To je suština poruke svakog kandidata i stranke.

Blagostanje, berićet, rodna godina, plodna nacija, ljubav i veselje- biće ispunjene sve želje.

bundeve-tikve.jpg

Svako se na svoj način bori za glasove.

28.04.12.-300x198.jpg

Muftija ovako, a svi ostali će na Đurđevdan što zbog slave , što zbog molenja Boga svi u Crkve jer su svi transparetno religiozni.Sve ječi od bučnih obećanja od kojih obično na kraju budu ludom radovanja pa se bolje držati principa što veća obećanja to manja očekivanja. Ko ti obećava kule i gradove laže i sebe i tebe ali od laganja sebe on neće imati nikakvih posledica jer obećati ništa ne košta, a ti razmisli koliko će tebe on/oni koštati.Kampanja se vodi po sistemu svi protiv svih, udarne rečenice su kako je onaj drugi ili oni drugi loši, opasnost , zlo, propast, pa ako oni pobede biće smak sveta a ako ja/mi pobedimo biće procvat sveta.Pomalo sve liči na cirkus i parodiju, kao što je to sjajno opisao Voja Žanetić

 

Nalazimo se u situaciji u kojoj smo ali tako je kako je – ljudi su sa manje ili više pesimizma/optimizma, manji broj je impresioniran a mnogo veći depresioniran, malo njih ima mnogo, a mnogo njih malo. Dok neke stranke pozivaju na strpljenje,druge nude spas za glas, treće se formiraju i tako u krug.

Optimizam nalaže da se stvari posmatraju više belo nego crno što mu dođe sve više sivo i sumorno. Sigurno je da može i mora biti bolje ali sa mnogo više volje.

Bela%20LadjaW.jpg 

 “Za ovo gde smo stigli, niko nema alibi. Svi smo krivci. Jedni druge ne slušamo i ne razumemo, svako radi protiv svakoga, površni smo, lakomisleni, i ne nedostaje nam samo poslovni nego i lični moral. Zato je kod nas sve relativizirano, za svaki pogrešan postupak postoji opravdanje. Ovde se oni koji umeju da lažu,

 
2012-01-16 10:59:57
Zabava

Zabavimo se izborom naše vlade

Milan Karagaća RSS / 16.01.2012. u 11:59

Sutra se izborom premijera završava zabava na stranicama „Blica“ pod nazivom „Biramo našu vladu“.Bez obzira na lične impresije, način predlaganja i biranja, rezultati ipak odražavaju stavove i ukuse barem jednog dela javnog nmenja Srbije. Da se primetiti da nisu birani ministar za KiM , ni ministar za dijasporu i vere i uverenja da nas baš to ministarstvo spasava i večno čuva siguran priliv doznaka dijaspore, nacionalnog identiteta svih Srba sveta, naročito u regionu, a bogami i trošenja ogromnih sredstava za Kosovu a sve pod maskom patriotizma.

„Blicova“ vlada izgleda ovako:

205823_akcija_ff.jpg?ver=1326643988 

Sadašnja, sa premijerom Cvetkovićem, ovako, a da vidimo kako će izgledati naša blogerska.

 

Naslov bi mogao i da glasi  “Na tenkovima smo se rastajali, oko tenkova se spajamo”

Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera.

dru-eks-ju_150x0.jpg

Države nastale na razvalinama SFRJ muče iste muke: korupcija, ekonomski sunovrat, društveno raslojavanje, nedovršen politički sistem, kriminal  i siromaštvo ogromnog broja stanovništva, opšte su karakteristike svih osim Slovenije. Obećavane su kule i gradovi, a nakon 20 godina svi su tamo pa i dalje nego gde su onda bili.

SFRJ je imala ukupan spoljni dug od, preračunato, 14 milijardi evra, a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu - 117 milijardi

 
2009-06-18 18:48:14
Društvo

Lepo ponašanje i komunalna policija

Milan Karagaća RSS / 18.06.2009. u 19:48

Iluzorno da će se samo apelima, kao što je onaj simpatični  na B92  “Srbija je keva, čuvaj kevu da ti duže traje “ i sličnim, iskoreniti naše loše navike i stići do zadovoljavajućeg nivoa pristojnog ponašanja.

Upravo zbog toga je najava Zakona o komunalnoj policiji i uopšte ideja o uvođenju komunalne policije vredna pažnje i zaslužuje podršku.

Predlog zakona o komunalnoj policiji  nalazi se u Skupštini i očekuje se da će  biti usvojen, tako da ćemo uskoro imati i Komunalnu policiju.

S obzirom na naš mentalitet i navike,

 

Razlike među ljudima su normalne, podele i razlike po mnogim pitanjima takođe, ali ono što nije normalno je na koji način, sa koliko mržnje, netolerancije,netrpeljivosti i ekstremizma se ispoljavaju. Upravo to navodi na zaključak da se podele ipak svode na ljude i neljude, civilizovane i necivilizovane, pristojne i nepristojne.

Ima li načina da se razlike prihvate i tolerišu, a kroz civilizovan dijalog razrešavaju?Gde su tu porodica, škola, mediji, država? Verujem da većina zna šta bi trebalo ali ne zna kako. Ni sam nemam odgovor,  pa evo teksta za razmišljanje.U Press Magazinu je objavljen odličan članak “Svi srpski raskoli” pa je to dobar povod i uvod da se svako zapita i razmisli čemu to, zašto i dokle.

“Dušan Kovačević napisao da se Srbi dele na nebeske i ovozemaljske, proistočne i prozapadne, čuvare Kosova i secesioniste, patriote i izdajnike, racionalne i iracionalne, monarhiste i republikance,vernike i ateiste, četnike i partizane, oslobodioce i oslobođene, Srbe i Jugoslovene, na podunavske, pomoravske, posavske, podrinske, pa na srpske Srbe, kosovske, crnogorske, hrvatske i ostale Srbe. Slede srpski Srbi i Srbi iz dijaspore: nemački, francuski, američki, novozelandski, južnoafrički Srbi. Potom u Srbiji imamo bogate i siromašne, one na ić i na ov, ac, ski, go, ač. Zatim na podele za i protiv Rusija - SAD ;Mladić heroj - Mladić ratni zločinac; Partizani - Četnici ;socijalizam - komunizam ;Ćirilica - Latinica ;Crvena zvezda - Partizan ;narodna muzika - zabavna muzika; autošovinisti-autopatriote;Srbi iz turskog dela Srbije i valjda oni koji nisu.

U podeli učestvuju i sadašnja i bivša braća, rođaci, kumovi, prijatelji. Iza njih su građani i seljaci, stari i mladi, muški i ženski, rođeni i nerođeni. Poslednja podela, po Kovačeviću, jeste Srbin podeljen na samog sebe.

 

Svaka mudra država i njena spoljna politika teže da probleme u odnosima sa susedima i u okruženju svedu na nulu. U vreme kada kod nas , na prostoru bivše SFRJ nije bilo pameti ni mudrih politika, umesto svođenja problema na nulu težilo se da se susedi svedu na nulu- ili da bude kako mi hoćemo ili da ih ne bude.Konačno i na sreću, vreme takvih politika i političara je prošlo, a vreme razuma neumitno poptiskuje iracionalnosti, prošlost odlazi u prošlost, ne treba i u zaborav, a sadašnjost konačno biva okrenuta budućnosti.Polako ali sigurno region se vraća pameti, rešavanje odnosa sa susedima postaju prioritet a mir i stabilnost u regionu zajednički cilj i dobro. Srbija i Hrvatska su ključni činioci tog procesa i dobro je da sve bolje sarađuju.

hrvatska-srbija-zastava_130x55.jpg

Nedavni tekst u zagrebačkom Globusu pod naslovom “Tadićeva ofenziva: Kad Srbija govori, Hrvatska šuti “u kojem je predsednik Tadić opisan nizom laskavih metafora, poput“neokrunjeni kralj europskog jugoistoka” "balkanski šarmer", "balkanski politički supermen",  "ljubimac svetskih centara moći","glasnogovornik tema koje su od opšteg regionalnog interesa"može se posmatrati iz različitih uglova.

Toliko hvaljenje predsednika Srbije može se tumačiti

 

Samo naivni su mogli verovati da vojno-policijski i politički vrhovi Hrvatske, BiH, Srbije, RSK, RS i Kosova nisu znali za zločine koji su činjeni tokom provođenja njihovih politika “usrećivanja sopstvenih naroda” po cenu unesrećivanja drugih pa u krajnjem i sopstvenog.

dejton_310x186.jpg 

Sve je to bila ogromna i zločinačka cena njihove lične materijalne, kriminalne i političke alavosti. Ko ne veruje neka pogleda sa kojim materijalnim bogastvima su oni i njihovi saradnici živeli tokom ratova i izašli iz ratova a i kako su se kasnije bogatili.

Način na koji su Vlada i predsednik Hrvatske stali iza presuda dvojici generala je veoma razočaravajući za sve one koji su mislili da je na balkansko ludilo stavljena tačka ili je u dogledno vreme to moguće. Na žalost, pokazuje se upravo suprotno, da vladajuće elite imaju itekako filing i lične i političke veze i obaveze prema devedesetim, a nije mali broj ni onih koji su i aktivno učestvovali u “stvaranju istorije” a posle se malo obukli u demokratsko i evropejsko ruho. Ne brani gospođa Kosor generale već HDZ i njenu nacional-šovinističku politiku upadajući u zamku da zapravo opravdava zločine, umesto da to iskoristi kao otrežnjenje hrvatske javnosti i trajno distanciranje od ludila, slično kao što je to jedna demokratska Nemačka učinila.

Mesić sada kaže da “Nema nikakve sumnje da je državni vrh za te zločine znao.

 

Dok se naše stranke, vlada i skupština bave visokom politikom,odbranom Kosova, odbranom Vojvodine, sporenjem o oko svega i svačega, izlaska i neizlaska na izbore na Kosovu,ulaska odmah ili malo kasnije u EU, neulaska u NATO, ne damo Republiku Srpsku, najavama velikih projekata, svađama da li nam je draži Draža ili Tito, ko je veći a ko manji Srbin, patriota, izdajnik i strani plaćenik, narod nam postaje sve siromašniji i stanje sve alarmantnije, a obećavano društvo socijalne pravde postaje sve više utopija.

I dok novine preuveličavaju ili ne da su milioni na ivici bede, odgovorni mirno sede i glede,imaju da troše a i da  štede.

Obećavane promene sve više znače da se menja stanje- malo bogatih imaju sve više a sve viđe je onih što imaju sve manje.
Zvanična statistika  pokazuju da je u Srbiji oko 700.000 odraslih i 300.000 dece na rubu egzistencije. Ali, to nije konačna brojka.

 

Imamo ogroman dug s tendencijom rasta, a nizak standard s tendencijom pada, sve veći broj stanovništva živi sve lošije i sve je ogorčenije na onaj mali deo koji je uzeo ogroman deo bogatstva.

Preti li opsanost da zemlju napuste tajkuni a novac su već prebacili u inostranstvo i tako ostave narod kao siročiće? Može li država da dovede državu u red, je li država zaista jača od onih kojima do sada nije htela ili nije smela da pravi smetnje?.Ko ima veću moć i uticaj, ko koga drži u šaci i ko će koga lupiti šakom?Dokle će mediji seiriti sa aferama umesto da izveštavaju o rezultatima obračuna sa kriminalom.

Predsednik države već nekoliko puta s pravom  insistira i daje punu političku podršku obračunu sa organizovanim kriminalom. Iako je bilo nekoliko dobro organizovanih akcija od strane MUP-a i tužilaštva još uvek se ne vidi odlučna akcija države. A da je situacija krajnje ozbiljna dovoljno je uporediti koliko je para država dobila od 2001.godine,šta je izgrađeno i koliko smo zaduženi, koliko ima siromašnioh, koliko milionera. Dakle, konkretno šta  se radilo od 2001.godine do sada, gde su tolike pare, otkud toliko kriminala i mafija. Što duže oni koji su na vlasti budu odugovlačili sa odgovorima na ova pitanja to više rizikuju da se dovedu u situaciju da i sami budu odgovorni za nečinjenje, a ko zna koliko i za činjenje. Izgovor ne može biti ni petstogodišnje ropstvo pod Turcima, ni bahatost Miloša Obrenovića, dvorci Karađorđevića, ni 2.svetski rat, ni komunisti,ni Milošević, ni sankcije, ni NATO agresija, ni odbrana Kosova, ni svetska ekonomska kriza, jer ništa ne može opravdati pasivnost države u obavljanju svojih osnbovnih funkcija.

Profesor Mlađan Kovačević kaže da je od 1. januara 2001. godine do danas država je po osnovu inostranih kredita, privatizacije... uzela 70 milijardi dolara.

 

Milan Karagaća

Milan Karagaća
Datum rоđenja:  20.05.1951 Pol:  Muški Član od:  15.09.2006 VIP izbora:  87 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana