

Krenem ja, jutros, uobičajenom putanjom izoranog parketa. Zaobićem, histeričnog od gladi mačka, spotaknem se o Maricu, kojoj se nakrivila karirana mašna u želji za briketima, bunovno napipam dugme na kompjuteru, upalim isti, zveknem glavu o sto i nastavim bauljajući, ka kupatilu. Tamo se kao vodom probudim, recimo očešljam, to kao očešljano savladam rajfom i

 

Molim državu ovaploćenu u liku i delu javnog tužioca da me zaštiti. Po službenoj dužnosti. Od muškarca u haljini koji predvodi jednu od verskih zajednica. Dotični je, naime, nasrnuo na Ustav Srbije i posledično i moje slobode koje mi isti garantuje. Navedeni lider verske zajednice je za poplave optužio zlo i porok predstojeće gej parade, čime je posledično homoseksualce direktno optužio i za ljudske živote koji su ovih dana tragično izgubljeni.

Ja nisam homoseksualka, ali kada neko jasno i javno prekrši Ustav sekularne države, istovremeno prekrši i moja prava da budem zaštićena pomenutim Ustavom. Zato što ako danas za poplave mogu biti optuženi homoseksualci, onda sutra za sušu mogu da budu prozvane žene, za sneg svi plavooki, dok bi za klizišta mogla da budu kriva sva deca do desete godine.

Žmu je noćas kazneno spavao na balkonu. Zato da zapamti kad mi je, udružen sa pretencioznim filmadžijom, upropastio subotnje veče. Lepo sam ga pitala je l' romantičan film. Jeste. Je l' ne moram da mislim? Ne moraš. Kad On izgibe u Ekvadoru. Celu noć spavala nisam. Romantične filmove bez hepienda bi trebalo zakonom zabraniti. Ko hoće da se igra drame nek to radi u ozbiljnijem žanru.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Umrla je Tijana Ognjanović, devojčica za čiji život se, u jednom trenutku, cela Srbija borila. Dete koje je Srbiju podsetilo na to da je život važniji od novca, i da nema tako malih para koje ne bi mogle da budu, u pravom trenutku, velika pomoć. I dok Srbija žali za Tijanom, borbu za život vode roditelji još toliko bolesne dece. Skoro svaki dan se, na društvenim medijima, pojavljuju vapaji i molbe za pomoć. Zajedno sa njima i želje da se taj problem već nekako reši, da država preduzme nešto, da se napravi fond za bolesnu decu, da ako država neće, onda to urade zainteresovani pojedinci. 

U svoj toj silnoj muci, makar i gledanja tuđeg jada, dobro je kada ljudi pokažu da razumeju da nema ničega vrednijeg od života, naročito dečijeg života. Jedino je pitanje - kako? Kako to uraditi? Prosto, jer nema fonda koji bi, pomoću dobrovoljnih priloga, mogao da pokrije potrebe onih kojima je ta pomoć potrebna. Dece je puno, lekovi i operacije su skupi, preskupi, kako naći način da se ne dođe u najtežu moguću situaciju da novca za jednu decu bude, a za drugu kojoj je pomoć ništa manje potrebna - ne. Ko će da odredi kriterijum za davanje novca? (To ko će rukovoditi tim fondom, da ni ne pominjem) Ko će odlučiti i na osnovu čega čiji život spasavati, a čiji ne?

15. decembar 2008. | 14:59 | Izvor: B92

Ljubljana -- Ljubljana je najpošteniji grad na svetu, pokazao je praktični test novinara revije "Riders Dajdžest". Novinari revije "Riders Dajdžest" su, nezadovoljni rezultatima ankete na pitanje "Da li biste vratili novčanik ili mobilni telefon, ako bi ih našli?", odlučili da sprovedu praktičan test na ovu temu i to širom sveta. Novinari su u brojnim svetskim metropolama "izgubili" 30 mobilnih telefona i na policijskim stanicama čekali da vide koliko će se poštenih nalazača javiti da donese nađene telefone. Od 30 "izgubljenih" mobilnih telefona u Ljubljani je vraćeno čak 29, čime je Ljubljana dobila titulu najpoštenijeg grada na svetu. Na drugom mestu, sa 28 vraćenih telefona je Toronto, a za njima su Seul, Stokholm, Mumbaj, Manila, Nju Jork, Helsinki, Budimpešta i Varšava.

Dragi dnevniče,

uskoro će sa posla da dođe kući doći moj voljeni, najlepši, najzgodniji, najpravedniji Žmu. U lakoj dimnoj izmaglici, čiji smrad prevazilazi napuljski, postrojiće nas sve. Mali Radojica će da propeva odmah i prstom će pokazati na svoju rođenu majku, koja ga je rodila, čuvala, odhranila i koja ga voli najviše na svetu. Žmu će da spusti torbu i pred celim