Mislim da je svojevremeno drug Kardelj, zvani Uča, jedan od najbližih Titovih saradnika, promovisao ideju pod imenom „PLURALIZAM INTERESA".

    Tog leta, Meri , ja i naša ćerka Margareta stanovali smo u Dalmatinskoj ulici dok se naš stan renovirao. Margareta je imala malo manje od dve godine i bila je jako živahno dete. Hteo sam da je vodim na ulicu, da se izjuri ali tih dana temperatura nije spadala ispod 35 celzijusa.Tek predveče a to će reći nešto pre 22 časa vrelina bi počela da popušta.

 1.

Počinjem da se budim. Ali ne znam gde sam.  Mračno je.

Čujem kloparanje točkova. Ujednačeno klip klap, pa pauza i opet taj isti zvuk.

Nije mi hladno,dobro se osećam.

Pokušavam da se setim.

Ne ide. 

Ponovo me budi pisak lokomotive.

Javljaju mi se fragmenti sećanja.

Goli otok.

Došlo je krajnje vreme neki bi rekli pošljednje. Ne mož’ brate ni sopstvenu ruku da zavučeš u tuđ džep.Siroti penzioneri samo što se u tramvaju ne izvinjavaju džeparošima jer nemaju ni sto dinara pri sebi. Domaćice nemaju kintu da ih okreneš naopačke. Kad džeparošima pomenu ludog muža i gladnu decu svi se redom sažale. 'Teli bi da im daju iz svog džepa ali ne mogu jer su im isti zašiveni da ih oni drugi ne bi izdžeparili.

   Jutros je Meri upala u našu kuću u Beogradu, histerična, nervozna i povremeno plačljiva. Rekla je samo: Kosta danas su Zeka odveli na" Džeil". Meni je to u devet ujutru zvučalo sasvim OK. Okrenuo sam se na drugu stranu i pokušao da dospavam još malo.
   Međutim ova se raskokodakala kao kokoška koja je upravo snela svoje prvo jaje. Demonstrativno je probudila našu ćerku Margaretu, koja je spavala u potkrovlju, objašnjavajući joj da je njen tata neupotrebljivi idiot koji ne želi da zaštiti svoju decu. Tu sam se probudio.

Čuvar vatre

   Izašao sam iz svoje pećine da se nadišem svežeg vazduha. Sunce je već uveliko odskočilo.

Vidim da je trend masovno zapošljavanje pa ko velim aj’ i ja da dam neki doprinos. Kako nisam stručnjak za knjigovodstvo, nisam ni Ikea, a nisam ni Koreanac pa da radnike ne puštam na pišanje smislio sam jedno neformalno rešenje.

    Ulazi moja ćerka Margareta pre neki dan u kuću blago šokirana.

Kaže „Znaš tata danas su me srela dva dečaka ,prvi ili drugi osnovne , i zamisli rekli su mi –Dobar dan“.