Prosto je neverovatno kako dobro uspeva šibicarenje u politici u Srbiji. Sve po proverenom principu: mašem desnom, lupam ćuške levom. Naslušasmo se analitičara, preokrenute i nepreokrenute opozicije, politika Kosovo i EU je ovakva ili je onakva, treba da se preokrećemo ...

Treba da se usvoji budžet države za 2012.godinu. Najvažniji ekonomski događaj. Da li neko priča o budžetu? Ekonomija u rasulu. Zaposlenost u slobodnom padu. Da li je ovo uopšte tema?

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.

Nemojte. Nije dobro. Ne treba nam nazad Služba Društvenog Knjigovodstva. Ni vreme koje ju je rodilo.

Problem nije u tome što mala i srednja preduzeća neće da plaćaju poreze i doprinose. Problem je u tome što nemaju.

Izgubili smo preko 250.000 zaposlenih u poslednje 3 godine. Duplo više po anketi o radnoj snazi koju koristi MMF. Država korumpirana do srži. Demokratska partokratija kao društveno uređenje. Sa 3 (i slovima: tri) nezavisne institucije sistema. Transparentna kao ugovor sa Fijatom. Duplo centralizovana. Bez suvisle ekonomske politike.

A glavna tema progresivne opozicije? Preokret politike na Kosovu kao najglavnije pitanje. A glavna tema medija? Isto to.

Gđa Isidora Sekulić ispričala nam je nekoliko promašenih života. Ne ispriča ih zato da bi kazala da je život sam po sebi promašaj, već da pokaže da su tih nekoliko života koje ona sagleda zaista promašeni, a oni koji promašiše, htedoše da žive srećno i korisno ne samo za sebe već i za druge ljude. A ipak se sve odvijalo onako kako se nije ni htelo, ni želelo; gorelo se, pa se i sagorelo, možda i bez ognjeva, možda čak i bez plamičaka - ali je na kraju ostao pepeo, samo pepeo.

Prvo, zato što se na našoj berzi trguje sa 7 (i slovima: sedam) akcija. Svih ostalih 1395 akcija nisu na berzi već na takozvanom vanberzanskom (nazovi) tržištu. Ekvivalent naše berze bi bila pijaca automobila u Bubanj Potoku na kojoj imate 1402 automobila, od kojih 7 možete da upalite, provozate, otvorite im haubu, imaju urednu servisnu knjižicu, a ostale možete samo da gledate, i ako hoćete, kupite. Na neviđeno.

Drugo, zato što je samo berzansko tržište toliko plitko da ne može biti govora ni o tržištu, ni o tržišnim mehanizmima, ni o tržišnoj vrednosti.   Otprilike kao da na auto pijacu dođe deset kupca dnevno i proda se jedan automobil za svaka dva dana..

Naše političke stranke nemaju ideologiju. Osim osvajanja vlasti i ostajanja na vlasti, sve ostalo je promenljivo i zavisno od prvog dela rečenice. Ovo nije samo fenomen kod nas, već i u celom današnjem svetu, uključujući i uređeni svet. Od Kine do Amerike.

Izgleda da niko ni u šta ne veruje, osim u osvajanje vlasti.

AUTOR: VERICA BARAĆ

Savet za borbu protiv korupcije je 29. septembra predstavio javnosti Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, na okruglom stolu koji smo organizovali u saradnji sa Poverenikom za informacije, Zaštitnikom građana i medijskim udruženjima. Ovom događaju mediji nisu posvetili naročitu pažnju, a RTS je prenela samo reakciju svojih predstavnika na Izveštaj, bez informacije o nalazima Saveta. Zaposleni u internet-izdanju jednog velikog elektronskog medija rekli su nam da su objavili prilog o okruglom stolu, ali su odmah morali da ga uklone „po nalogu odozgo".

Alhemija se uz veru u besplatan ručak ozbiljno zapatila u Srbiji. Verovatno zato što ima dugu, dugu tradiciju i duboke stogodišnje korene. Zbog toga i teorije perpetuum mobile političara padaju na tako plodno tlo koje rađa glasove.

Jedan evro državne subvencije generiše 8 evra. Olovo u zlato i vodu u vino.

 Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.