Istog datuma, 9.novembra, kada je 1918. - Nemački car Vilhelm II abdicirao i Nemačka  postala republika,  1938. godine kada se desila mračna  “Kristalna noć , 9.novembra 1989.godine pao je Berlinski zid.

Bio je to kraj hladnog rata, ali nažalost, na neki način, i nagoveštaj vrlo vrućeg rata na Balkanu, a 9.novembra 1993.godine hrvatski domoljubi su srušili stari most u Mostaru.

Prođe eto 20.godina od pada Berlinskog zida. Evropa i ne stoji tako loše, a mi sami najbolje znamo kako stojimo, šta smo uradili od 1989-1999., a šta od 1999 do današnje 2009.godine. Jedno je sigurno - da je bilo više pameti u prvih 10 godina bi se mnogo manje razrušilo i razgradilo, a u drugih 10 godina mnogo više izgradilo. Neminovno, promene su zahvatile i nas više nego mi njih, a da li je dobro ili je moglo bolje odgovor bi mogao biti u stilu one Dudekove kad su ga pitali da li mu je Regica bila nevina pre braka a on rekao “Vrak bi ga znal, neki kažu da je , a neki da nije».

Da li se može govoriti o  revoluciji ili restauraciji ?

Preporučujem tekst dr.Todora Kuljića u današnjoj Politici.

“РЕВОЛУЦИЈА ИЛИ РЕСТАУРАЦИЈА

Čim je predsednik Tadić je pomenuo mogućnost i potrebu promene ustava  odmah su se javili ustavobranitelji.

Da je Boris Tadić rekao da nema potrebe za promenama Ustava, verovatno bi Toma Nikolić & Dragan Šormaz&Vojislav  Koštunica odmah insistirali na tome da baš ima potrebe.

Dakle, “Predsednik Srbije ocenio je da bi, u cilju poboljšanja funkcionalnosti države, trebalo u izvesnim tačkama promeniti Ustav i na taj način omogućiti smanjenje broja narodnih poslanika i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije.

Tadić je naveo i da je potrebno promeniti i izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka.

Prema njegovom mišljenju, važeći izborni zakon omogućava velikom broju stranaka da uđe u parlament i samim tim postavlja svoje uslove za ulazak u vladu.

“Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoju obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150", rekao je Tadić.”

Još u decembru prošle godine, u članku objavljenom u «Danas-u», napisao sam sledeće:

Ovogodišnji Dan državnosti obeležen je na malo specifičan način, a jedino je Vojska Srbije to uradila kako dolikuje.

Predsednik Republike bio je na svečanostima Vojske, položio venac na Avali, i to je OK.

To kako mi obeležavamo naš praznik je naša stvar, da li će biti velika vojna parada, da li će se održavati svečani slupovi od mesnih zajednica do Skupštine Srbije, veliki prijem za diplomatski kor, itd, itb.... i to se ne tiče drugih država.

Ali , osnovni je red , kurtoazna i diplomatsko-protokolarna praksa da se državi, u ovom slučaju Srbiji, čestita njen praznik.

Kada se to tako učini može da bude , a najčešće i jeste, diplomatsko- protokolarni gest, ali ako izostane onda to ima nesumnjivo političku konotaciju.

Dakle, kako je objavljeno, predsedniku Tadiću su Dan državnosti čestitali Obama,

 Sarkozi, Vujanović, Đukanović, Radmanović,  toliko ja nađoh da je objavljeno.

 Zašto ostali državnici iz susedstva, Evrope i Rusije nisu čestitali?

Ako jesu, zašto nije objavljeno? Ne verujem da neko baš namerno potencira samo čestitke Obame i Sarkozija, a izostavlja Medvedeva,

Nemam nameru ni da uzimam posao  “Insajderu”, kao što mislim da, pogotovo, nije dobro da “Insajder” radi posao koji treba da radi država, jer kad bi nadležni državni organi bili efikasni «Insajder» ne bi imao posla.

Teško je u kratkom tekstu nabrojati sve probleme sa kojima  smo suočeni i naravno, lakše je kritikovati i nabrajati šta sve u državi i društvu nije dobro,  mnogo teže uraditi nešto da se stvari poprave. Građani vide, trpe i ukazuju , a očekuje i traže da oni koji su izabrani, odgovorni, ovlašćeni, plaćeni i dužni da brinu o državi i njenom funcionisanju ,da menjaju i popravljaju. Postoji dosta onoga što nije u redu i što se kao ni kašalj ne može sakriti. Uz rizik da budem preopširan, pokušaću da ukažem na neke aspekte neefikasnosti države i njenih institucija.

Dolazi i deseti peti oktobar od onoga 2000.godine, a izgleda sve više kao da ni onog prvog nije bilo.

Već dvadeset godina Srbija se nalazi u tranziciji, doduše prvih 10 se bavila nekim drugim prioritetima, ali izgleda da smo učili žurno od srede do petka al se nismo mnogo makli od početka..Da li je prestroga ocena da, umesto boljitka, u svakom segmentu društva vidimo, u najboljem slučaju stagnaciju, a samo ponegde i napredak. 

 „Pre nešto više od deset godina mislili smo da je tada najgore. Pa smo onda jedno kraće vreme mislili - biće bolje. Danas opet mislimo da je sada veoma loše, a da je boljitak negde u dalekoj budućnosti“, jedan je od zaključaka istraživanja „Kako građani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam”koje je prošlog meseca obavljeno  na uzorku od 1.813 građana Srbije. Ima tu interesantnih podataka i zaključaka

ko zaključivati želi.

Evo nekih:

- građani danas životni standard u vreme socijalizma ocenjuju sa četvorkom, a u vreme Miloševića, kao i današnji standard sa dvojkom. Standard u vreme Miloševića ocenjen prosečnom ocenom 1,95, dok je vlast koja je došla nakon njega dobila ocenu 2,32.

dalje,  

-više od četiri petine ispitanika, odnosno 81%, tvrdi da je bilo najbolje u vreme socijalizma,

Tužno je gledati one ljude koji stoje sa slikama svojih najmiliji nestalih u ludilu ratova tokom 90-ih godina. Tužno je i ružno kako se sve države regiona i međunarodni organi odnose prema tom problemu, a još tužnije što i se i dalje raspiruju strasti koristeći brojke tih nesrećnika.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji još se traga za 14.790 nestalih  ljudi. Od tog broja u BiH se kao nestalo vodi 10.512 osoba, u Hrvatskoj 2.436 a na Kosovu 1.842 ljudi.

Prema podacima udruženja porodica nestalih, od ukupnog broja nestalih, nepoznata je sudbina još 4.418 Srba, od toga u BiH 1.756, Hrvatskoj 2.130 i na Kosovu i Metohiji 532.

Referendum i izbori, recept koji predlaže DSS  za izlaz iz sveopšte krize i uspostavljanje države blagostanja, pre će biti da je smišljeni  recept kako da se proba popraviti rejting stranke, jer se ne nudi ništa osim poznatih stranačkih floskula. Međutim, nudi se produbljivanje opasnih podela za ili protiv “stranog faktora», odnosno na patriote i izdajnike.

Da se naša država i društvo nalazi u ozbiljnoj krizi i ozbiljnoj situaciji, da ima prostora da se sa mnogo kritike govori o svim segmentima i politike i državnih institucija, to nije spornoi, niti treba dokazivati.

Naravno, da ne treba ignorisati ni izbore kao moguću opciju  ukoliko bi ona nudila izlaz iz krize i stabilizaciju na duži rok.

Međutim, nisam siguran da su jedino novi izbori rešenje svih naših problema, da bi bili od tolike radikalne koristi da ih treba radikalno podržavati.

Zato nije teško ni dokazati da su razlozi kojima DSS i Koštunica obrazlažu zahtev za izbore dobar primer političke demagogije  i potcenjivanja pamćenja i zdravog razuma birača.A vezivanje vanrednih izbora za referendum o našem ulasku u NATO je čist primer manipulacije u stilu sa  izbornim sloganom «NATO ili DSS, odlučite sami» a to bi moglo biti i referendumsko pitanje.

Nema veze što nas niko nije pozvao u NATO, što nismo ispunili uslove niti smo kandidati, ali to je pitanje na kome se verovatno može malo popraviti rejting stranke, još ako se narodu objasni  da je glup što još nije shvatio da nas je NATO bombardovao.  Najnovije DSS otkriće je da zapravo NATO neće Srbiju u NATO već da on dođe u Srbiju da nas okupira.

Neki su ranije govorili da ih ne mogu toliko malo platiti koliko malo mogu raditi, a sada je izgleda moderno uverenje da ih ne mogu toliko otkriti koliko oni mogu ukrasti i sakriti. Dok se u Srbiji broj siromašnih polako približava milionu, dok ostali bez posla seku prste neki troše više da lakiraju nokte nego oni za hranu.

Država mora konačno da postane i pravna i socijalno odgovorna.Onda će ovakvi tekstovi u novinama kao što su ovi:

“Plate profesora u Mitrovici i do 750.000!”

„Ako na Kosovo odlazi oko 40 milijardi dinara godišnje, a tamo živi samo 120.000 ljudi, opravdano postoji sumnja u malverzacije.

“Poreski obveznici tako sa 13 miliona evra izdržavaju čak 3.500 činovnika u srpskim opštinama, od kojih neki i ne žive na teritoriji Kosova.”
“Ministar za KiM Goran Bogdanović rekao je da postoje sumnje u regularnost protoka novca koji se iz budžeta Srbije šalje na Kosovo”

“Tokom 2008. iz kase Republičke izborne komisije skupštinskim kuririma, sekretaricama, majstorima, vozačima, mahom sa srednjom školom, isplaćeno 105.385.443. dinara ili neverovatnih 1.300.000 evra!”

“Dodatno školovanje skupštinskog osoblja na privatnim fakultetima širom Srbije o trošku države još jedan je u nizu javašluka u najvišem zakonodavnom telu.” biti retkost.

Neverovatno, ali unazad 20 godina Srbija ponavlja greške tako što ne ide u susret događajima, ignoriše predviđanja, pa zateže gde treba i gde ne treba do pucanja i onda naglo popušta više nego je od nje i traženo.

Kada je Kosovo u pitanju dovoljno je navesti da je posle odbijanja sporazuma iz Rambujea prihvaćena mnogo nepovoljnija varijanta, a da ne govorimo da je zemlja bila i bombardovana. Sličan primer je i sa Z-4, kada je Babić jurio Galbrajta da ga potpiše ali je već bilo kasno.

Kada je u pitanju EU prvo smo kao svim silama molili i tražili

Verujem da je većina građana Srbije, bez obzira na političke razlike, javno ili u sebi podržala  predsednika Tadića kada je govorio o “nepristojno bogatima», o redovnom plaćanju poreza, borbi protiv kriminala, ali i  s pravom očekuju da državni organi i mediji pokrenu široku i ozbiljnu kampanju da se obelodani ko je «nepristojani» i da im se na pristojan pravni način stane na put.

U pravu su i oni koji kažu da nisu čuli ništa što nisu znali, a da bi voleli da su čuli da je država, političke stranke, nevladin sektor i sve relevantne društvene snage pokrenule ozbiljnu akciju na širokoj osnovi da konačno rasčisti ko šta i koliko ima i odakle mu, da utvrdi ko ne plaća porez, a taj neka prvo plati pa onda u zatvoru objašnja zašto nije plaćao i platio. A onda neka država od tih para pravi mostove , a ne da to urade tajkuni i da im to služi kao patriotsko pokriće za sve što su radili i rade..

I taman kad nakon nekoliko akcija pomislismo da je operativna akcija pod nazivom “Očistimo Srbiju od kriminala i korupcije”u punom zamahu u štampi nas opet lože na nove afere, iako od 2000. godine stalno  živimo u aferama.

Sada se pojaviše novinarske provokacije koje ne čačkaju saamo one koji su na «nepristojan» način obezbedili sebi natprosečno pristojano bogastvo, već se bogami postavlja i pitanje šta nam je država radila 10 godina.

Dakle, Dakle novine kažu «Država proćerdala 72 mlrd. dolara», a da li su odgovori u ovim “Država zagubila 5 mlrd. € donacija”,“Pet miliona za 44 plate”,«Najviše utaja poreza ide kroz fantomske firme» i sličnim slujavevima treba svakako da utvrde nadležni organi i bilo bi nepristojno da to prećute, a da “Spoljni dug 23,3 mlrd. evra”i da građani pojedu celu platu, koji je imaju, posledice i toga ne treba utvrđivati.

Znači, od toga našeg neprijateljskog Zapada, EU, SAD i članica NATO nije nam se gadilo da  nam od 2001. do danas uđe oko 7,2 milijardi eura.