Jel pratite Steve Bannona, Trumpovog glavnog stratega, he aint kidding, po svemu sudeći prepametna i neustrašiva faca koja uglavnom misli ono što priča, uključujući i to da je US pod palcem oligarhije koja se vrti oko finansijske "elite", velikim delom zaražene lopužama i parazitima bez odgovornosti, koja, onda, velikim delom reketira ostale (većina atribucije u ovoj rečenici je maznuta od jednog novinara).

On je lik koji bi ne trepnuvši poslao mnoge od ovih ljudi na besplatnu hranu i smeštaj.

On je Trumpov Makijaveli i mnogo ga se plaše, i kao što su "implementacije" Marksizma bile, i jesu i dalje, kosmička šala na temu onoga šta je Marks stvarno mislio (iako je on zbrkan bio u mislima, pisanju, pa imao više "faza", pa menjao i misli i pisanje), tako je i kosmička šala to da je Bannon nekad gledao u Lenjinizam ne trepćući, dok danas trepće i nešto pametnije ćuti koristeći modernije "finte" da bi otišao tamo gde je krenuo, ili gde ga je nanišanilo.

Pre toga mali primer na temu plutajućih semantika, semantičkih punjenja i semantičkih gustina u svetu morala, uspeha, ...modernih izazova.

Jedan fini i pametni, pa mladi IT čovek iz južnije Srbije nikako da nađe posao u južnoj Srbiji, pa mi smislimo cunning plan 1.1.0, on, ja i „management consultant" - sugerišemo mu da treba da se „prodaje" na nekoj online, svetskoj berzi.

... nego ako ga i ima koji problem taj život uopšte rešava?! - parafraza neke tamo, nekad tamo izjave Ludviga V.

Pale mi na pamet ove reči kako su mi se ovih dana izmigoljili iz zagrljaja poplaveli, dragi ljudi iz okoline kojima sam ovih nedelja objašnjavao čudo moderne civilizacije gde toliko ljudi ajd što vuku na humanities and arts, nego ih uopšte ne interesuju nauka i tehnika. A čudo utoliko što smo evolutivno radoznali i, iskreno, ne razumem kako uopšte možemo da spavamo dok ne saznamo šta se "kuva" u proizvoljno izabranom kubnom milimetru "praznog" prostora ispred nas.

I zevzek zvani "retko-popunjeno-a-površno-znanje" mi baci u lice Ludviga pre nego što sam dobio i zasluženu šansu da razmislim da li sada želim da pišem blog, ili da dopunim to znanje istraživanjem sa čim se još sve atom hroma u prirodnom "vitaminu" B12 može zameniti, povrh cijanida i nekih potencijalno neuro-degenerativnih compounds, u "ultra-čistim" vitaminskim dodacima što skupo prodaju naj-firme svima koji drže do zdravlja (i mene bilo uhvatilo pre nekih 27 godina, kako sam došao u UK, i držalo par meseci, pa sad ponekad samo prelistam gradivo).

'On a huge hill, Cragged and steep, Truth stands, and hee that will Reach her, about must, and about must goe;' - The Progresse of the Soule, John Donne.

Ma kako ponekad izgledalo da do nekih istina lako i neprimetno dođemo, nema lakog načina da se istina spozna, svaka lakoća je prividna. U tkanje istine uvek se uvlači rad - mentalni, fizički i emotivni. A ipak je ponekad spoznamo ne lako, nego kao da smo je uključili.

Sa ove, ili sa one strane vremena. Istine su uglavnom rastegljive u vremenu, rastegljive u prostoru ako impliciraju bezvremenost, ili rastegljive uopšte.

Fragment iz uvodnika Mary Douglas u knjizi "Purity and Danger", "One kind of dirt", mi se učinio interesantnim baš zato što baca svetlo, bar meni, ili mi budi asocijacije, na nestabilnu stranu istine.

Uopšte, čest nam je instict da istinu i čistoću uvežemo u neku jaku, nekad i slabiju, asocijativnu vezu, ne mora da bude simetrična, zavisi od istine, čistoće i onih koji uvezuju. M. Douglas u sličnu vezu stavlja nečistoću i kontekst, bar u uvodniku, i neka nam ta uvodna asocijacija bude super osnova, i neka nas u ovom blogu ne zanima ostatak knjige pošto bi, u najbolju ruku ova nečistoća-kontekst mašnica bila ne čupanje iz konteksta, nego čupanje iz knjige.

Edge se pita ovog puta (pitanje za 2009-tu godinu):

WHAT WILL CHANGE EVERYTHING? (Šta treba da se desi da bi se sve promenilo?)

Od mnogih ljudi koji su se već dokazali u istraživanjima raznih vrsta dolazi i mnogo odgovora, koje svako može da čita po želji. Mene već sam naslov podseća na nekoliko nedavnih vesti koje, opet, podsećaju na Ray Kurzweila, čoveka koji je personifikacija vere u sve brže i čudesnije odvijanje fantastičnog koje donose nauka i tehnika.

Ray Kurzweila je dao odgovor davno. Čovek koji se do bizarnog drži izreke da je umreti danas slično ginjenju u poslednjem danu nekog rata, pa tako vodi život gde je dobar deo života u bogatstvu (on se davno obogation na 2D seknerima i OCR (Optical Character Recognition) pa posle po prirodi izuzetne pameti i discipline samo širio to bogatstvo) zamenjen životom po klinikama, ali ne zbog zdravstvenih problema nego zbog potrebe da se ne umre baš "sad".

Retko ko bi pomislio, na prvi "pogled", da znojenje ispod pazuha može da ima značajnog uticaja na dinamiku umrežavanju naših potomaka.

Major histocompatibility complex (MHC) ili human leukocyte antigen (HLA) in scented apes (a.k.a. humans) je molekul kojeg sam se ja već dotakao par puta na blogu kao supstance koju žene, već pri prvom poljupcu, u većini situacija izanaliziraju dovoljno precizno kod protivnika da bi znale da li se radi o procreation materijalu ili samo kondicionom treneru.

Na našu nadprostornovremensku nesreću izleda da smo mi muškarci i ovde nešto kilaviji u praksi, bez koje je teorija beskorisna, samo, možda, vreme i farmaceutska industrija rade i za nas i nude nešto "svetliju" budućnost :-).

Humor ovog tipa velikom broju ljudi nije potreban - ili su veseli i optimistični ili su ih životni problemi stvarno pritisli, uglavnom ne njihovom krivicom, pa su im tmurna osećanja mnogo teži problem nego većini nas.

U mom slučaju humor se neočekivano lepo „prilepio" pošto sam ja ubeđen da sam uglavnom veseo i optimista, a opet sam se prepoznao, ne na jednom ili nekoliko mesta nego na jedno 14 mesta više nego što sam očekivao:

    1. Plaši se, plaši se dosta - koncentriši se na strah, neka ti strah bude prioritet, svađaj se sa ljudima oko toga kako je njima lako a tebi teško

    2. Vežbaj sistematsko dosađivanje u neimanju kreativnog i interesantnog popunjavanja slobodnog i neslobodnog vremena na način koji je vredan tvog talenta. Kukaj dosta kako ti je dosadno.

    3. Časti se negativnim identitetom - dozvoli da ti negativna emocija priguši sve ostalo u tebi, naraočito ono pozitivno, veselo i kreativno.

Traže se polu-dobrovoljci!

Sećam se kako mi je 1987. kada sam došao da radim u UK brzo privuklo pažnju prisustvo lanaca kooperativnih banaka i samoposluga. U svom neznanju i amaterizmu meni je reč „kooperativa" išla uz mešavinu „socijalistički" obojenog sentimentalnog koje se vrtelo oko priča mojih roditelja koji su radili u zadrugama kada su posle Drugog Svetskog Rata kolonizovani u Prigrevicu i kobajagi podozrivog koje se vrtelo oko toga da je „pravi" način „ono" što radi zapad, a ne scoijalistočke kooperative.

Dve interesantne vesti poslednjih nekoliko nedelja:

1. Nemačka je nedavno pretekla US i postala drugi najveći izvoznik u svetu, posle Kine koja je na prvom mestu.

2. S&P su danas oborili US kredit rejting, prvi put u istoriji, što znači da će, bar neko vreme, US ostatku sveta početi plaćati veće kamate na novo-pozajmljen novac (obveznice koje izdaje američka vlada).

„Normalizovane" na amaterski način ove dve vesti dobijaju još više na značenju - Kina je ogromna u ljudstvu, US ekonomija je nekoliko puta veća od nemačke, svet mimo US i Nemačke je vrlo bogat (samo Kina ima preko 3,000 milijardi US dolara deviznih rezervi. Svrstani po rezervama ni US ni Nemačka nisu u prvih 10 zemalja u svetu i tih prvih 10 imaju preko 7,000 milijardi rezervi.

Ono što je mnogima manje poznato je da, u proseku, na ovoliki novac ne mogu da se dobijaju kamate ako bi se novac samo „negde" u „nekoj" banci deponovao koje su veće od inflacije.

Dakle, novac mora da se investira da ne bi gubio kupovnu moć i u tom ciklusu su obveznice US vlade nezaobilazne.

Naivni pokušaj meditativne redukcije drugog čoveka, ili sebe, do srži ... 

"Won't somebody tell me, answer if you can!
Want somebody tell me, what is the soul of a man
I'm going to ask the question, answer if you can
If anybody here can tell me, what is the soul of a man?"

"The Road goes ever on and on
Down from the door where it began.
Now far ahead the Road has gone,
And I must follow, if I can,
Pursuing it with eager feet,
Until it joins some larger way
Where many paths and errands meet.
And whither then? I cannot say."

~ J.R.R. Tolkien, The Fellowship of the Ring

Setio se sarkastične primene engleskih reči "infinite wisdom" pa obrasca gde mi što često falširamo i frljamo se u odlukama i razmišljanjima ponekad naletimo na vrlo ozbiljan izazov pa rešimo kako je vreme da "sednemo" i ozbiljno razmislimo.

I razmišljamo, razmišljamo, sve naše mane i bubice po po strani i pod kontrolom, razmišljamo i .... evo mudrosti, evo odluke, .... gore nego ikad :-) Naravno, u trenutku kada donosimo odluku mi ne znamo da je ona gora nego ikad pošto, zar ne, u ovako promišljenom procesu mi tu odluku nebismo doneli. Mi to saznamo nešto kasnije, iza tačke posle koje nema povratka.