Dok redom citam vesti...

1. Najomiljeniji lik iz kuhinje Vukadinonic-Antonic, mladi srpski nacista Goran Davidovic je pobegao u Italiju (gle simbolike) i odatle kaze da nema nameru da se vraca u Srbiju. Naprotiv, covek je resio da napise jos jednu knjigu koja ce se baviti sudskim procesom protiv njega i ostalim pikanterijama. Prema navodima novosadskog radija 021, Davidović je najavio da će podneti tužbu Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Zanimjivo je kako je jedan covek, kome je sudski proces u toku, pa jos za tako osetljivu temu dobi vizu za Italiju. Ili, mozda i nije

Osobina koja mi se možda i najviše sviđa kod Iraca je ta što su bez kompleksa. Nema te stvari koja njima prija a koju oni ne bi uradili zbog blama.

Žena može da bude krupna do odvratnosti, ali joj to neće smetati da uveče obuče top i mini suknju. I naš doživljaj prema njima se menjao kako je vreme prolazilo, tj. kako smo upoznavali irsko društvo, tako da nam je sve to postajalo simpatično pa su i sve te debeljuce odjednom delovale nekako cool.

Ako Irac vidi da ne znaš nešto, bilo šta, neće ti reći neku od onih floskula svojstvenih našem podneblju, kada se

Bas nekako pred 57 godisnjicu rodjenja, Zorana Djindjica je spomenuo Sinisa Vucinic, samoproklamovani cetnicki vojvoda koji kako sam priznaje obozava Slobodana Milosevica, clan JULa i ko zna kojih jos partija mraka. Prica on tako, ovih dana, kako ce ubiti Zarka Koraca i Milosa Vasica bas kao sto je ubio Zorana. Slucajno ili ne, tek drug vojvoda bas pred pomenutu godisnjicu kao da je hteo da nas podseti od kakvih je ljudi nastradao Djindjic. Sto rece Zoran Zivkovic, ubili su ga pacov, prevara, budala i razna vucinicevska bratstva. 

Ne znam na sta bi licila Srbija danas da je Zoran i

Izjava predsednika Srbije da se Srbija nece odreci Kosova zarad boljeg zivota svog naroda je povratak Srbije na stanje pre 5. oktobra; u izolaciju, jos vecu bedu, nesrecu, izgubljene nove generacije i izopstavanje od normalnog sveta.

Srbiji treba buducnost, perspektiva za milione nezaposlenih a obrazovanih, zivot dostojan coveka koji je dve, tri decenije ulagao u sebe da bi mu se to posle isplatilo, mogucnost da svojoj deci pruzimo priliku da zive drukcijim zivotom od onog kakvog smo mi ziveli tokom devedesetih. 

Srbiji ne treba nestabilnost, trzavice, stalna otvorena pitanja. 

Kosovo

Je l’ znaš šta vidim kada pogledam Srbiju? Vidim zavist!Vidim bes! Vidim mržnju prema svemu uspešnom. Ne smeta, meni, u Srbiji, dragi moj, ni siromaštvo, niti zagađen vazduh, niti zatucanost, koliko mi krv siše taj prezir prema lepom. Dobrom. Uspehu. Sreći. Nasmej se i ubiće te. Poješće te aždaja koju i ne vidiš; samo reci, pokaži se i već će svi sve znati o tebi.

Kada se krene put Dunhilla, iza leđa ostaje Tramore u raznim bojama. Lale ovih dana cvetaju prelepo, sunce se migolji u borbi s oblacima. Čim se pojavi, obajsa sve oko sebe, bojama daje prirodnu nijansu, a oči uživaju. pa i duša. Kuće, sve lepša od lepše, nižu se pored puta, a put je uzan, pa krivudav pa je naporno voziti. Irci dozvoljavaju 80km/h, ja ipak vozim ok 60.
Volim proleće u Irskoj. Umereno je, nije kao ono naše ili preterano ruće ili preterano hladno.Nema ni kiše onoliko, ali je ipak ima.

Ne znam sta da kazem, osim da je ovo potpuno nenormalno

 Ucenik tukao profesorku

EDIT: Posto je snimak skinut sa jutjuba, evo kako je bilo:Ucenik, ko od stene odvaljen, stoji ispred profesorske klupe i smeker nece da se pomeri dok mu prof. ne pokaze dnevnik. Ona nece da mu ga da, on se tu muva i pokusava da joj ga uzme. Onda u jednom momentu, ona ga odgurne da bi prosla, jer joj on sve vreme blokira prolaz, a on je

Govor Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovica)  na opelu  Zoranu Djindjiću

"Rana Zorana Djindjića opominje i podseća - dosta je bilo bratomržnje, dosta je bilo rata, svako ubistvo je bratoubistvo, zlo nikom dobro ne donosi, rat nije nikome brat. Svet je ovaj tiran - tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. To su reči, draga braćo i tužni zbore, koje nam naviru ovde, pred odrom Zorana Djindjića, postradalog predsednika Vlade Srbije. Utoliko

Ovaj tekst je objavljen na portalu E-novina

Spermatozoidi Miloševićeve Srbije 

Onog trenutka kada je otela iz džepova svojih građana milion dolara kako bi naplatila porodični propust u odgoju Miladina Kovačevića, koji je - podsetimo se toga – 4. maja 2008. divljački premlatio Brajana Štajnhauera, država Srbija je iznova dala zeleno svetlo svim onim ludacima koji vitlaju potpuno slobodno po gradu da ubiju nesrećnog Brisa Tatona, isprebijaju Vukotu Brajovića, da

"Danas, kada te željno očekivane i prizivane bombe ubijaju Srbiju, izdajnici ćute. Ako čekaju da Srbi i Srbija budu pokoreni, uzalud čekaju. A ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali".
Komentator Politike Ekspres Miroslav Marković u prolece 1999.

Fotografisano nekoliko meseci pre ubistva ispred prozora sportske redakcije Danasa u kojoj sam tada radio. Povod za fotku je bilo nemilorsdno