Još se portreti predsednika/ca u skupštinskom holu nisu ni osušili a čaršija je već lansirala dosetku  “Lep/a si  kao portret u skupštini”.

Objašnjenje predsednice Skupštine

da je lepota portreta kad to radi umetnik jer “to je ono kako vas umetnik vidi”, “na jedan način koji je malo drugačiji od onoga što ja o sebi mislim, ali prosto nije mesto da govorimo o tome da li sam na portretu lepa ili nisam” može da bude prihvatljivo ako se radi o portretima za privatne potrebe. Inače, umetnik je, uprošćeno govoreći, mogao da smatra da bi i karikature zadovoljile njegovo viđenje i umetnički dojam.

Nije mi namera da ulazim u umetničke dojmove glede portreta predsednika Skupštine ali je to još jedan povod da se prosto zapitamo ko to i kako troši naše novce.

Još 2010.godine  Boris Tadić je na sednici Glavnog odbora  rekao da će predložiti " da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici".

Tada rečeno a pre nekoliko nedelja učinjeno. Ranije očito nije moglo, a izgleda uopšte nije moglo pa je morao da formira Novu demokratsku stranku.

Boris Tadić je upravo rekao „Imamo iskustvo i ispravićemo greške koje smo činili u prošlosti" i upravo to će biti prvi ispit stranke i dokaz njenog kredibiliteta.

Nadajmo se da je Srbija dobila  stranku koja će biti okosnica u borbi za održiva rešenja problema koje je život u Srbiji već nametnuo a predizborna kampanja aktuelizovala.

Nova demokratska stranka ima jasnu viziju rešavanja  prioriteta kao što su oživljavanje privrede, borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti , poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno, pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo- za modernu Srbiju u modernoj EU.

Izgradnja solidarnog društva sa primatom demokratske politike i socijalno odgovorne države nad pojedinačnim profiterskim interesima tajkuna, zdrava konkurencija i slobodno tržište koliko god je moguće,

Intenziviranje odnosa bivših republika SFRJ kod nekih budi strah od reinkarnacije SFRJ ali ima i ozbiljnih razmišljanja o intenzivnijem interesnom povezivanju i vraćanja normalnog života na ovim prostorima, posle svega ružnog šta se izdešavalo.

Svojevremeno je Putin rekao da onaj ko ne voli. Sovjetski Savez nema srca, a onaj ko misli da ga je moguće obnoviti, nema pameti.

Nešto slično se može reći i za SFRJ.Nije realno obnoviti zajedničku državu ali je realno i normalno dalje unapređivati ono što imamo zajedničko, od jezika, kulture, istorije, geografije, umetnosti do kompatibilnosti privrede i tržišta. To je upravo “Tema nedelje” u “Politici.”

Svako pominjanje neke “Jugosfere” odmah izazove žestoka protivljenja iz redova velikih nacionalnih domoljuba, rodoljuba,

Odluka MSP je svakako teška i, da se ne lažemo, predstavlja neuspeh političke strategije odbrane Kosova koja se zasnivala na dosta mitomanije, nacionalizma, i nacionalnog romantizma, predstavlja definitivni neuspeh politike odbrane Kosova koja se zasnivala konfrontaciji sa EU i beskompromisnosti, bez obzira na realnost. Takav pristup naročito su forsirali V.Koštunica tvrdnjama da sa EU ne treba  razgovarati ako ne prihvati naše uslove.Ako za nešto treba kriviti  aktuelne aktere to je što su nekritički nastavili da provode Koštuničinu politiku u vezi Kosova. Zato je potpuno deplasirane Koštuničine prozivke i pozivi na ostavke jer je to još jedna instrumentalizacija Kosova u unutrašnjepolitičke svrhe.

Vreme je da, dok još i za to ima vremena, pokušamo šta šta se može ostvariti zajedno sa EU.

U tom svetlu treba gledati i ponudu EU i gospođe Ešton da pruži dobre usluge u pregovorima. Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti da će se imati više uspeha ako svoje zahteve usaglasimo sa EU i pregovore vodimo uz njihovu podršku. Pri tome ne treba ispustiti iz vida da takav pristup podrzavaju sve članice EU, dakle i one koje nisu priznale Kosovo. Uostalom, sadašnje stanje pa i propali pregovarački proces rezultat je, između ostalog, i nepotrebnog inaćenja sa EU i SAD..

Ne sporeći već najavljenu diplomatsku inicijativu sa 55 izaslanika, mislim da bi hitno trebalo tražiti sastanak sa EU na najvišem nivou.

Zoran Đinđić je još u februaru 2003. godine u pismima upućenim liderima Velike Britanije, Amerike i Rusije Toniju Bleru, Džordžu Bušu i Vladimiru Putinu, upozorio da Kosovo klizi u nezavisnost, zatražio da razgovori o problemima u pokrajini počnu što pre.

Ne ulazeći u istoriju srednjeg veka kada se na Kosovu odvijao sukob vlastela, očeva i sinova i braće oko toga ko će vladati kojim delom i dokle, Srbija ima problem Kosova već dva veka.

Problem je što nikada nije nađeno rešenje koje rešava problem već ga samo odlaže i rešava tako da ništa nije rešeno. U međuvremenu mnogo Srba je stradalo na Kosovu, а, na žalost, upravo i zbog loših rešenja.

Kako izgleda, u izgledu je da sadašnja politička i vladajuća elita konačno nađe rešenje tako da dalji procesi budu deo konačnog rešenja, a ne narastajućih problema. Treba biti otvoren i narodu reći istinu šta je srpski nacionalni interes.Srpski nacionalni interes je da Srbiji Kosovo ne bude kamen o vratu, nevezano za EU,a dalje, da sa tim Kosovom uspostavimo što je moguće bolje odnose kako bi kosovske institucije maksimalno štitile Srbe koji tamo žive. Prepucavanja između Beograda i Prištine samo šteti Srbima na Kosovu.

Najavu predstojećih pregovori Beograda i Prištine prati i znatiželja u javnosti ko će biti u našem pregovaračkom timu, a u štampi se već licitira sa nekim imenima. Pošto smo odlučili da idemo u pregovore, podrazumeva se da smo i definisali ciljeve i šta želimo da postignemo, što je osnov za izradu pregovaračke strategije i taktika.  Svakako, pre ulaska u prergovore treba dobro promisliti o tome ko treba da pregovara, ko treba da bude u timu, ko treba da vodi tim, i ko može najbolje da podrži vođu tima. Za uspek pregovora svakako su bitni tak i veština“Takt je veština da nekome nešto dokažete, a da od njega ne napravite neprijatelja ili budalu i da sami ne ispadnete budala”(Howard W. Newton)

Mi ne bi bili mi kad svako ne bi misli da baš on zna najbolje da sastavi vladu i fudbalsku reprezentaciju pa tako i ovu pregovaračku reprezentaciju. Predlozi i mišljenja se kreću u rasponu

Većini stanovnika na prostoru bivše SFRJ nisu potrebna nikakva istraživanja, analize ni naučna dokazivanja da bi im pokazalo kako žive. Zna narod dobro šta je sve prošao i dokle je došao ali zna dobro i oseća na svojoj koži onu mudru narodnu da se kasno kajati.

Eto na B92 je objavljeno kako istraživanja pokazuju da većina u četiri bivše jugoslovenske republike, danas nezavisne države, danas živi lošije nego pre 91.  Istraživanje „Javno mnenje. 20 godina kasnije“, zajedno su sproveli ljubljanski Dnevnik, zagrebački "Jutarnji list" i B92.

U tekstu se navodi da:

Dolazak članova tročlanog predsedništva BiH u Srbiju je svakako državnički potez Vučića, bez obzira na protokolarne procedure i razloge odsustva predsednika Nikolića.  Beogradski susret Vučića i trojice članova predsedništva BiH  poslao je snažnu poruku koja jasno glasi:“da Drina više nikada ne bude krvava, da ne bude krvava ni jedna reka ni potok, da ne bude logora, jama i  masovnih grobnica.“ Jednostavno, budimo ljudi, razgovarajmo i dogovarajmo se. Koji su dometi i može li se zaista vidljivo krenuti u normalizaciju ili će rečeno ostati samo fraze za datu priliku?

Mislim da je to bila i dobra  prilike da se pokrene inicijativa da sami formulišemo i  usvajimo zajedničku deklaraciju- rezoluciju o pomirenju, jer pokazalo se da  nas drugi uvek mogu posvađati ali se  pomiriti možemo jedino sami.

Inače,  toliko sam se tog dana nauživao slušajući novinare i razne analitičare i političare u direktnim prenosima i specijalnim emisijam pa i građane na ulici kako govore afirmativno o bratstvu i jedinstvu ,čemu su se koliko do juče ti isti izrugivali.Ispade da je bratstvo i jedinstvo nešto što se podrazumeva i opet je

Već se najavljuje i termin izbora, a izborna kampanja je uveliko počela. Veliko je pitanje da li će se , kao svih ovih godina izbori dobiti ili izgubiti na prodaji magle o krupnim nacionalnim interesima ili konačno govorenjem istine i okretanjem konkretnim životnim pitanjima. Zato  ne bi bilo loše da stranke i političari razmisle da li će dobiti više glasova ako narodu kažu istinu ili ga i dalje budu zamajavali. To posebno kada je u pitanju Kosovo jer kako god urade rizikuju.

 Ako kažu da Kosovo definitivno nije u Srbiji izgubiće jedan deo birača, ako kažu da jeste i da će ga „braniti ako treba i ratom“ takođe  rizikuju da izgube jer narod zna da to nije tako.U suštini, narod na Kosovu je baš briga koja će stranka dobiti a koja izgubiti, za njega je važno kako će se njihov problem rešiti, a vreme je da se reši.

Upravo o Kosovu danas u intervjuima imamo stavove jednog  političara i jednog  analitičara, pa vredi analizirati i političara i analitičara.

Uprkos opstrukcijama iznutra ali i spolja Srbija je konačno dobila kandidaturu.Tačno je, nije to ništa epohalno ali je, s obzirom na sva spoticanja i podmetanja, to velika pobeda onih snaga koje vode Srbiju u budućnost, a ne u prošlost.A ići u budućnost znači pre svega konačno provesti reforme države, političkog sistema i pravnog sistema, svesti criminal i korupciju na minimum i obezbediti građanima da u svojoj zemlji žive na civilizacijskom nivou i standardima modern Evrope, a onda je i formalni ulazak u EU samo formalnost.

Građanima Srbije i predsedniku Borisu Tadiću stigao je veliki broj čestitki na dobijanju statusa kandidata za člana EU od lidera svih evropskih država, SAD i država u regionu.Zajednička poruka je priznanje Srbiji, ohrabrenje i da je evropski korak  Srbije dobro za sve.

I dok se svi iskreno ili bar kurtoazno raduju uspehu Srbije, neki naši domaći su opet uvređeni i iznenađeni zbog neuspeha njihovih politika i davno propalih ideologija. Odmah se poseglo za krupnim patriotskim i nacionalnim rečima, svetskim zaverama i nepravdama i “otimanjem Kosova” kao omiljenom dežurnom temom.

Demokratska stranka, uz sve zamerke na njen rad na drugim poljima, je svakako najzalužnija (kao što bi u suprotnom i bila najviše kriva), i zato je s razlogom juče organizovala proslavu povodom dobijanja kandidature i sve čestitke i za to.

Srbija ne bi bila Srbija kada nebi imala i one koji su uvek antiprotivni, koji  kao da nisu nikada čuli savete i izreku starih koji su govorili „lako je mimo sveta ali pametnije i korisnije sa njim“. Naravno, mislilo se na one koji su uvek nalazili razloge i opravdanja za inaćenje počev sa najbližima, preko košiluka, sela, sa drugim selima, u regionu....Za ovo prvo ne treba ni mnogo pameti, ni umeća, ni strpljenja, osim tvrdoglavosti, a za drugo treba mnogo više svega.

Dakle,svi misle da je za Srbiju, region i Evropu kandidatura dobro, osim nekih naših.