U Srbiji je uvek bila izražena  podele na “jedne” i “druge”, uz mnoštvo onih koji su bivali čas na jednoj čas na drugoj strani. Te podele samo su  štetile narodu i državi ali se iz istorije nije mnogo naučilo.

Tako i danas, kada je Kosovo u pitanju, imamo aktuelne dve dominantne koncepcije.

11756882804f4004603afb8178912330_orig.jpg

Prva je da se problem rešava pregovorima uz pomoć, a ne pritiv EU, SAD i NATO već da oni budu što je moguće za nas korisniji partner. To je rešenje na kome insistira predsednik Tadić sa planom od 4 tačke koji nudi iznalaženja trajnog i održivog rešenja srpsko-albanskog pitanja, ne sputavajući evropsku perspektivu Srbije.Naravno mora se imati u vidu da su pregovori uvek traženje kompromisa, a u konkretnom slučaju da Srbija sebi ne odmaže čak i kad time Srbima na Kosovu ne pomaže.

Druga je da se problem i konflikt zamrznu, da prekinemo pregovore sa EU, da budemo neutralni od svega toga i da se ponašamo kao da se ništa nije desilo.

 

Francuski ambasador Fransoa Teral uručio je orden Legije časti direktorki Fonda "Dr Zoran Đinđić" Ružici Đinđić i glavnom uredniku B92 Veranu Matiću.

8458996594ae03cab41cc7446544743_extreme.jpg 

Svečanosti u Ambasadi Francuske u Beogradu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Ivica Dačić i brojni ministri

5443596764ae046e5a6622475747189_extreme.jpg

"Prezime Đinđic je za nas simbol demokratije i simbol evropske budućnosti za Srbiju.

 

Dok se naše stranke, vlada i skupština bave visokom politikom,odbranom Kosova, odbranom Vojvodine, sporenjem o oko svega i svačega, izlaska i neizlaska na izbore na Kosovu,ulaska odmah ili malo kasnije u EU, neulaska u NATO, ne damo Republiku Srpsku, najavama velikih projekata, svađama da li nam je draži Draža ili Tito, ko je veći a ko manji Srbin, patriota, izdajnik i strani plaćenik, narod nam postaje sve siromašniji i stanje sve alarmantnije, a obećavano društvo socijalne pravde postaje sve više utopija.

I dok novine preuveličavaju ili ne da su milioni na ivici bede, odgovorni mirno sede i glede,imaju da troše a i da  štede.

Obećavane promene sve više znače da se menja stanje- malo bogatih imaju sve više a sve viđe je onih što imaju sve manje.
Zvanična statistika  pokazuju da je u Srbiji oko 700.000 odraslih i 300.000 dece na rubu egzistencije. Ali, to nije konačna brojka.

 

Ovih dana baš je zabavno, jedni skupljaju potpise i traže izbore, a drugi nude tradicionalne narodne lekove.

Već skoro mesec dana omladina DSS u maniru  najboljih skojevaca revnosno po pijacama dele kutije lekova na kojima  piše«Žutomicin».

Prva prevara je da u kutiji nema ništa osim papirića na kome piše nešto što bi trebalo biti Uputstva za upotrebu.

Ne treba biti mnogo promućuran pa zaključiti da je «Žutomicin» namenjen za lečenje od «žutih»  tj. za uništavanje DS-a .

Tačno, DS je pravila mnogo grešaka i na svoju štetu , a najveća je što je povlađivala nebulozama DSS i tolerisala ih.

Iako nije tačno naveden sastav leka, s obzirom na proizvođača (DSS) lako je zaključiti da je spravljen po starim receptima iz srednjevekovnih manastira, dakle:

-         bajana voda sa ugljenom bukve, gloga i šljive

-         osveštana voda za salivanje straha pomoću olova protiv mračnih sila

-         nekoliko čenova belog luka

-         glogov kočić protiv nečastivih

-         korenje domaće repe i pasulj u istom omeru

-         kiseli kupus,ljuta papričica, ren i sve naše tradicionalno korenje

-         sve to kuvati na tihoj vatri naloženoj isključivo kradenim drvetom od komšije (tako se valja),

-         dodati kukuruzno brašno sa potočare i kad se dovoljno zgusne dodati svinjsku mast i ostaviti da se ohladi. Tako se dobije masa koja je em žuta, em se može mazati.

-         onda ponovo osveštati i distribuirati.

Da bi lek bio delotvoran treba državu izolovati

 

Eto srušiše i spomenik Bore Stankovića,

10200743724c2612cc73ba5278761395_extreme.JPG 

a oni koji su tolerisali takve “neimarske poduhvate” početkom 90-ih nisu ni razmišljali da bi to moglo preći u naviku, a kriterijuma ni onako nisu imali.

Odnos prema spomenicima je bio sastavni deo revizionističkog projekta radi prepravljanja istorije i njenog nasilnog ukidanja, čiji je sastani deo bio i promena naziva ulica.Iz udžbenika je proterana normalna istorija, učenici ništa od toga i ne uče pa se ne treba iznenaditi ako se oni koji su srušili spomenik Bore Stankovića budu vadili da su to uradili iz ideoloških razloga jer je on bio “komunjara”.Desanka Maksimović je već skoro sklonjena iz čitanki.

U opštoj euforiji ideološkog , kulturnog, nacionalnog, verskog i svakog drugog sluđivanja naroda pod izgovorm osvešćivanja , prosvećivanja i nacionalnog ponosa, promovisanja novog nacionalno svesnog  ponašanja, u čemu posebno mesto imaju odnosi , odnošaji iliti snošaji sa prošlošću jer se u sadašnjosti inače nemoćno, a za budućnost nesposobno, porušiše se spomenici.

 
2010-03-14 00:39:22
Zabava

Možda niste znali, a možda vas zabavi

Milan Karagaća RSS / 14.03.2010. u 01:39

Dobih jedan cirkularni mejl, očito namenjen za razonodu, pa evo da podelim sa svima onima koji su zainteresovani, a mogu i da dopune. Da li je sve tačno ne znam, ali u  svakom slučaju, malo razonode nije na odmet.

Dakle, možda ste znali ili niste znali ,ali:

Sunce će sijati još barem 7 milijardi godina?

Sadašnji je broj živih ljudi na zemlji je veći od broja svih preminulih ljudi koji su ikada živeli na zemlji.

Ukupna masa svih mrava na svetu veća je od ukupne mase ljudske populacije

U 20.veku bilo je oko 160 miliona žrtava međunarodnih sukoba

Samo u periodu 1945-95.godine bilo je oko 250 međunarodnih konflikata i oko 60 miliona žrtava

Ljudi i delfini jedine vrste koje upražnjavaju seks radi zadovoljstva?

Pre 60-65 miliona godina čovjek i delfin imali su zajedničke pretke.

Čovek u proseku izgovori skoro 5.000 reči dnevno, ipak 80% od toga priča sam sa sobom?

Svaka žena prosečno provede dve godine svog života ispred ogledala

 

Za razliku od normalnih država , Srbija je na rang listi vrlo nisko po svemu što je normalno, civilizacijsko i dobro , a vrlo visoko po onome što nije dobro, čak je stigla dotle da je skoro po svemu iza država u regionu.

Dovoljno je samo pogledati rangiranja po raznim parametrima da se čovek deprimira kad vidi gde smo i kako nas i drugi vide.

I dok se DS pita zašto je izgubila izbore dovoljno je da pogleda dokle je njenim činjenjem i nečinjenjem država dovedena. Dakle, Srbija je država u kojoj očito ne vlada vlada već vladine agencije, neki tvrde da ih ima čak oko 170, u kojima su smešteni stranački kadrovi da bi uzimali, narodnim jezikom rečeno pljačkali. To kako se radi u Srbiji ne bi izdržala ni jedna država i da joj je dati Nemačku za godinu dana bi je doveli na ivicu siromaštva.

8742565914ed25a48410a8820703248_orig.jpg One i oni vladaju u ime njih, svojih stranaka koje su ih tamo postavile da uzmu za sebe ali i Šarcu daju.

Nemačka kao vodeća privredna sila sveta ima svega 6 takvih agencija,

 

Nije ovo priča ni rasprava o četnicima i partizanima, o komunistima i antikomunistima već o načinu poimanja naše stvarnosti i budućnosti, o tome kakvi smo i kakvim sami sebe zamišljamo i izmišljamo.

Slušajući, razgovore, rasprave i diskusije koje se vode oko raznih pitanja i na različitim nivoima počev od običnih ljudi, analitičara, akademskih građana, novinara, političara, partijskih glasogovornika i lidera, poslanika pa  do akademika,  primetno je da svi sve znaju i nema te teme o kojoj se neće izneti “kompetentno” mišljenje.

Evidentno je da su politika, istorija i nacionalno pitanje oblasti u koje se svi razumeju, znaju sve, imaju primere, lična iskustva, dokazane “zasluge” u smislu  “ja sam to davno rekao, napisao”.

Primetno je takođe da se svaka rasprava vrlo brzo prenese u prošlost, tražeći u njoj opravdanje ili uzroke sadašnjeg stanja, a ne libe se da čak predviđaju i budućnost.

Romantična prošlost, surova stvarnost i nepoznata budućnost su okviri i dometi te »analitike i umovanja», koja se može tolerisati kada su u pitanju obični ljudi, s obzirom i na njihovo obrazovanje, ali ne i onima koji se razmeću naučnim zvanjima i političkim funkcijama.

Interesantno je takođe da što se dalje ide u prošlost to je stanje bezgrešnije, a sva surovost se iskaljuje u obračunu sa bližom prošlosti i aktuelnim političkim neistomišljenicima. Evidentno je takođe, da se se u toj raspravi operiše sa izmišljenim i zamišljenim, iskonstruisanom na poiluistinama, neznanju i nekritičkom prihvatanju neistina i poluistina.

Naravno, takav pristup je više predmet razmatranja sociologa, psihologa, a neretko i psihijatara.

Ovo je samo mali uvod da bih preporučio sjajan tekst profesora Branka Milanaovića

 
2012-08-27 23:10:55
Društvo| Politika| Život

Priča o baka Smiljki sa Kosova

Milan Karagaća RSS / 28.08.2012. u 00:10

Juče je RTS objavila kratku priču o baka Smiljki Bajčetić sa Kosova.

Priča je disonantna u odnosu na patriotsku mustru naših medija kada je Kosovu u pitanju ali , bogami , i optužujuća za one koji su se „ubijali od vođenja brige o Srbima na Kosovu“ i naročito o novcu koji im je namenjen.  Nepatriotska i tendenciozna je  priča RTS-a jer rečju i slikom govori da na Kosovu ima onih koji od države Srbije ništa ne dobijaju, pa još kako dobija neku crkavicu od šiptarskih vlasti, i, što je još nepatriotskije, da joj pomaže komšija Šiptar. Bože, pa valjda je trebalo da bude priča o baki koju pomaže država Srbija i razne dobrotvorne organizacije i udruge, pa SPC, te kako je komšija Šiptar maltretira, ili kako je eto i ta baka jedna od onih Tačijevih Srba.

Za razliku od RTS, „Novosti“ su se potrudile da priča dobije patriotsku konotaciju tako što je izostavljeno ono što je nepodobno a naglašeno ono što će „jačati naš patriotizam“.

Dakle, evo šta je rekla baka Smiljka a RTS prikazala:

plesina-t.jpg„U Plešini kod Uroševca Smiljka Bajčetić 20 godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Mesečno prima svega 45 evra. Pomaže joj samo komšija Avdija Mustafa.

Smiljka Bajčetić je među malobrojnim srpskim žiteljima Uroševca. Po okončanju rata pre 13 godina ostala je u selu Plešini zato što joj komšije Srbi nisu javili da odlaze, a sama se nije usudila, jer ne zna kako bi se snašla na drugom mestu.Smiljka već dvadeset godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Priča kako joj je veoma teško, pošto nema penziju, već samo primanja od svega 45 evra mesečno.Tih 45 evra je penzija koju joj daje kosovska vlada. Od vlasti u Srbiji ne dobija ni socijalnu pomoć.

 

Od danas su zvanično u Vojsci Srbije uvedeni u činodejsvo popovi, hodže i kapelani.To ne znači da će  sada biti uobičajeno pozdravljanje „Pomaže Bog“, „Hvaljen Isus“ i "Es-Selamu 'Alejkum“, i da ispred stroja starešine i visoki državni i vojni rukovodioci umesto „Gospodo vojnici, podoficiri i oficiri –Zdravo“, umesto „Zdravo“ izgovoriti navedena tri verska pozdrava. Pa naravno da neće. Ovo je samo još jedan marketinski i retrogradan proces u okviru revitije istorije , kakvih je mnogo od 2000.godine.

MJV_9500.JPG

Duhovna elita.

 

Milan Karagaća

Milan Karagaća
Datum rоđenja:  20.05.1951 Pol:  Muški Član od:  15.09.2006 VIP izbora:  87 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana