Čitam popularni članak o planovima Evrope i Japana da u narednih nekoliko godina pokušaju sa transmutacijom nuklearnog otpada tako što će ga bombardovati neutronima. Tako će taj otpad postati nestabilniji pa će se onda spontano raspasti na mnogo manje štetne sastoje za „samo" 500 umesto uobičajenih više ili mnogo hiljada godina.

Članak mi budi dve grube grupe asocijacija:

- Na katalizatore ne samo fizičkih i hemijskih nego i društvenih procesa.

Interesantno je kako reč „generic" („opšte", „nebrendirano", ...) ima negativne konotacije u Engleskom slengu - inferiorno, zapušteno, prljavo, izgužvano, manje važno, ...

I kako je brend postao jedna od mračnih sila koje prožimaju moderni, civilizacijski „univerzum", a sveprisutna i magnetski privlačna.

Slučajno je PCR (Paul Craig Roberts) iskoristio reč kao opšti obrazac u članku o kapitalizmu kada je dao primer prodaje nemačkih podmornica Grcima za novac koji su pozajmili od Nemaca, a koji Grcima nije bio potreban nego je politička "elita" bila podmićena da bi ga pozajmila. Dalje ide priča, što PCRova što moja, kako nije svaka kinta od tog novca projekcija napravljene vrednosti vrednih Nemaca, nego je izvučena iz "kvantnog vakuma", pošto je to moguće na najvišim nivoima vlasi prostim pritiskom na kompjutersku tipku.

Evropska Komisija je 4-tog Decembra izdala treći poziv da im se pošalju istraživačko-razvojne ponude u oblasti ICTja (Information and Communication Technologies).

Za one koji nisu upoznati sa FP7 (Framework Program 7) - radi se o šestogodišnjem programu trošenja preko 50 milijardi Evra na istraživanje i razvoj a da bi se podržala evropska konkuretnost u svetu. Od pre nekoliko meseci Srbija je ravnopravan član FP7 programa.

Osnove ovog poziva:

Taman sam zaboravio na svoju fascinaciju outoputem sa šest traka u jednom smeru, svih šest napakovanih, gde skoro svi voze prebrzo, ne drže ni približno bezbedno odstojanje od kola ispred sebe, pa onda neki od vozača što telefoniraju dok voze, što jedu, vode ljubav, igraju kriket, vaterpolo i slično, i nije to fascinantno nego činjenica da nema saobraćajnih nesreća. Tačnije, ima ih jako malo s obzirom na sav taj haos u koji je ta ravan realnosti u tom trenutku uronjena.

I kako sam zaboravio na to naleteo sam na vest da su Google autonomna vozila, bez vozača i ne šinska vozila nego ulična i drumska, AI, imala više desetina udesa, recimo 50-60, u poslednjih nekoliko meseci.

Ono što je pozadinski šum ovog sad tranzicionog civilizacijskog doba u kom živimo je komentar autora vesti: „skoro ni u jednom slučaju nije vozilo bilo krivo".

www.kazoze.com, 2/3

Gost autor: martin_krpan

Kako da nađem svoga poslodavca? Ustanem, napravim limunadu, izađem u prirodu, stavim slušalice - pustim BAGDAD CAFE - I'm Calling You i zakačim se na www.kazoze.com.

Poštovani Blogeri, prenosim vam poruku što sam upravo dobio, bez izmena i uz dozvolu autora.

Gost autor: Prof. dr Vlado Delić

Drage koleginice i kolege,

Želeo bih da Vas obavestim da je FTN u saradnji sa Savezom slepih Srbije i preduzećem AlfaNum pokrenuo akciju koja treba da pomogne slepim i slabovidim korisnicima računara primenom novog sintetizatora govora iz teksta na srpskom jeziku i širenjem lanca obuke. Ako imate ideju ili predlog kome bi trebalo uputiti ovakav poziv (u prilogu) ili želite i sami da učestvujete u ovoj akciji, molim Vas

Nemam pojma kako se ovo prevodi, svaka čast talentima, "Sveti Monstrumi" mi tesko, kao da "monstrum" monstruoznije zvuci na srpskom nego na engleskom.

U modernom baletu pod istim imenom igraju Sylvije Guillem i Akram Khan, ko god se setio svaka mu čast, tesko da je mogao bolje da se seti i prilepi uz lik Sylvije Guillem - neverovatna žena.

Povod za blog su mi ti "monstrumi" (neverovanta je hipnotička moć te mračne strane - gledam kako mi posle par rečenica ono "sveti" već polako i podsvesno ispada iz idioma), ne Sylvija, iako nam balet donosi dva "sveta monstruma" ("monstruma", da skratim), pa tako i definicija postaje lakša:

Retko ko bi pomislio, na prvi "pogled", da znojenje ispod pazuha može da ima značajnog uticaja na dinamiku umrežavanju naših potomaka.

Major histocompatibility complex (MHC) ili human leukocyte antigen (HLA) in scented apes (a.k.a. humans) je molekul kojeg sam se ja već dotakao par puta na blogu kao supstance koju žene, već pri prvom poljupcu, u većini situacija izanaliziraju dovoljno precizno kod protivnika da bi znale da li se radi o procreation materijalu ili samo kondicionom treneru.

Na našu nadprostornovremensku nesreću izleda da smo mi muškarci i ovde nešto kilaviji u praksi, bez koje je teorija beskorisna, samo, možda, vreme i farmaceutska industrija rade i za nas i nude nešto "svetliju" budućnost :-).

"Da li, da li, da liiii meni nešto faliiii ..."

Priča se da su dečaci precizniji kada imaju neki cilj!

Ilustracija: Schiphol aerodrom data slicing and dicing gurui su zaključili da se previše novca troši na čišćenje poda oko pisoara u muškim klonjama. Pa su, i to su mnogi videli i ja se jako dobro sećam mog iznenađenja i naglog skoka lovačkih hormona mi u uvek budnom telu, došli na ideju da na dnu pisoara nacrtaju muvu.

Muva je vrlo verno nacrtana, ko prava, i dok se nevino muško sabere troškovi čišćenja poda u klonjama su opali za 80 posto.

I pshilolozi, nebudi lenji, nazvaše ovo, pre ili posle događaja, vreme nije bitno, "nudge" efekat (pomeraj).

Kažu da ljubazne reči iznad pisoara tipa "Dragi gospodine, dali bili biste bili ljubazni da ..." ne bi imale ni približno efikasnog efekta.

Srećna i Nova i Stara godina :-)

„Ja sam rođen da bih pravio greške, a ne da bih folirao savršenstvo" - Drake (valjda?!)

Fejs citati, meni fascinantan kolektivni trud oko citata, ceo „posao", jeste fenomen.

Taman kad nam se učini da je sve teže dokopati se površine u moru citata, „good reads" fragmenata pa misli u virtuelnom svetu koji neumorno tikće pojavi se poneka čudna „kombinacija reči" koja u našim glavama udari u dobro skriveno asocijativno mesto, u veliku raskrsnicu, u šumu, u prašumu, u ćošak iza paučine koji ne želimo da očistimo.