“Najsrećniji je onaj čovjek koji je učinio srećnima najviše drugih ljudi”, reče čuveni filozof. Narodski rečeno, svaki normalan čovek je srećan kad nekoga učini srećnim,i ako se tako ponaša celog života onda učini srećnim mnogo ljudi. Može i da se kaže da je srećan onaj narod ili ono društvo u kome se što veći broj ljudi ponaša tako da druge čini srećnim.

Živimo u vremenu koje je iz mnogobrojnih razloga teško , puno nasilja, kriminala, ubistava, huliganstva, o maloletničkog siledžijstva, ali i u vremenu u kome takva ponašanja zauzimaju naslovne stranice tabloida, prve minute u TV dnevnicima.

Svakako , postoje i postojaće ljudi koji žive na nesreći drugih , kojima unesrećiti ili naneti zlo drugima predstavlja, po njihovom (ne) moralnom shvatanju svakodnevni život ,  jer , Bože moj, svako se bori za sebe a čovek je čoveku vuk.S druge strane, procesuiranje počinilaca takvih dela je trapavo, sporo, blago i uz neprimerne i nemoralne pritiske na sudije.Pa nije ni čudo da počinioci takvih dela nešto i nemaju straha od kazni a pojavljivanje na naslovnim stranama im dođe kao  reklama.Uprkos svemu, ima mnogo divnih ljudi, mnogo primera ljubaznosti,pristojnosti,  humanosti i takvih primera gde se ljudi pokažu kao ljudi. Nažalost , to izgleda medijima , posebno ne novinama, nije atraktivno za naslovne strane.

A evo jedne priče koja zaslužuje da barem ovde bude objavljena, kad već nije na  naslovnim stranama novina:

„Taksista usrećio staricu na trenutak, možda poslednji put u životu"

Naslov bi mogao da glasi i manipulisanje narodom putem masovnih medija, ili instrumentalizacija masovnih medija ili Narode snago moja, narode marvo moja

Narod je uvek radije slušao slatke laži nego gorke istine, što su vladari i političari, bez obzira na sistem, to uvek koristili i danas koriste da bi bili na vlasti, a svoje interese prikazivali opštenarodnim.

Zahvaljujući savremenim sredstvima masovnih komunikacija sada  je manipulisanje javnim mnenjem mnogo lakše i, naravno, maksimalno je prisutno u svim sferama. Iako se koriste naučna dostignuća iz oblasti socijalne psihologije i  psihologije političkog ponašanja, na političkoj sceni ima dosta slučajeva koji se pre mogu svrstati u oblast psihijatrije.

Zato ne treba da čudi kada građani za mnoge političare kažu da “se nose“, a ne ponašaju.

Noam Chomsky je napisao Strategija manipulisanja ljudima putem masovnih medija, kako na globalnom , tako i na nacionalnom nivou. Ta strategija se otprilike svodi na to da  javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti, a ljude je potrebno  ubediti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk.

Evo tih 9 tačaka njegove strategije, a svako može da u okviru njih nađe i mesto naše političke scene i pozorišta.
„1. Upotreba  nevažnog

Šta će biti od BiH- EU, novi ratni sukobi ili dogovorni razlaz? Niko to ne zna, čak ni oni za koje se misli ili koji misle da upravljaju svetom.

Pitanje može glasiti i hoće li se pre raspasti BiH ili EU ili se ni jedna neće raspasti i mnogo varijati i povarijanti.

 Zato je BiH, kao uostalom i celi region, i dalje pogodno tlo za“intelektualne vežbe i simulacije supozicija“, ali i za dobro naplaćivanje takvih „mudrih projekata“. Upravo takav jedan projekat predstavljen je pre dva dana u Sarajevu.

Tokom i nakon posete Berlinu ministar Vučić je dao najkoncizniji ocenu o odnosima Srbije i Nemačke, sublimirajući je u rečenici da je Nemačka naš najvažniji strateški partner i da bez Nemačke ne možemo napred. Verujem da niko razuman nije pomislio da on time umanjuje značaj odnosa sa Rusijom niti da je manji Srbin ili Rusofil, već da je bolje od mnogih razumeo realnost.

Uvek sam bio zagovornik da Srbija treba da se osloni na Nemačku kao najpouzdanijeg partnera, najveću ekonomsku i u svakom pogledu  zemlju u Evropi i EU, našeg tradicionalno najvećeg trgovinskog partnera i da se unaprede i intenziviraju odnosi u svim oblastima, posebno vojnoj saradnji.  Pošto sam na tome lično dugo radio, drago mi je da je Vučić to sada započeo, a zameram ostalima što nisu,  a mogli su. Dakle, što bi rekao šef jedne naše stranke, nisam ja menjao niti menjam svoje uverenje, već se neki poklapali sa mojim stavovima a neki ne.

 “Hrvati mnogo srećniji od Srba” glasi  naslov u našim novinama gde se obaveštava javnost o rezultatima istraživanja, koje je obuhvatilo 155 država ,o  tome koliko su stanovnici  srećni. Naslov je rogobatan taman toliko kao da je napisano da nam nije krivo što nismo mnogo srečni ali da nam je krivo što su Hrvati srećniji jer Hrvatska je na 61 a Srbija na 91 mestu na toj rang listi.

Svedoci smo istraživanja svega i svačega, od ekonomskih kretanja, ekologije, globalnog zagrevanja, demografije,zdravstvenog stanja nacija, životnog standarda, cena, spoljnjeg duga, kupovne moći, konkurentnosti, rejtinga stranaka i političara, odnosa građana prema raznim stvarima počev od toga koliko koja nacija troši pojedinih namirnica po glavi, opterećenosti izdacima po glavi, porodičnog nasilja po glavama, ubistava i samoubistava, koliko su nacije  zadovoljne ljubavnim životom  i koliko puta spavaju sa parnerom po glavi , mešovitim i jednopolnim brakovima, do toga koliko su čime nezadovoljni. Sve ima, ništa se ne može sakriti, nema laži nema prevare osim opravdane sumnje u pouzdanost istraživanja i zaključaka donetih na osnovu njih. Iako mnogobrojna istraživanja svega i svačega ponekad liče na ono“Dokon pop jariće krsti” ne treba ih zanemarivati bez obzira na rezerve.

Istraživači Galup vorld pola, su ispitivali više hiljada ljudi u 155 zemalja u periodu od 2005. do 2009, kako bi izmerili dva tipa blagostanja  i otkrili da  sreća zaista može da se kupi novcem, ili barem jedan vid sreće.

Najsrećniji ljudi žive u Skandinaviji

Po tom istraživanju Srbija se nalazi na 91 mestu od 155 zemalja

Dok se analitičari, političari, sociolozi, lekari, psiholozi, pa i seksolozi, psihijatri, kulturolozi, mediji i stranački eksperti bave nagađanjem da li je Tomino delo herojsko ili farsa, narod je i dalje u istoj poziciji u kojoj je bio, a to je ona poznata strana. Što više se stranački lideri i političari trudili da narod razvesele bilo pričom da mu je dobro ili da će mu biti bolje, narod ih sve manje ozbiljno shvata iako je ozbiljno zabrinut.

O tome koliko se odmaklo u demokratizaciji i izgradnji savremenog društva i institucija dovoljno govori ocena jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke, koji kaže da 

 "Političke stranke sve više liče na tržišne korporacije, kojima je najvažniji marketing i tržišni probitak, koji se meri brojem glasova. To odlučuje. Nema više ideoloških predrasuda, važan je tržišni rezultat, koliko će se skupiti glasova, odnosno, koliko će se imati poslanika”. 

 Na to se nadovezuje i drugi veteran demokratije koja kaže da je " Čitav politički život Srbije je okupirala brutalna interesna struktura, koja je raznela državu, a političke stranke imaju ogromnu svojinu u javnom sektoru, odakle, takođe, potiče njihova moć. Javni život Srbije je privatizovan u biznis sferu".” Za uspešnu tranziciju bilo neophodno najpre uspostaviti vladavinu prava i stvarnu slobodu govora i štampe.” Valjda je to i njihov osvrt i na svoj minuli rad. A kako funkcioniše pravna država i vladavinu prave objasnio je državni sekretar u ministarstvu pravde koji reče da sudski postupak protiv jedne osobe godinama nije pokretan zbog njene popularnosti,

SNS kao hoće izbore baš u interesu naroda, DS  kao neće i baš u interesu naroda, a narod ne zna šta će jer niti je presrećan sa ovim sada niti veruje u mesijanstvo i altruizam SNS pa još i sa Veljom Ilićem. Svi dosadašnji izbori, uz obećanja kula , gradova i blagostanja, zaklinjanja u nacionalne i interese naroda, zapravo su rezultirali dogovorima stranačkih vrhuški kome će šta pripasti, ko će čime raspolagati i gde će razmestiti svoje stranačke kadrove koji drže mnopol na sve. Čemu tolika frka oko izbora?

Iluzorno da će se samo apelima, kao što je onaj simpatični  na B92  “Srbija je keva, čuvaj kevu da ti duže traje “ i sličnim, iskoreniti naše loše navike i stići do zadovoljavajućeg nivoa pristojnog ponašanja.

Upravo zbog toga je najava Zakona o komunalnoj policiji i uopšte ideja o uvođenju komunalne policije vredna pažnje i zaslužuje podršku.

Predlog zakona o komunalnoj policiji  nalazi se u Skupštini i očekuje se da će  biti usvojen, tako da ćemo uskoro imati i Komunalnu policiju.

S obzirom na naš mentalitet i navike,

 To je suština poruke svakog kandidata i stranke.

Blagostanje, berićet, rodna godina, plodna nacija, ljubav i veselje- biće ispunjene sve želje.

Svako se na svoj način bori za glasove.

Muftija ovako, a svi ostali će na Đurđevdan što zbog slave , što zbog molenja Boga svi u Crkve jer su svi transparetno religiozni.Sve ječi od bučnih obećanja od kojih obično na kraju budu ludom radovanja pa se bolje držati principa što veća obećanja to manja očekivanja. Ko ti obećava kule i gradove laže i sebe i tebe ali od laganja sebe on neće imati nikakvih posledica jer obećati ništa ne košta, a ti razmisli koliko će tebe on/oni koštati.Kampanja se vodi po sistemu svi protiv svih, udarne rečenice su kako je onaj drugi ili oni drugi loši, opasnost , zlo, propast, pa ako oni pobede biće smak sveta a ako ja/mi pobedimo biće procvat sveta.Pomalo sve liči na cirkus i parodiju, kao što je to sjajno opisao Voja Žanetić

U Srbiji mnogo lepe a i ružne reči  počinje sa čarobnim slovom «S», sreća, slava, sloboda, sloga, srpstvo, Srbin,sudbina, ali i  siromaštvo, sramota,strah, sebičnost , siledžijstvo. Stanje siromaštva u Srbiji podesća me na staru pesmicu koju su nam bake i majke poodavno recitovale “Sveti Sava sišo s neba, sanio svojoj sestri Savi sepet suvih smokava» pa i ona «Samo sloga Srbina spašava», pa kako izgleda ostaje da se sve više stanovnika pita da li nas još “Samo Sveti Sava siromaštava spašava“.

Prema pisanju Politike u Srbiji je broj siromašnih je premašio cifru od  700.000,odnosno 6,9%, "Ali ako bi se broj najsiromašnijih merio prema standardima EU, broj siromašnih građana Srbije dostiže gotovo milion ljudi! Ako je procena da  Srbija  ima  7.306.677 stanovnika, to znači da je, prema evropskim standardima   Svaki Sedmi Stanovnik Srbije Siromašan

Samo ove godine broj ljudi koji gladuje povećan je za 100.000. Broj nezaposlenih je porastao sa 16,7%  na 19,2 % u aprilu ove godine, odakle i dolazi porast siromaštva.

Dalji zabrinjavajući podatak je oko 1, 5 milion ljudi preživljava bez plate,  720.000 ne može da na nju računa jer su nezaposleni, oko  350.000 radnika redovno radi, ali zarađenu platu čeka najmanje tri meseca, a nekada i više od godinu dana. Oko 440.000