Slučaj ili ne, ali u ovoj halabuci videh da su na danasnji dan  8.02.1984.godine počele Olimpijske igre u Sarajevu. Sve ostalo prepuštam posetiocima Bloga!

Sarajevo 1984 

Sarajevo je organizaciju zimske olimpijade dobilo u konkurenciji s japanskim Sapporom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Göteborg. MOK se pri tome djelomično vodio političkim razlozima - kao nesvrstana zemlja, tadašnja Jugoslavija je davala manje prilike za hladnoratovske bojkote - no glavni je motiv ipak bila želja da se Igre, kao simbol svjetskog mira i bratstva među ljudima - održe u gradu koji je dotada obično bio vezivan za izbijanje prvog svjetskog rata.

 

Posle više od mesec dana žestoke i prljave medijske kampanje, došao je i taj dan „D“, 11.maj, pa i rezultati, takvi kakvi jesu. Ni bolji, ni gori, nego onakvi kakvi su manje više bili očekivani – šareni. Razloga za malo slavlje ima, bar kod onih koji su tipovali na tzv. stranke ili koalicije proevropske orijentacije,

B92 Info Vesti

Ala vreme leti! Eto aprila,1902.godine Radoje Domanović je napisao ovu satiru i dok si udario dlanom o dlan prođe čitav vek,a Radoje ga baš zabidžio!Svašta!

Radoje Domanović

 

RAZMIŠLjANjE JEDNOG OBIČNOG SRPSKOG VOLA

Raznih čuda biva u svetu, a naša je zemlja, kao što mnogi vele, plodna čudima u tolikoj

Kasno je subotnje veče. Taman se završio TV Dnevnik našeg omiljenog javnog servisa, RTS-a, kad zazvoni telefon.

 

 

Sa druge strane „žice“ ču se glas našeg omiljenog političkog lidera, inače nešto daljeg rodjaka, Steve, koji je pre samo pre par minuta govorio na Tv-u:

„ Zdravo striko...šta se radi

           

U opštini Voždovac, na junskim izborima  SNS je osvojio 18 odbornika, koalicija oko DS 17 odbornika, koalicija oko DSS sedam odbornika, SPS šest odbornika, SRS i Liberalno demokratska partija po tri odbornika i Lista za toleranciju Rasima Ljajića dva odbornika. Dakle otprilike, uz jos eventualno par partija, to ce biti i spisak partija koje ce "preživeti" preregistraciju političkih stranaka. Male stranke i strančice, često posprdno nazivane "kombi strankama" će nestati sa političke scene i ostaće samo veliki i moćni. No ne lezi vraže, na primeru Voždovca se dobro vidi da te pomenute male stranke i nisu  baš tako veliki problem kao što je problem sa velikim strankama, posebno kada su u pitanju "pata karte", kao na Voždovcu.

             Dobro, OK, medijski je uspešno proglašena eutanazija strančica, koje su zbog svojih trgovina opterećivale ne samo politički život Srbije, nego i privredu, budžet..itd.

 

Nekako je oktobar uvek sumoran u Kragujevcu! Sumorniji od svih meseci u godini, a posebno dani 19, 20 i 21. kada su sada vec davne 1941.godine pocinjeni zlocini koji su usli u manje vise sve istorije sveta. Streljanje hiljade civila tih dana u Kragujevcu i okolini zlocin je koji se pamti i na koji se potseca... Svake godine tog 21.oktobra hiljade ljudi izadje na humke streljanih, hiljade ljudi iz celog sveta se pokloni senima stradalih, hiljade ljudi digne svoj glas protiv jedne ideologije, protiv fasizma..DA SE NE PONOVI!

Borisu Tadiću, predsedniku Srbije
Poštovani Borise,

Predsedniče SVIH gradjana Srbije! Nas, preko dva miliona, izabrali smo te za Predsednika, glasajući te kao čoveka koji je obećao program evropskih integracija, a ne za tebe kao predsednika DS-a. Nismo te ovlastili da naše glasove pridodaješ glasovima tvoje stranke, kako bi „trgovao“ sa Koštunicom, koga još uvek nisu obavestili da je uspešno raskrčmio petoktobarsku podršku gradjana Srbije. GLASALI SMO TE ZBOG EVROPSKIH INTEGRACIJA!

Došao je i taj 17.februar, Dan „D“, dan proglašenja nezavisnog Kosova, dan proglašenja još jedne (lažne ) države....opet nam radi adreanalin, opet se čuju srpske trube sa Kosova, opet se čuje ista retorika kojom su branjeni Knin, Slavonija, Borovo....i sve tako po stoti put, dok ne dodje „šumar i sve nas rastera“. Sviraju automobilske sirene ulicama naših gradova, razbijaju se izlozi, demonstrira sila pred ambasadama, preti prekidom diplomatskih, privrednih i drugih odnosa...Naši čelnici, lideri, uz pratnju crkvenih otaca šetkaju se po ostatku slobodne

 

Bio jedan car koji se zvao Trojan. Imao je kozje uši.

 

Svakog dana je dolazio

po jedan berberin da ga brije. Posle brijanja, car bi svakog od njih upitao šta

je video. Svaki je odgovorio: «Kozje uši». Potom bi car naredio da ga

poseku. Došao je red na jednog berberina koji se napravi bolestan i posla

svoga učeníka kod cara.