Razmišljam kako su mnogi zakoni u stvari prokletstva, neki fizički posebno. Na trenutke samo i možda bi tačnije moglo da se kaže kako su mnoga prokletstva horizontalnije kategorije pa su dobre šanse da će mnogi od nas prvo da ih primete u fizičkom svetu.

Ima mišljenja da nam uglavnom geometrija podupire intelektualnu srž i da posle nje dolaze derivati, abstraktni, lingvistički, numeriči i ostali. I pored toga što nam geometrija, i dovoljno je da se ograničim na nju, donosi i beskonačnost, ako rastegnemo maštu pa pokušamo da se pogledamo u nekoj veličini, npr, "sve" što nam Njutnovi zakoni kažu je da smo "poprilično" self-referencijalni, vrtimo se oko jednog te istog težišta dok nas neko ne pogura sa strane.

I kako strane širimo u jednom trenutku nemamo više nikog da nas pogura. Realm bez ikoga i ičega nam je stran. Mi, u stvari, u takav realm ne verujemo.

Pretpostavljam da će mnogi mlađi među nama doživeti da odu u svemir, na izlet, u najmanju ruku u bestežinsku orbitu oko zemlje. Bestežinstvo ima i jednu suroviju dimenziju, "svuda" prisutnu ali u bestežinskom očiglednu - zamišljam atronauta na pet metara od svemirskog broda. Brod miruje i astronaut miruje, u relativnom smislu se ne pomeraju. Ono što je prokleto u ovom performansu je da ne postoji autonomna akcija od strane astronatuka koja može da ga značajno približi ili udalji od svemirskog broda. Astronaut je yarobljen u vrlo ograničenom prostoru, a bez lanaca, lisica i ostalog, potpuno slobodan, a potpuno zarobljen.

Pre nego što par desetina nas podeli Nobelovu nagradu za mir povrh ekskvizitne geo-političke analize, i nadasve kreativnih rešenja za planetu Zemlju, i šire, ovde na Blogu B92, Penzin Magazin nas podseća da je danas "Svetski dan siromaštva - Apsolutno siromaštvo pogađa 628.000 Srba" (italic, bold, i mnogo veći font) (International Day for the Eradication of Poverty, pa bi, možda, i kod nas trebalo ubaciti reč "iskoreniti" u naziv, iako se razumemo, naši smo (ovo mi je iskreno veselo, tj ne šalim se na račun Emsiemsija, ali ću ga jednog dana ipak pitati zašto mu je em na kvadrat).

Iako (i ova reč je potrebna da bi uz pomoć refleksije sekla preko naše svakodnevne važnosti, žurbe i površno-neinteligentnog, prigušenointeligentnog u politički korektnijem maniru, challenged, shvatanja prostor-vremena u kom smo se zadesili) je osnivač, co-osnivač, ili diskretan, ozbiljan, dobronameran i pametan promoter ovog magazina, tj iako je on još mlad i fiziološki, očigledno, tj nisam ga upoznao uživo, al šišti mu testosteron na sve pore i rupice, reklo bi se po gvozdenom pogledu i ko strela držanju na fotkama po Internet prostorima, i iako je on B92 bloger i autor, a ovaj blog je poznat po višim, supra-tematskim nivoima svesti i ekpertize, dok je Penzin za starije ljude, iako su se ovi "iako" sjatili u ovoj mojoj maloj rečenici, od Penzina se može svašta naučiti.

Just testing YouTube......

Akcija širenja svesti o ovoj NVO i skupljanja priloga za njihove aktivnosti.

Gost autor: Dragan Blagojević, predsednik

     U okviru projekta ''Moje sunce'', udruženja građana ''Složno u nevolji - SUN'', u poslednjih deset godina, preko 4650 socijalno najugroženije dece i dece sa posebnim i potrebama i invaliditetom, iz enklava, boravilo je na moru i planini, učestvujući u nizu kreativnih radionica, izleta i aktivnosti. Deca su boravila u Baošićima, Buljaricama, Zlatiboru, Igalu i jedna manja grupa na Korčuli. Svako dete je dobilo po deset novih odevnih artikala, školski pribor, sokove, slatkiše i ostalo što su mnogobrojni donatori i pojedinci poklonili. Slikarske kolonije, koje su se odvijale paralelno sa boravkom dece, 2007., 2008., 2009., 2010., 2011., 2012., 2013. i 2014. 2015 godine, doprinele su kvalitetu programa. Slikari su radili sa decom u radionicama likovne kulture ili stvarali dela namenjena fondu slika, koji će u budućnosti omogućiti samoodrživost programa, i u kome sada ima oko 300 umetničkih slika. Do sada je učestvovalo preko 150 slikara iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Održano je 35 izložbi u Podgorici, Herceg Novom, Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

     Avgusta 2016. godine, trinaesta godina po redu, planiran je boravak i oporavak dece iz izolovanih enklava sa Kosova i Metohije, u hotelu ''Lighthouse Montenegro'' (bivši ''Metalurg'') u Igalu. Deca su uzrasta od 6 do 13 godina, potiču iz najugroženijih porodica - po kriterijumu materijalne ugroženosti, zdravstvenog stanja, telesnog invaliditeta ili smetnji u razvoju, a socijalne karte i izbor dece prave nadležni Centri za socijalni rad iz Opština Štrpce, Ranilug, Šilovo, Novo Brdo, Gračanica, Srbica, Goraždevac - prioritet imaju deca iz izolovanih sredina. Deca dolaze u pratnji školskih nastavnika, ili roditelja, srodnika ili staratelja, ukoliko je zbog bolesti, hendikepa ili posebnih potreba to neophodno. Na moru o deci brinu i naši volonteri.

Iako blog nije o knjizi Fareed Zakaria „The Post American World“ pošto je nisam ni pročitao, ni o adaptiranom materijalu za članak u Newsweek-u, koji jesam pročitao, interesantna mi je paralela gde svet ubrzano ide u geo-političko-ekonomsku budućnost kroz uspon ostatka sveta i gde ICT (Information and Communication Technologies) ubrzano ide u budućnost kroz pojave na rubu mreže.

Lakše mi je definisati šta za mene nije rub mreže – komunikaciona infrastruktura i established, veliki web entiteti što nude usluge – provajderi, search engines, social networking etc.

A pošto je i sve ostalo umreženo, pa makar do daljnjeg čučalo i iza firewall-a, to mi je rub. I mi pojedinci smo rub, iako na „trivijalan“, tj klasičan, stari način.

"How many miles to Babylon?
.......

If your heels are nimble and light,
You will get there by candle-light."

Podsetio me film "Stardust" na radoznalost. Ne da nešto razmišljam o njoj, nego na onu sirovu radoznalost, gde se intelekt razbija na "come what may" momentima, "glavom kroz zid" momentima.

Kad bi čovek stvarno imao te babylon sveće pa ih samo zapali i ode u budućnost, ode u prošlost, nečiju glavu, drugi svet, u

Na primer - metalna/limena ploča, ravna ("sheet of metal" na engleskom) se pod pritiskom prese pretvara u delove karoserije budućeg vozila. Nekoliko udaraca prese, nekoliko ploča i eto skoro cele karoserije ‘ korisne' transformacije. Meni interesantan obrazac za razne tematske paralele.

U blogu "The Lord of the Rules" mi je Lord trebao da bude Microsoft u Topological Quantum Comutingu. Pomišljao sam šta bi bilo da Microsoft, ovako veliki i moćan, prvi napravi ozbiljne praktične korake u ovoj oblasti.

Ali, naslov se nije ni "ohladio", a pažnju mi je privukla paralela - deca koja u novoj školi, pa tako u novom društvu, neverovatnom brzinom nađu ekvilibrijum u kom ima mesta za autoritet i pravila skoro svakog deteta, a unutar relativno jasno definisanih socijalnih kanala i kalupa. Kažem "relativno"pošto deca skoro sigurno donekle definišu topologiju prostora u kom se kreću.

"Povredio sam palac na nozi i to me je podsetilo na konja što mi je stao na stopalo, a on na magarca sa kojeg sam jednom pao, isto kao što sam prošle nedelje pao sa bicikla dok sam se zaustavljao da bih propustio patke, one žute koje je moj drug iz detinjstva gađao kamenjem, pošto je umeo dobro da nišani, posebno zimi kada je umeo da me pogodi grudvom u glavu sa druge strane ulice.

Ipak, ja mislim da sam imao lepo detinjstvo.

U stvari, ja uopšte ne bih imao problema sa mojim selektivnom pamćenjem kada bih imao bar neku kontrolu nad procesom selekcije" - kaže Nobodyhere.

Ja uglavnom verujem u priče u koje veruju oni što ih pričaju. Lepše je tako. Čuo sam i ja za „replicative fading" obrazac, ali i ti obrasci su uvek donekle kruti i ubijaju slobodu zarad suvoparnih sitnica i njihovih ponekad isto tako suvoparnih kompozicija. Dok ono što izbledi jednim kopiranjem vlasnik nove kopije često ume više nego da nadoknadi sledećim.

Priča o bakici koja je više volela životinje nego ljude i imala kuju Vihor, po uzoru na crnog konja ihora, a ne Renatu ili slično, zbog pogrešno upregnute metodologije za određivanje pola najmlađih kučića je interesantna pošto je, i to su neverovatne slučajnosti, kuja kao i baba umela da uživa u životu.

I lokalna kokoška, isto. Tako se promešao prostor oko bakice.

www.kazoze.com, 2/3

Gost autor: martin_krpan

Kako da nađem svoga poslodavca? Ustanem, napravim limunadu, izađem u prirodu, stavim slušalice - pustim BAGDAD CAFE - I'm Calling You i zakačim se na www.kazoze.com.

... 15 mijilardi Evra za prve dve godine, 80 milijardi za 7 godina (2014. - 2020.) a sve za podršku istraživanja i razvoja u EU i u ovom programu pridruženim zemljama izvan EU u koje spada i Srbija.

Ovaj program se u strukturi razlikuje od prethodnih tako da mu ni ja ne znam detalje. U svakom slučaju svi koji su zainteresovani, a trebalo bi da ih bude mnogo, bi morali da potroše više dana u čitanje materijala, počevši od linkova koji su uključeni ovde, pa pretraživanja po internetu.

Nešto više o današnjoj objavi - LINK. 

Prvi pozivi za aplikacije - LINK.

Ovo je odlična šansa za sve koji ili imaju dobre istraživačke ideje ili mogu da se uključe kroz prototip-projekte.

Da ne bih gubio vreme na prevođenje, koje je u mom slučaju ionako uvek sumnjivog kvaliteta, a i pošto je teško uključiti se u ovaj program bez dobrog pasivnog poznavanja Engeskog jezika, prenosim delove iz maila što sam dobio, sa linkovima, u originalu: