Dva su teksta, danas, potakla zanimljivo i važno pitanje: kako je to ispalo da je Aušvic nacistički, Jasenovac ustaški, a Srebrenica srpski zločin?

Zato prenosim oba, Dežulovićev iz sarajevskog Oslobođenja i Ćirjakovićev iz Politike.

Pročitajte, zanimljivi su.

Na prvoj godini medicine osećao sam se očajno. Izvađen iz ležišta, u svetu koji mi je delovao hladan i neprijateljski, išao sam na vežbe i predavanja, svakodnevno, od trolejbuske stanice na Čuburi, Mačvanskom ulicom do zelenog proplanka koji je počinjao ruševinom od koje će kasnije nastati Hram Svetog Save, a završavao Nebojšinom. Taj komad puta bila je i jedina stvar koja mi je tih dana delovala smisleno u čitavom mom životu.

«Gej parada mora da se održi isto kao što je i Prozor morao da padne. Po naređenju vrhovne komande. Tako da ovih dana, pred predstojeću gej paradu u Beogradu, cela priča dobija metaforične obrise lakmus papira, koji će odrediti ne samo kiselost ove sredine spram promovisanja najvažnijeg društvenog i kulturnog koncepta Velikog Brata nego i stepen naše kolektivne zavisnosti od naređenja sa Vrha. Nemojmo da se zanosimo. Naređenje je naređenje, pa je svako političko opiranje na tu temu samo bacanje prašine u oči domaćoj javnosti.»

Premijer je, predstavljajući kandidata za novog ministra privrede, rekao da Sertić "nije marketinški majstor, već neko ko mnogo radi". Ukoliko se Vučić na ovaj način pežorativno odredio prema marketinškoj profesiji kao takvoj, onda je njegov stav posledica predrasuda koje o ovoj profesiji u Srbiji nisu nikakva retkost.

Napisaću još nekoliko reči o problemu opozicije i daću svoje viđenje srži nevolje. Mislim, pisao sam više puta i nisam dobio čak ni nemušti odgovor od onih koje kritikujem. Moguće da je to zato što pišem besmislice kojima odgovor nije potreban, a moguće je da niko nije u stanju da napiše bilo šta smisleno ili, jednostavno, ne razume problematiku. Sad, šta je da je, pružam ponovo šansu svakom ko se oseti pozvanim da replicira.

(prilog za Wikipediju)

E-reket je jedna od inovacija pristiglih sa digitalnom revolucijom. Predstavlja artefakt, nuspojavu i dosad niko nije na nju obratio pažnju. Evo o čemu se radi.

Napravite svoj sajt.  Na njemu kačite svašta: tekstove autora iz ex jugoslovenskih zemalja i ponešto svoje. Uglavnom mrzovoljnog i psovačkog tipa. Onda razglasite da ste u finansijskom problemu. Za njega optužite nekog ko nema veze ni sa vama, ni sa vašim sajtom, i kažete kako upravo on sprečava oglašivače da vam daju novac. Onda iz dana u dan pišete loše o oglašivačima (koji vam

U sredu (29.8.2012.) Danas je u rubrici «Pitanje-odgovor» postavio pitanje: kako komentarišete izjavu Nebojše Krstića da je Jelko Kacin «pokondirena tikva»?

Na to je Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, odgovorio:

«Ovo nije prva ovakva izjava ili komentar sada već bivšeg predstavnika kabineta ptredsednika Republike, odnosno vlasti koja je vodila Srbiju u protekle 4 godine. Samim tim nije iznenađujuća. Ako neko misli da ovakvim i sličnim komentarima doprinosi evropskom putu Srbije, taj se vara. Jelko Kacin je profesionalac i svoje stavove ne gradi na komentarima političara, već na osnovu onoga za šta se zalaže i što mu je kao zvaničniku EU u opisu posla, tako da Krstićeva izjava neće uticati na njega.»

Nikola Vujčić je u današnjem kulturnom dodatku «Politike» podsetio na probleme koje je imao kada je 1985. objavio pesmu slovenačkog pesnika Tomaža Šalamuna «Zašto sam fašista» u «Književnoj reči».

Nesporazum oko pesme nastao je najviše zbog nerazumevanja autorove ironije kojom je upravo «naglašavao svu svirepost fašizma u želji da to zlo izvrgne ruglu» (Ovo su Šalamunove reči objavljene u štampi iz tog perioda.) A Tine Hribar, koji je ovu pesmu svrstao u svoju zbirku «Savremena slovenačka poezija», kaže da je Šalamunova pesma izrazito

U nemačkom "Tagesspiegel"-u u rubrici "Kontrapunkt" objavljen je pre par dana  komentar pod naslovom "Srbi na Kosovu - žrtvovana manjina", novinara Nika Afanasjeva.

Postavljam integralni prevod teksta zato što mi se čini da pretstavlja ohrabrujući znak da klatno koje ode na jednu stranu, vremenom mora i da se vrati:

                   Nakon što su Kosovari osvojili dva kontrolna punkta, na granici prema Srbiji je eskaliralo nasilje. Dolazi vreme da zapad bolje zaštiti srpsku manjinu na Kosovu.

Dnevnik nisam vodio nikad. To mi je uvek delovalo tragično prepotentno. Zapisivanje događaja iz sopstvenog života, uh! Šta tu ima da se zapisuje i pamti? I još gore! Da se kasnije čita!?... Jedan prijatelj mi je govorio da grešim i da treba zapisivati crtice: zvao Škarica i potvrdio za Zagreb, bio žur kod Sande u D. 48; sedeo sa Miletom i Galićem celo popodne...Iz takvih opaski može čovek, kaže taj moj drug, da rekonstruiše sve što želi.

Ja to nisam mogao. Zato nikad i nisam čitao tuđe dnevnike.

Sem kad sam bio u vojsci. Tamo sam otišao u trenutku vrlo nepovoljnom