Danas je Dan knjige, a juče je iz štamparije izašla moja nova knjiga – »Osmeh za svaki dan«. Ne da sam joj se osmehnula, sva sreća da su mi nikla dva uveta, inače bi mi se osmeh u krug oko glave sastavio.

Srećnu vest mi je odcvrkutala urednica u jedno od pomenutih ušiju, zaglušeno fenom. Naime, moja frizerka je upravo davala sve od sebe da grabuljama, dinamitom i fenom na šaputanje savlada ovo što na glavi nosim, a da je ostatak esnafa ne proglasi vranom koja je rešila da napravi kolektivno gnezdo za većinu beogradske, ptičje populacije. Kako je urednica završila saopštavanje knjigonatalne vesti, tako sam ja jurnula sa stolice, za mnom frizerka sa fenom i češagijama. Prvo sam utrčala u poslastičarnicu veličine telefonske govornice skupljene od pranja, gde sam na brzinu kupila gomilu sitnih kolača i velikih kalorija, i sa njima odgalopirala kod izdavača mi.

Polutka je leta. Ljudska vrsta se u ovo doba deli na one Srećnike koji su na more otišli i Zalivače, one koji su ostali da im cveće zalivaju. Zato se sad mogu u zgradama sresti sasvim nepoznati ljudi koji, sa izvinjavajućim osmehom modela Ne nismo provalnici, očajnički pokušavaju da usklade par rupa na vratima i buket s poverenjem ostavljenih tuđih ključeva. Ukoliko se radi o kući, utoliko je zabava veća, treba otvoriti ne samo ulazna vrata, nego i još par kapija, dići most preko jendeka, otključati naopačke postavljene brave, preskočiti krokodile, izboriti se sa onim vratima između i još ponekim koje do tada ni primetili niste.

Gosti autori: Sara i Ognjen Avlijaš

Mama i tata su opet riješili da mene i seku vode na Jahorinu. Trebalo je da krenemo rano ujutro ali smo kasnili jer smo bili kod kuma na slavi veče prije i tata se sapleo niz stepenice. Mama je rekla da i treba da se saplete jer je govedo čitavu noć saplitalo jezikom i nikom drugom nije dalo da progovori.

Svet je ostao bez Ane.

Prošle noći je umrla naša drugarica, novinarka, pisac, blogerka, Ana Radmilović.

Već neko vreme je bila bolesna, i borila se junački, uostalom isto onako kao što se borila za život, sreću i ljubav. Onako kao što je tražila sebe u vremenu i prostoru, uz nikad prežaljena sećanja na oca. Uvek je bio tu negde oko nje, za većinu zato da se najkraće objasni koja je ona to Ana – „Ćerka Zorana Radmilovića“. Za nju kao neodvojivi deo njenog postojanja, svega što je radila.

Srećan vam Dan Žena drage sestre, komšinice, devojke, starice, zaove, majke, supruge (iako je ova reč oduvek zvučala kao da ima više od dve noge), šurnjaje, babe, tetke, sestre po metli, verenice, strine, ujne, ćerke, prijateljice, kume i sve ostale pripadnice ženske veroispovesti. Nema praznika kome se ne prebacuje otrcanost, potrošaštvo (bože, što ova reč čudno zvuči, prava li je?), naizglednost i sve ostalo čemu mašta da dovoljno prostora. Doduše, često i sa punim pravom, jer na ovaj dan cvećari ruke trljaju, a mnoge žene jedino tada dobiju malo reda radi pažnje. I upravo zbog toga što brojne pripadnice našeg roda još uvek žive u minulim vekovima, zato što se tretiraju kao niža bića svedena na upotrebnu vrednost, ovaj praznik još uvek treba obeležavati. A sad, kako će ko da ga slavi, to je već lično pitanje. Tek, još uvek nisu stigla vremena za žene dovoljno dobra da se 8. Mart spakuje u plakar, i prilikom prvog generalnog čišćenja odnese u prašnjavi podrum istorije. I pun krša koji bi neko već jednom mogao da sredi.

Zbog toga, mislim zbog 8. Marta, a ne podruma i spremanja, sam ja spremna da uvek doprinesem, shodno skromnim snagama mojim, proslavi dotičnog dana. U okviru kulturno-umetničke ponude i razonode. Zbog toga ću danas u danas u knjižari Delfi, u SKC-u (kad se samo setim kako sam u tu kulturnu instituciju svojevremeno i kroz prozore ulazila), imati promociju novim pričama dopunjenog reizdanja moje knjige »Od reči do reči« i ili naravno, maštovitom potkumu zahvaljujući, »Kako sam postala gusarska carica, stah i trepet Južnih mora«. Dotični događaj će početi u 13h po srednjeevropskom vremenu, u knjižari Delfi, gde će do tada biti održano nagradododeljenije najmaštovitijim autorima osmomartovskih čestitki do 300 karaktera. Pod uslovom da imaju nesvakidašnji karakter. Verovatno i poveću količinu prideva.

Jeste da su, tada, ljudi raspolagali sa manje krša, no sada, ali opet...dok spakuješ letnja krzna, zimska krzna, idole i toteme, suva crevca za strune na lukovima, oruđe, obaška oružje (a koplja tek nezgodna za pakovanje), poloviš svu decu (uz to da tada nije

Umrla je Tanja Petrović. Urednica »Politikinog« sajta. Nekadašnja novinarka Studija B, B92 i urednica »Samizdata« koja je tu izdavačku kuću digla na noge...bila je i gradska ministarka za kulturu...njenog lica i glasa ćete se setiti, jer su bojili Beograd, naročito u vreme kada je u njemu živela dobra muzika i nastajale legende.

Edit: Komemoracija će biti održana u "Politici", u ponedeljak u 15 časova. Kremacija će biti u 17 časova, na Novom Groblju. 

Ekskluzivno iz Brisela javlja moj drug, kolega i sapatnik, Dejan Anastasijević:

Pronadjeni nestali novinari

BRISEL, 20. aprila 2048  - U parku na briselskom trgu SSuman, gde je sedisste vechine evropskih institucija, danas je otkrivena masovna grobnica u kojoj je nadjeno visse destina skeleta, nekoliko prastarih kamera i trule belezznice.

Iako forenziccari joss rade na utvrdjivanju identiteta zzrtava, pretpostavlja se da se da je recc o grupi novinara sa Zapadnog Balkana koji su pratili dijalog Beograda i Prisstine sredinom druge decenije ovog veka.

Deda Mrazovi garant imaju neki sindikat. Nešto ili nekoga ko bi štitio njihova prava na radnom mestu, borio se za beneficirani radni staž zbog teških uslova rada u svim, pa i ekstremnim zimskim uslovima, loš vazduh i garež u dimnjacima, nemogućnost da dobiju odmor ili bolovanje u novogodišnjem periodu, ali i odlaganje odlaska u penziju, bez obzira na pozne godine, dug staž i prekomernu telesnu težinu koja bi mogla ili izaziva srčane probleme. Da ne pominjem vožnju u otvorenim sankama, na visinama neadekvatnim i bez kontrole letova koja bi im obezbedila sigurnost kretanja. I to nije sve, dešavaju se takve stvari koje ni u jednom ugovoru sa najluđom maštom Deda Mrazovi potpisali nisu...

Moram da se pohvalim, jako sam ponosna.

Večeras Jugoslovensko dramsko pozorište slavi sedamdeset godina postojanja. Premijerom predstave kojom je i počelo svoj rad – »Kralj na Betajnovi«, Ivana Cankara.