Postoje porazi i oni su deo svake egzistencije, bilo da su u pitanju društva, države, narodi, male društvene grupe ili svako od nas pojedinačno. No, nisu svi porazi isti. Postoje u istoriji brojni primeri kad je poraz uslov napretka  jer je otrežnjujući i upućuje ljude na promenu ponašanja i svesti kao ključnih uslova boljega u budućnosti. Nemačka je tu najbolji i najslikovitiji primer.

Danas, u vreme kad Evropa obeležava i proslavlja sedamdeset godina od pobede nad fašizmom i na vrednostima te pobede gradi celokupnu arhitekturu modernoga života, u Srbiji

Gledam ovo dizanje atmosfere oko "Parade Ponosa" i moram reći da me sva događanja asociraju na ono što smo imali prošle godine.

Parada je zakazana za 10. oktobar. Dačić se, kao i prošle godine kune da će policija zaštititi učesnike, imovinu i šta ti ja znam šta sve neće štiti..Njegov drugar "Palma" priča što i lani s tim što ove godine dodaje da će u kući isključiti struju da ko od neposlušnih ukućana ne bi slučajno uključio TV..što je sigurno, sigurno je.

Poverenica za zaštitu od diskriminacije traži uzdržanost u izjavama. Čiplić priča što i

Ja znam da ovaj tekst neće svima biti ugodno pročitati.

No i ne treba pisati da bi svima bilo ugodno nego da sebi postave pitanja oni koji razmišljanu. To je svakako manjina, od kada svijet postoji, jer da nije tako, svijet ne bi imao problema.

Dakle, u mom rodnom gradu jučer je održana jedna skaradna proslava. Skaradna po više elemenata i po više razloga, a opravdana jedino u skladu sa hajdučkom, balkanskom logikom, gdje pobjednik ima pravo da ruši, razara, pali, pljačka, iseljava, naseljava, a sve u ime nacije i svetinje nacionalne države kao ideala devetnaestog

Jučer sam na blogu Jelene Milić napisao da je pod izvesnim uslovima moguće da izađem na izbore u drugome krugu. Jedan od tih uslova je bio da vlada ne proda direktnom pogodbom NIS ruskoj državi, odnosno Putinovim oligarsima. Već danas svaka moja dilema je razrešena. NIS je odlukom Tadića dat Rusiji tako da u Srbiju dolazi još jedan monopolista, prema kojem će i sam Mišković izgledati kao mala maca. Vidim da je ta odluka obradovala Tadićevoga protivnika, "vojvodu" Tomislava koji je odmah dohvatio pero i napisao Putiu pismo ljubavnoga sadržaja, utrkujući se u ulizništvu sa donosiocima

U sinoćnoj emisij Olje Bećković mogli smo gledati kandidate za gradonačelničku funkciju za grad Beograd, odnosno ljude koji na svojim stranačkim listama preferiraju vodeću ulogu u gradu zavisno od rezultata koje postigne njihova lista i tzv. "koalicionog kapaciteta" koje stranke imaju.

Ne volim komentarisati Oljine emisije, ali sinoćna je bila veoma znakovita, toliko da je ogolila neke odnose, neke prikrivene namere političke klase, te ljudima sa malo izoštrenijim osećajem za politiku pokazala kuda bi stvar nakon izbora mogla krenuti.

Elem, kako sam ja video dvočasovnu

E, danas sam duže odspavao jer sam imao obaveza do 4 ujutro, Bio je to dan u kome sam zaista bio na nogama čitava 24 časa.Radikali izgubili izbore, njihove čelnike to nije mnogo iznenadilo jer drugome se nisu ni nadali, ali to je iznenadilo ostatak stranačke mašinerije, gurnulo ih u depresiju i podstaklo da se frustrirano ponačaju. Kao predsednik jednog biračkoga odbora to sam osetio na vlastitoj koži. Spadam u one koji su uspeli da se najbrže razduže jer sam na vreme i efikasno priredio svu dokumentaciju potrebnu za takav rasplet ( što nije teško osobi koja zna osnovnoškolsku

 Intervju sa Filipom Davidomkoji sam objavio u zagrebačkim Novostima, 13. februara. 

 

NIN-ova nagrada je važna stavka u srpskoj književnosti i kulturi, a vi ste kao ovogodišnji dobitnik izjavili da je ona bitnija za knjigu nego za autora. Kako to da tumačimo?

Onoga časa kada je knjiga napisana, objavljena i pojavila se u izlozima knjižara, pisac se povlači i knjiga počinje svoj samostalni život. Pisci često jednostrano tumače svoje knjige. Pažljivi i dobri čitaoci otkrivaju i neke druge slojeve priče, kojih pisac možda i nije

Evo, danas, ni mesec dana posle fizičkog napada u centru Beograda, nastavlja se hajka na 93 godine starog narodnog heroja, generala Jovu Kapičića.

Ovoga puta, štefetu su preuzele "Večernje Novosti". One nam najavljuju da general Kapičić ne može ostvariti najavljeno preseljenje u Crnu Goru, jer ga navodno, tamo čeka neko suđenje.

"Vredna" ekipa "Večernjih Novosti" je iskopala neku privatnu krivičnu prijavu u kojoj se general Kapičić sumnjiči da je 1947. godine kriv za ubistvo nekih odmetnika u vrletima iznad Kolašina, odnosno na vrh Sinjajevine.

Prođe već nekoliko dana od velikog incidenta koji je je priredio ruski ambasador Konuzin. Službenih reakcija nema.

Delovala je njegova dreka, a nije prvi put da se ovako ponaša, kao da je gubernator Srbije. Kao da je Srbija, mada nam to niko još nije rekao, ako ne računamo onu svojevremenu javnu želju Tome Nikolića, postala stvarno ruska gubernija.

I kako ne zažaliti za Titom, odnosno načinom i dostojanstvom sa kojim je on vladao ovom zemljom. Za njegova vakta, ovo se ne bi moglo dogoditi, a da se kojim čudom i dogodilo, takav ambasador ne bi mogao ostati u zemlji

Od "Parade ponosa" pa na ovamo, Jelena Karleuša je veoma zaintrigirala domaću javnost a mene lično prijatno iznenadila svojim liberalnim stavovima. Stala je sasvim otvoreno i hrabro u odbranu prava LGBT populacije, usprotivila se nasilju i angažovala u pisanju čitljive kolumne u "Kuriru". Gostuje u najgledanijim emisijama srpskih TV stanica i zaista se trudi da poruka o nenasilju